"Гени, гени камени"... Српска крв је у мени! Познати историчар открива ко су Хрвати који крију да су Срби

На челу су хрватских државних органа, играју за хрватску репрезентацију, омиљене су естрадне звезде у Лијепој њиховој, диче се хрваштвом, а заправо су – Срби.

Фудбалери Лука Модрић, Марио Манџукић, Данијел Субашић, Иван Ракитић, Дарио Срна, тенисер Горан Иванишевић, политичари Стјепан Месић, Зоран Милановић, Јадранка Косор, Бранко Грчић, као и певачи Дорис Драговић, Оливер Драгојевић, Северина Вучковић, Марко Перковић Thompson, Данијел Поповић, Борис Новковић... Сва та наводно хрватска имена су српска.

Одрекли се крсне славе

Нечији преци бранили су српске градове, а нечији потписивали православне документе, славили Светог Луку и Ђурђевдан. То за Српски телеграф истиче историчар и етнолог Божидар Кљајевић, стручњак који се 44 године бави истраживањем родослова и који је написао неколико књига о пореклу Срба.

- Модрићи су се доселили из Босне у 17. веку у Сплит, Шибеник, Задар. Били су потписници православног документа Далматинаца Млетачком сенату 1759. године. Још увек их има у Босни, а у Лику су прешли око 1900. године – истиче Кљајевић.

Он додаје и да су фудбалери Марио Манџукић и Иван Ракитић од јако високог племићког рода, који је некада славио славу Светог Луку, те да је припадао племену Никшића.

Они имају рођаке по Србији. Једна група је остала на територији данашње српске земље, а друга отишла преко Херцеговине – наводи Кљајевић.

Познато је и да бивши хрватски тенисер Горан Иванишевић има српске претке.

- Иванишевић је потомак племићке породице Боројевића. Православних Иванишевића данас има у Боки у Црној Гори. Њихов предак Иван Боројевић је 1388. године бранио Ниш од Турака, био градоначелник тог града – додаје историчар.

И премијер Србин

Кљајевић објашњава и порекло фудбалера Дарија Срне.

- Срне воде порекло од српског племићког рода Малишевци – старо племићко братство, живело у селу Малина, на путу Требиње – Билећа, а касније су се проширили и на друга села.

Видео испод: Песма М.П. Томпсона - "Гени, гени камени" у којој пева о "славном хрватском пореклу и народу" и о "плавој хрватској крви".

Некадашњи хрватски премијер Зоран Милановић такође има српско порекло јер је, према Кљајићевим речима, Милановиће 1690. године довео ни мање ни више него Србин Јован Дракулић. Стјепан Месић је исто Србин и то из Босне. Његови преци су некада славили Ђурђевдан, пре но што су прешли у католичанство.

- И Раде Шербеџија је Србин, али мислим да то никада није крио. Пронашао сам податак да је то презиме некад гласило Сербеџија, од речи Серб, што значи Србин – истиче историчар и додаје да ни хрватска певачица Дорис Драговић заправо није Хрватица.

- Драговићи су Срби који славе Светог Николу и Светог Ђорђа. По племенском предању, потомци су Предојевића, који су се у Далмацију доселили из Зете – објашњава он.

Арсен Дедић је из српске породице из Шибеника. Мајка је једног сина послала код једног брата, а другог код другог, један је отишао у Београд, а други, Арсен, у Загреб. Он је Србин свакако. И преци Здравка Мамића, власника Динама, били су православци који су славили Светог Николу.

Председник Веритаса Саво Штрбац наводи за Српски телеграф да тежак положај Срба у Хрватској њих тера да се скривају иза покатоличеног плашта.

Крију се због страха

- Срби у Хрватској своје порекло крију због јаког утицаја средине, јер у тој земљи можете бити шта год хоћете, само не Србин и православац. Јака је антисрпска индоктринација, која почиње још у дечјем узрасту. Прихвата се да се не би стварали проблеми због којих би могле и главе да лете, а често се то ради због очувања имовине и стеченог статуса. Нисам склон да осуђујем те људе, јер је живот и положај Срба у Хрватској одавно тежак и то се ништа битно не мења већ вековима – истиче Штрбац.

Илуструјући драстичан пример прећуткивања српског порекла, Штрбац наводи сусрет са бившим хрватским премијером Зораном Милановићем.

- Његов рођени стриц живео је у Београду и на сахрани тог човека, која је била по православним обичајима, срео сам Зорана. Пришао сам му и упитао сам га да ли зна када је његова породица прешла у католичанство. Милановић ми је тада рекао да му није познато, али да му то и није толико важно – присећа се Штрбац.