СРПСКА ВОЈСКА ИДЕ У КОРАК СА АРМИЈАМА СВЕТА - Из дана у дан све моћнија, спремна за нове изазове
Само у протекле 3 године Војска Србије у употребу је увела 100 система наоружања и војне опреме.
Зараде припадника Војске Србије су веће него икада, наиме у 2021. години, просечна зарада запослених у Министарству одбране износила је 77.725 динара, што је за 119,05 % више у односу на 2008. годину, када је просечна зарада износила 35.483 динара.
Такође, раст извоза српске наменске индустрије се у последњих 10 година увећао чак 3 пута. Српска одбрамбена индустрија има традицију дугу 180 година и јаку научно-техничку и научну базу која је ишколовала неколико хиљада стручњака и инжењера. Одбрамбену индустрију чини 52 предузећа и 7 научних института, а у оквиру овог система ангажовано је око 20.000 радника. Држава ће задржати све погоне који су део наменске индустрије и ниједна фабрика није на продају
Развијање оклопних возила за домаћи систем одбране
„Лазар“, „Милош“ и „Нора Б52“ понос српских копнених јединица и Војске. Војнотехнички институт, крагујевачка „Застава Терво“ и прибојски ФАП раде на развоју више фамилија транспортера у којој су и „Лазар 3“ и „Милош“, а у плану је развој још једног модела. Возило „Милош“ је намењено за извиђање, противтерористичку, противгерилску борбу, контролу територије и превоз и подршку јединица за специјалне операције. „Лазар 3“ може да дејствује по циљевима и на земљи и у ваздуху. „Нора Б52“ је самоходни топ-хаубица, ватрена подршка свим јединицама.
Унапређење инфраструктуре
На аеродрому у Нишу изграђен је хангар, на Војном аеродрому Морава оспособљене стазе писте и сигнализација, реновиран је објекат за смештај Специјалне бригаде у Панчеву, у Батајници је реновиран објекат за смештај ученика, као и објекат за смештај кадета на Војној академији, уређен је објекат за смештај у Војној гимназији, уређене су стрељане и спортски терени на Војној академији, и изграђени стамбени објекти на Бежанијској коси са 160 станова.
Добровољни војни рок
У Републици Србији је од 1. јануара 2011. године укинуто обавезно служење војног рока, а у војску се од тада упућују само они који то желе. Положај војника пре 2011. године био је тежак и услови у којима су радили нису били адекватни, али од 2012. године држава почиње са променама које имају за циљ да статус војника побољшају и унапреде.
Целокупни државни врх, са посебним задужењима за Министарство одбране и Војску Србије, темељно је радио на унапређењу положаја војних запосленика, али и концепта добровољног служења војног рока који је заменио обавезну војну службу и служи као додатни извор допуне и подмлађивања војних редова наше земље. Млади се за добровољно служење војног рока пријављују из различитих разлога, а најчешће су то патриотски и треба им омогућити добре услове за то.
Најновији подухват државе јесте увођење олакшане процедуре пријављивања за добровољно служење војног рока, а убрзан је и поступак за пријем у радни однос у Војску Србије за заинтересоване по завршетку служења војног рока. Ипак, као највећи бенефит који је уведен мора се навести повећање плата, јер је износ просечне месечне зараде од неких 20.000 динара намењен добровољцима био итакако низак и било је неопходно увећати га.
Држава је то успела и да уради, повећане су плате на добровољном служењу војног рока, које су до сада у просеку биле 20.968 динара за војника, 22.000 за разводника и 23.000 за десетара, док су полазници Школе резервних официра имали око 15.881 динар.
Нова месечна плата је 34.766 динара за војника, 36.504 динара за разводника, 38.000 за десетара и 38.000 за полазника Школе резервних официра, што је веома значајно повећање. То значи да је увећано са 125.000 на 208.000 за проведени период у војсци, за 6 месеци, односно 66 одсто повећање плате за војника, односно 141 одсто за полазника школе резервних официра.
Главни бенефит служења добровољног војног рока јесте могућност запослења и пријем у професионалну војну службу одмах након одслужења, као и могућност даљег напредовања и каријерног вођења.
