СИТУАЦИЈА ЈЕ НАПЕТА! Шеф Еулекса говорио о ситуацији на северу КиМ: Неопходна деескалација (ВИДЕО)
Безбедносна ситуација, нарочито на северу Косова је веома напета, а било би јако лоше ако би и Срби са југа напустили институције, рекао је у интервјуу за Косово онлајн шеф Еулекса Ларс Гунар Вигемарк.
Са Вигемарком смо разговарали у седишту мисије Еулекс у Приштини, а на почетку смо одмах отворили питање безбедности и догађаја на северу Косова, након хапшења Дејана Пантића и изласка Срба на барикаде у знак протеста.
Изашли сте са информацијом да је патрола Еулекса нападнута. О чему се ради, да ли постоје докази за то?
- Наша патрола је нападнута док се приближавала барикадама близу Рудара северно од Митровице, на овим барикадама је било локално српско становништво, али не могу рећи са стопостотном сигурношћу ко је бацио шок бомбу. Такође, искористио бих ову прилику да изразим захвалност за изјаве председника Вучића и других у којима се тражи да се Еулекс и Кфор не нападају и да смо ми овде да обављамо свој мандат.
Еулекс заједно са Кфором и косовском полицијом пажљиво прати дешавања. Као што знате постоји низ барикада на путевима нарочито на путу од Митровице према Лепосавићу, Јарињу и даље према Србији. Такође, постоје и још неке барикаде. Генерално, мислим да је локално становништво, било да су косовски Срби или косовски Албанци или друге етничке скупине, али наравно реч је о доминантно етничким Србима који су ту већина, јако забринуто. Људи су уплашени. Постоји безбедносни вакум дуже од месец дана од када су Срби напустили косовске институције. Врло жалим због тога, јер учешће Срба у косовским институцијама је регулисано споразумима који су постигнути у току Дијалога скоро пре десет година. Иако можда није све функционисало савршено ја лично знам од косовских Срба у судству, судија, полицајаца и других да су ове институције радиле. Можда не савршено али постојала је интеграција у косовске институције - рекао је Вигемарк.
Да ли Ваша мисија има сазнања о томе које су националности починиоци овог акта и на основу чега долазе тврдње да су то Срби? Да ли је можда у питању била "фолс флег"операција?
Наши полицијски службеници су остали у оклопном возилу, али је дефинитивно бачена шок бомба на возило како су се они приближавали барикадама близу Рудара северно од Митровице. Нема сумње да се инцидент догодио. Немамо индиција да је реч о "фолс флег" операцији. На овим барикадама је било локално српско становништво. Неки су били маскирани, као што сте рекли, тако да нажалост не знате ко је иза маске. Неки су чак били наоружани, што је још озбиљније. Ми немамо мандат за истрагу оваквог инцидента, то је дужност косовске полиције. Они су се бавили овим случајем и колико ја знам немају осумњичене још, али ситуација је врло флуидна са стотине људи који учествују у овим барикадама а већина је локално становништво. Чуо сам једно објашњење према ком се мислило да се приближавало возило косовске полиције па је зато бачена шок бомба. Али то није баш добар изговор. Коришћење насиља морамо осудити. Не могу рећи са стопостотном сигурношћу ко је бацио шок бомбу. На основу наших сазнања, а ми имамо јако добре информације ко учествује у овим барикадама - локално становништво које је охрабрено од стране бивших локалних власти, такође знамо да су тамо бивши полицијски службеници који такође учествују у овим активностима нажалост. Али то је њихов избор. За нас је то неприхваљиво као и то да је наше возило нападнуто. На срећу нико није повређен. Искористио бих ову прилику да изразим захвалност за изјаве председника Вучића и других у којима се тражи да се Еулекс и Кфор не нападају и да смо ми овде да обављамо свој мандате. Ми ћемо осудити сваки напад ко год је починилац. Не желимо насилна решења. Све охрабрујемо да покажу уздржаност. Наши службеници ни на који начин нису пробали да одговоре на напад који су доживели, нису изашли из возила, нити пуцали. То није наша улога И мандат. И понављам да је добро да постоје јасни сигнали од свих да су Еулекс и Кфор овде да стабилизују ситуацију. Повећали смо број патрола на северном Косову у последњих месец дана да покушамо да попунимо безбедносни вакум на северу. Ми смо тамо, пратимо али не можемо да заменимо косовску полицију. Нисмо овде да радимо посао за косовску полицију и институције. Они морају да раде свој посао. Али као што сви знамо доста људи се повукло из званичних институција на северу Косова. Постојање незваничних институција које би замениле званичне такође није решење, није законито.
Високи представник ЕУ за спољну политику Ђузеп Борељ најавио је могућност појачања снага Еулекса. Каква је ваша процена, да ли је то потребно и у ком обиму?
Увек нам треба више људи како бисмо ротирали наше особље. Почетком новембра смо добили појачање пре ескалације тензија. Имамо полицијску јединицу углавном из Пољске која је врло професионална и добро обучена посебно за контролу протеста и побуна. Такође имамо 24 италијанских карабињера који су стигли поечтком новембра и мању група специјалне полиције из Литваније. Поред тога, имамо полицијске саветнике који раде на северу и у Северној Митровици који су нам јако корисни за разумевање ситуације на терену јер нажалост има пуно простора за неразумевање и неповерење. Сада видимо ситуације где су тензије на високом нивоу због недостатка поверења. Оно што је неопходно је деескалација као што смо рекли више пута и да људи остану мирни упркос великим тензијама.
Еулекс више нема извршне функције у правосуђу на Косову. Да ли косовски судови раде професионално? Да ли полиција поступа професионално?
Мисија владавине права ЕУ има јасан мандат и споразум са косовским властима о праћењу, менторству и саветовању правосуђа. То нам дозвољава да обављамо праћење целокупног ланца судства од истраге, полиције до судства и чак у вези са местима на којима се обавља притвор. Тако да можемо да покријемо цео ланац правосуђа. Сада пошто се српска заједница повукла из косовских институција, поверење је још мање. Зато наглашавам да је битно да се Срби врате јер постоји начин да се гради поверење. Институције нису радиле савршено по питању судства. И са тим се већина слаже. Правда је споро достижна овде. Судска саслушања нису продуктивна. Постоје проблеми са случајевима корупције на високом нивоу. Превише мешања на разне начине. Свако је свестан овога. Али у исто време верујем да је правосудни систем напредовао од онога какав је био рецимо пре 10 година. Постоје побољшања. Редовно достављамо извештаје о праћењу и дајемо посебне препорке. Морам рећи да косовски судски савет покушава да прати ове препоруке. Ово не значи да је све према највишем стандарду. Али знам од косовских Срба са којима разговарам јер редовно одлазим на север Косова и моје колеге прате много случајева нпр. случај Теодосијевић, случај убиства Оливера Ивановића, чак и неке грађанске парнице у вези земљишта и фискалне случајеве. Постоји доста заосталог посла, али то се односи на све становнике на Косову. Мој лични предлог је да се фокусирамо још више на то како се правда задовољава за српску заједницу на Косову. Већ смо се укључили у праћење случаја господина Пантића, јер постоје озбиљне оптужбе за тероризам. Постоји још неколико сличних случајева који узгред речено нису привукли оволику пажњу, али заслужују да се прате. То је у интересу свих. Некада нас судије и тужиоци питају да пратимо случајеве који су осетљиви. Сви знамо за случај убиства Оливера Ивановића. Многи људи су уплашени да сведоче. Ако постоје посебни случајеви које треба да пратимо, молим Вас реците нам јер ми не можемо да пратимо све случајеве. Већ пратимо преко 300 случајева од којих је 50 случајева високопрофилисано. Пратимо случајеве од силовања до еколошких случајева, организованог криминала. Добро разумемо све иако не можемо да износимо у јавност све детаље. Од кад сам ја преузео Мисију моја идеја је да се буде транспарентније. Косово у погледу законског оквира испуњава већину европских стандарда за људска права. Али у погледу имплементације постоје вакуми. Као на северу где поред безбедносног постоји и вакум у владавини права. Прве жртве биће обични људи и моје схватање је да су људи јако забринути. Сада и у Приштини људи схватају да је ситуација озбиљна. Постоје легитимни страхови Косовских Срба.
Члан 9 Бриселског споразума подразумева да полицијски састав на северу одражава етничку структуру. Да ли је слањем јединица из пет других региона та одредба прекршена?
Бриселски уговор се мора поштовати. Косовска полиција на северу Косова мора имати доминантно Србе у својим редовима. Ако је косовски Албанац рођен у Северној Митровици И одрастао тамо а при томе говори савршено српски не видим зашто не би могао и он да буде део полиције на северу. Проблем је ако полицајац не говори српски. Зато је проблем када се пет или шест сотина полицајаца повуче на северу онда се ургентно они морају заменити новим полицајцима да би се функционисало.
Срби су поручили да ће се у институције вратити тек кад се формира ЗСО. Како гледате на то, као и на то што ЗСО није формирана девет година, иако је ЕУ гарант за њено формирање?
Према мом схватању, јер ја не учествујем у ДИјалогу, постоје одређени уговори који су потписани у оквиру Дијалога који су имплементирани. Косовска полиција, судство је интегрисано. Што се тиче ЗСО, слушао сам Куртија јутрос како има другачији став о формирању ЗСО који се разликује од става председника Вучића. Али мора постојати права дијалог. То је у интересу становништва јер они су први који имају користи од тога као и први који имају последице. Што се тиче несталих лица ми делимо све информације са косовским Србима до којих је Мисија дошла док смо имали извршни мандат до 2018. године. Ово је још увек велика мистерија. Са више од 1.600 несталих, око трећине су косовски Срби.
Али председница Османи и премијер Курти никад кажу да се међу несталима налазе Срби и да ће их власти у Приштини тражити?
Али зна се тачно који су људи који су нестали. То је статистика и чињенице. Позната су имена.
Еулекс је мисија владавине права, постоји ли владавина права на Косову када су у питању права Срба и њихова имовина, као и имовина СПЦ? Не поштује се одлука Уставног суда да се манастиру Високи Дечани врати земљиште.
Одлуку је донео Уставни суд највиши суд Косова тако да та одлука мора бити имплементирана. Мислим да је врло једноставно. Можете се не слагати са одлуком. Али једном кад се донесе она се мора имплементирати.
Шта ако би Срби са југа Косова такође напустили косовске институције?
Катастрофа је тешка реч, али било би врло лоше. То би био корак уназад. Већ видимо неодрживу ситуацију од које нико нема користи нарочито не локална заједница. Све треба да се решава преко поузданих институција које имају европске стандард никако да људи узимају закон у своје руке. Желимо да Србија и Косово напредују на путу европских интеграција. Лично сам био у овом регион, бившој Југославији, Београду, видео сам распад Југославије, ужасе рата који су погодили све заједнице и последња ствар коју желимо је после 20 или 30 година покушавања нормализације односа између нација који живе у регион да дође до проблема. Односи морају да функционишу. То није само политичко питање већ друштвено. Видео сам да људи могу да живе једни са другима. То је циљ. Фундаментална права морају бити поштована. Свако треба да буде једнак пред законом независно од вере, политичких убеђења или социјалног статуса.
Уколико 23. априла српске партије буду бојкотовале локалне изборе, да ли ће то довести до нове кризе?
Не мислим да је бојкот икада решење. Мислим да треба учествовати. Све политичке партије регистроване тереба да учествују и виде ко има највећу подршку. Имајући у виду тренутну ситуацију мислим да је паметна одлука одлагање избора. Али неопходни су градоначелници и савети који заступају локалну заједницу. Локална зајединица треба да осликава вољу народа. Народ на северу треба да одлучи ко ће их заступати.