ПЕТ РАЗЛИЧИТИХ ИСТОРИЈА КиМ: Како су српским и албанским ђацима о овим историјским догађајима сервиране РАЗЛИЧИТЕ ПРИЧЕ?
Српски и албански ђаци на другачији начин уче о историји Косова, а различита тумачења историјских чињеница, на којима се граде искривљени ставови, неретко могу довести до сукоба
- То се нарочито односи на Балкан - рекао је приштински политиколог Шкелзен Гаши на фестивалу "Мирдита, добар дан", представљајући своју публикацију "Историја Косова у историјским уџбеницима Косова, Албаније, Србије, Црне Горе и Македоније".
Овај Гашијев извештај, који је представио последњег дана фестивала, бави се истраживањем у којој мери се кључни догађаји из косовске историје другачије интерпретирају и објашњавају у уџбеницима историје основних и средњих школа Србије, Албаније, тзв. Косова, Црне Горе и Македоније.
ИСТОРИЧАР САЛИХ СЕЛИМОВИЋ ШОКИРАО БиХ: Ми, муслимани, смо СРБИ и говоримо српски језик!
Ко је први дошао на Косово и Метохију?
Како се наводи у публикацији, готово да нема дискусије или расправе која не започињем питањем "ко је први дошао на тле Косова?", на које тешко одговарају чак и најискуснији историчари.
Иако аутор сматра да одговор на питање ко је први дошао не представља аргумент који има било какву тежину приликом одлучивања и правима или грешкама неке данашње политичке ситуације, према његовом извештају, одговор би могао да се крије у обрађивању порекла Илира.
Ако се плашите да ће вас преварити приликом куповине стана, ОВЕ ствари морате да знате!
МОГУЋЕ ПОГОРШАЊЕ СТАБИЛНОСТИ: Уједињене нације забринуте због тензија на Косову и Метохији
Бесни ФРАНЦУСКИ ГЕНЕРАЛИ не могу да прећуте албански скандал! Лажна држава ОСКРНАВИЛА ВОЈНУ ЦРКВУ у Паризу
Заједничке карактеристике уџбеника из којих уче косовски Албанци и у Албанији су у првом реду бројност лекција посвећених Илирима, који нашироко глорификују постојање ове групе. Тако им се упућују разне похвале и, како је и сам аутор навео, дају "оцене без покрића". Као разлог честог ратовања, у овим уџбеницима наведена је потреба римских и грчких непријатеља да се група стави под контролу.
Са друге стране, српски уџбеници (укључујући и црногорске и македонске) овој теми, наводи аутор, посвећују врло мало места.
- Они се готово и не баве пореклом Албанаца. У оним темама где се и обрађују, Илири се стављају у негативан контекст. Занимљиво је да се као разлози ратовања, насупрот чињеницама у албанским и косовским уџбеницима, наводе илирски гусарски напади на Римљане и Грке - наводи се у Гашијевој публикацији представљеној на фестивалу.
Косово и Метохија током српске владавине - средњи век
- Свргавање Византије и долазак на власт породице која ће, предвођена Стефаном Немањом као зачетником, владати наредних 200 година, на крајње чудан и двосмислен начин интерпретира се у косовским, донекле и албанским, уџбеницима, док се обимне целине са мноштвом детаља обрађује у српским ужбеницима - истиче Гаши у извештају.
Он даље наводи како се у косовским уџбеницима за пети разред основне школе уопште не помиње српска средњовековна владавина, док се у оним за старије разреде спомиње тек толико да се каже да су крајеви настањени Албанцима заузети, између осталог, и од стране српске државе.
"СРБИ И РУС СУ КРИВИ ШТО СУ ИХ АЛБАНЦИ ТУКЛИ!?" Никад срамнији говор команданта Бондстила!
"Уразумите пулене, последице ће бити несагледиве": Захарова решила да се обрачуна са ЗАПАДНИМ ПРИШТИНСКИМ МЕНТОРИМА
Представници Срба са КиМ стигли у Берлин: Састанак и са саветником Ангеле Меркел
Највише простора када је реч о овом периоду, у косовским уџбеницима даје се Стефану Душану (1331. - 1335.) где је сажето испричано да је краљ заузео целу Албанију и већи део Балкана, те да је српску православну цркву подигао на ниво патријаршије са средиштем у Пећи. Спомиње се да су српски освајачи дискриминисали Албанце по верској основи, али да су се, упркос свему, Албанци очували, чак повремено дижући устанке.
Овај део историје обрађује се следећим тврдњама и описима: "...српски освајачи су вршили репресију и оштру економску, друштвену и верску дискриминацију, у великој су мери колонизовали албанске земље", и "...албанска властела је замењена српском властелом, многи називи места замењени су словенским називима, на највишим положајима државне администрације налазили су се само Срби...".
Међутим, ова репресија, дискриминације и колонизације не помињу се нигде у публикацијама међународних истраживача, који третирају историју Косова, истиче приштински публициста.
Он даље наводи да се у косовским и албанским уџбеницима готово уопште не спомиње владавина под краљем Милутином, његова експлоатација косовских рудника, па чак ни изградња низа богомоља од којих се три налазе на Косову. Не спомиње се такође ни постојање Стефана Дечанског али ни његово, како је аутор навео, "архитектонско ремек дело, манастир Високи Дечани".
С друге стране, аутор истиче и да треба рећи да се оснивање албанских кнежевина након краља Душана 1355. године, а посебно Кнежевине Балшића са центром у Скадру, која је у својим поседима обухватала и западне територије Косова, као што су градови Пећ и Призрен, представља у уџбеницима свих земаља, изузев у уџбеницима у Србији.
Бој на Косову
Према Гашију, ниједан од регионалних уџбеника није чињенично тачан у вези са битком на Косову 1389. године, пресудним датумом за српску историју. Став аутора је и да су уџбеници више у домену митологије него историје када је реч о овом догађају.
Уџбеници не кажу да су постојале две подељене групе албанских и српских великаша које су се бориле на обе стране. Било је оних који су се борили на страни Балканског савеза и оних на страни Отоманског царства, објаснио је он.
Косовски уџбеник за седми разред обрађујући ову тему наводи: "каже се да је Султана убио Милош Копилић, али извори не разјашњавају на најбољи начин ово питање, а није јасна ни његова етничка припадност; још увек око многих питања није дата последња реч историчара". Исти уџбеник о Боју на Косову каже: „...има доста усмених података, епских песама, али њихова истинитост је несигурна; измишљене су многе неодрживе ситуације“.
Албански уџбеници у обрађивању овог дела историје истичу да је у Боју учествовало пет албанских принчева, да су претрпљени велики губици иако је "албански јунак Милош Копиљи убио Султана Мурата И".
Српски уџбеници пак преносе да је исход битке није познат, да су настрадала оба владара а да је Султана Мурата убио српски јунак Милош Обилић о чијем пореклу нема много података.
Косово између два светска рата
Ова поглавља се у уџбеницима из историје баве темом повлачења српско-црногорских снага преко Косова, Црне Горе и Албаније у Грчку (крај 1915. године) услед најезде немачких, аустроугарских и бугарских снага.
Како наводи Гаши, косовски уџбеници тврде да су осим пљачки, током овог повлачења извршени тешки злочини над албанским становништвом. Албански уџбеници се, са друге стране, уопште не баве овим периодом.
Са друге стране, аутор пише да се у лекцијама које уче српска деца из уџбеника за основну школу истичу велики губици српске војске и цивила који су прелазили Проклетије називајући то повлачење "албанском голготом", а као узроци наводе се глад, мраз и друге потешкоће. Он додаје и да је, према уџбеницима у Србији, ово повлачење представљено као најтежа епопеја у српској историји, наводећи да су војници и цивили страдали услед напада албанских банди.
- Током Првог светског рата Косово је било подељено такорећи на пола: у аустријску зону, у којој су биле дозвољене школе на албанском и употреба албанског језика у администрацији, као и у бугарску зону где је режим диктирао тешке услове, под којим, осим што су људи принудно радили, патили и за залогај хлеба - наводи се у публикацији.
- Након одласка аустријске и бугарске владавине, на Косово поново долазе српске трупе које, према косовским уџбеницима, поново окупирају Косово и албанске крајеве, протерујући на хиљаде Албанаца и палећи албанска села. Албански уџбеници за поновни долазак Срба на Косово кажу да је овај режим ускраћивао Албанцима национална права, није дозвољавао школе на албанском нити објављивање књига. Са друге стране, у српским уџбеницима нема ни говора о третману који су Албанци имали након поновног доласка Срба, а ову епоху обрађују као ослободилачку - пише у Гашијевом извештају.
Косово у Југославији
- Крајем 1988. године, стотине хиљада Албанаца протестује на Косову против укидања аутономије Косова од стране Слободана Милошевића. Штрајк рудара на Косову који се фебруара 1989. године затварају у рударском окну, са главним захтевом против рушења аутономије Косова, представљени су у косовским уџбеницима - наводи Гаши, додајући да се ови протести и штрајкови се уопште не представљају у уџбеницима Србије и Црне Горе, а у уџбеницима у Албанији се кратко представљају као штрајкови за поновно успостављање права Албанаца.
Он даље наводи да се "након ових штрајкова и протеста на Косову проглашава ванредно стање и хапси се на стотине интелектуалаца, професора и руководилаца друштвених предузећа. Ова се хапшења помињу само у уџбеницима на Косову, који нигде не помињу хапшење и суђење бившем политичком руководиоцу косовских Албанаца Азему Власију".
Публикација даље помиње "масовно тровању косовских ученика" из марта и априла 1990. године, који су директно из школа послати у болнице због болова у стомаку. Како Гаши наводи, српски уџбеници уопште не обрађују овај догађај, у албанским се говори о "масовном тровању косовских ученика од стране Срба", док косовски уџбеници кажу да је један од тешких облика репресије полиције било и "тровање више од седам хиљада ученика бојним отровом".
Међутим, аутор публикације истиче да се ни у једном од уџбеника не спомињу на десетине напада на локалне Србе од стране Албанаца који су веровали да је њихову децу отровала српска власт на Косову.
Како наводи Шкелзен Гаши, заједничко свим уџбеницима јесте представљање злочина само "друге стране", нудећи етикете уместо чињеница и аргумената. Томе у прилог говори чињеница да се у српским и црногорским уџбеницима не спомиње ниједан убијени Албанац од стране српско-југословенских снага, како их аутор назива, нити се у косовским и албанским уџбеницима не спомиње нити један убијени Србин од стране ОВК и НАТО.
- Уџбеници на Косову и Метохији чак хиперболизују злочине друге стране и остављају простора за криво схватање - истакао је он на представљању извештаја.
"Уџбеници историје припремају младе за нови циклус насиља"
Учесници дебате о публикацији Шкелзена Гашија на фестивалу "Мирдита, добар дан" истакли да су историјски уџбеници за основну и средњу школу у земљама Балкана писани тако да "припремају младе за нови циклус насиља".
- Уџбеници у Србији бирају да не кажу много тога о сукобима на Косову током 1998. и 1999. године - рекла је Јелена Крстић из невладиног Хелсиншког одбора за људска права. Она је додала и да се о сукобима на Косову у уџбеницима за основну и средњу школу говори искључиво кроз призму НАТО бомбардовања 1999. године.
- Историја у уџбеницима нема за циљ да образује младе о чињеницама, да их подстакне на размишљање и на међусобни разговор и сарадњу. Она има за циљ да од њих направи борце за неку националну ствар и за остваривање политичких циљева у будућности - каже Крстић.
