ХРВАТСКИ ВИЦЕАДМИРАЛ ДИГАО ДРЖАВУ НА НОГЕ: Не би били у стању да се одбранимо од озбиљнијег непријатеља!
- Велики је проблем што свака гарнитура која дође на положај на којем се одлучује најпре жели приказати како је пре њега било све без везе и да с њим све почиње - речи су вицеадмирала о војној опреми Хрвата.
То што је 67-годишњи хрватски вицеадмирал Здравко Кардум у пензији, само је на папиру. Јако је у току, што знају сви у војним круговима. Прати све, а сви прате његове ставове. У Морнарици је прошао најзахтевније позиције, заповедао је бродовима с ракетним наоружањем, па и корветом класе "Кони". У ХРМ-у и Обалној стражи био је на највишој заповедној позицији. За хрватске медије говорио је о лошем стању у хрватској ратној морнарици.
Додик се огласио о разговору са Вучићем: Открио кварне намере Сарајева да дисквалификује Србију!
ЛЕТИ, ЛЕТИ, ЛЕТИ - ЛИГЊА?! Чудо природе у Јадранском мору, ово до сада није виђено
СЕВАЈУ ПЕСНИЦЕ ЗБОГ ФИЈАСКА НА ИЗБОРИМА: Тресе се ДПС, док се најављује ИСТРАГА ПРОТИВ СИНОВА ПОЛИТИЧАРА
Били сте и заповедник ХРМ-а и Обалне страже, а онда сте, брзо након одласка у пензију, пре осам година изрекли жалосну прогнозу - да се потапа ХРМ и да ће, настави ли се тако, Јадраном владати странци. Шта сада кажете на ту прогнозу?
- Добар наслов само је сликовито изражајан опис страха због процеса који су погодили у првом реду флоту и обалну обрану морнарице, два круцијална чимбеника ХРМ-а. Сад је стање теже него што је тада било јер су ракетне топовњаче као главни бродови старији и мање исправни, а самим тим и расположиви, а протубродске су ракете на издисају. Тих ракета у овој изворној иначици више нема ни у једној држави, а при крају је отпис и ракета РБС-15 Мк2. Због иначе лошег погона проблем је наглашено изражен код топовњача класе "Краљ". Обална је одбрана занемарена, инфраструктура је девастирана, понегде и уништена, а три мобилна обална лансера због старости ракета деле судбину бродова. Што се тиче странаца, засад нема жешћих насртаја, што не значи да их неће бити. Реално, ХРМ у овом времену не би био у стању обранити интересе Републике Хрватске на мору од било којег озбиљнијег противника. Исто сам тврдио 2003. (2004.) на брифингу врховном заповеднику у назочности министра обране и начелника ГС-а ОСРХ - рекао је Кадрум за Вечерњи лист.
Јавност зна за катастрофално стање у ХРЗ-у с борбеном ескадрилом. У чему је проблем? И када смо имали новаца за 10-годишњи кредит, свеједно је нисмо набавили. Где је грешка, у "срамежљивим" људима и часницима у МОРХ-у и Главном стожеру, политичарима које није брига?
- Велики је проблем што свака гарнитура која дође на положај на којем се одлучује најпре жели приказати како је пре њега било све без везе и да с њим све почиње. Значи, немамо континуитета, а истовремено смо склони не придржавати се властитих планова. Челници мисле да су изнад свега и да имају право мењати ствари без дубоке анализе зашто је то баш тако замишљено. Они на водећим позицијама несигурни су јер су развлаштени и ни о чему не одлучују. Сва власт и моћ коју је у саставу обране дала политика у рукама је министра обране и/или начелника ГС-а у зависности ко је од њих двојице изборио за доминацију. Због недовољног знања често раде оно што мисле да знају, а не оно што требају. На жалост, тога има у свим сегментима и сеже до највиших функција. Гране војске требале би да знају шта је њихов новац и у складу са усвојеним плановима одлучивати о трошењу, наравно у сарадњи с ГС-ом и Министарством - рекао је Здравко.
Је ли проблем с авионима приоритетан или га ви видите у ратној морнарици. По чему је она важна за хрватску сувереност?
- Што се тиче авиона, ја их свакако желим. Међутим још нисам чуо смислено образложење за шта ће се користити. Свакако сам против куповине авиона за 100 сати лета годишње, колико је требао летети Ф-16 из Израела. Замислите колико би са 100 сати лета годишње требао бити нови Ф-16 (Ф-21) који се пројектује за 12.000 сати лета. Иначе, боље мањи број квалитетнијих него већи број оних који неће имати шансу преживети први бој. Ипак, мислим како је морнарица у горем стању. На жалост, ми никад нисмо имали подморничке, протуподморничке и протуминске способности, а протуракетне/протузракопловне, минске и десантне су занемариве. Једино што смо имали то су ракетне протубродске способности. У Домовинском рату то је била наша за непријатеља ненадокнадива предност. На жалост и та способност нестаје. Нестанком те способности нестаје и борбена флота ХРМ-а. Током повести држава Хрватска је у своје време била најмоћнија кад је била јака на мору. Преко мора показујемо велики део нашега културног и материјалног богатства. Море, подморје, морско дно и простор испод морског дна имају велике ресурсе и могу бити извори за повећање националног богатства. Наравно, ту не мислим на већ доказани туризам, који мора бити само фина доградња, а не главна господарска грана. Морнарица је важна у најмању руку пропорционално тим ресурсима, наслеђу те тајним и мање тајним аспирацијама према нашем мору и нашој обали. Верујем како нема Хрвата који може замислити прихватљиву Хрватску без Јадранског мора и његове обале - изјавио је Кадрум.
Има мишљења да нашој морнарици више није потребно оружје попут протубродских ракета. Ви сте стручњак за ракетне саставе, које је ваше мишљење, посебно када је посреди одбрана југа Хрватске?
- Мислим и спреман сам се аргументима суочити с таквим мишљењем. Тврдим да су протубродске ракете прека потреба, и то не само с протубродским него и са способностима против копна. Важност тих способности додатно долази до изражаја на југу. Наиме, ХРМ има ретко сложени задатак јер мора бити у стању да одбрани наше море и обалу од непријатеља и с мора и с копана. За југ је осим ракета нужна и јака постројба морнаричког пешаштва с пројектованом способношћу задржати непријатеља до доласка копнених снага. Таквој постројби сигурно није место у Плочама, него јужније, најбоље у висини Стона - рекао је Здравко за хрватске медије.
Куповали смо додатне ракетне топовњаче, но нисмо нове протубродне ракете. Ипак у последње време било је неколико донекле успешних лансирања с више топовњача и МОЛ-а. Ремонт ракета старих 30-ак година обављен је код нас?
- Држим како би био бољи избор да смо провели задатке из ДПР-а, који је у то време био на снази, и замијенили главне моторе на топовњачама класе "Краљ", модернизовали њих и топовњачу "Шибеник" те у то време ракете РБС-15 подигли су на разину Мк2. Сада су свих пет топовњача и три МОЛ-а пред губитком ракетних способности. У ове се ракете више не исплати улагати знатнија средства, а за све учињено капа доле свима који су допринели извлачењу задњих "капи живота" из састава - одговорио је Здравко.
Цела је наша флота смештена у Сплиту, а политичка ситуација у суседству јако се компликује и буде се стари непријатељи везани за великосрпску идеологију. Ми имамо запуштене или девастиране базе и фортификацију дуж Јадрана. Могу ли се барем деломично реактивирати?
- Није проблем што је флота смештена у Сплит ако има уређене рајоне базирања тамо где треба. Најсофистициранији део флоте има најбољу инфраструктуру у Сплиту, као што су ПЦЕ, постаје за мерење магнетног поља и њихово свођење на потребну меру. Све је то у подручју поморске базе Лора или, како кажу они што морнарици "обувају чизме", војарне. Што се тиче великосрпске идеологије, ту треба бити јако опрезан и, без обзира на то ко је на власти у Црној Гори, требало је већ решити проблем коначног разграничења у заливу Бока которска или предмет дати на Суд за праву мора у Хамбургу. Свакако треба видети чији је оточић Мамула и припада ли катастарски Конавлима/Хрватској или Луштици/Црној Гори. Знамо да је дубровачко приморје више пута опљачкано и спаљено из Црне Горе, са снагама из Србије, али и из Русије. Опреза никад доста. Фортификације треба обновити, припремити их до потребне мере за обрану, а које у миру нису нужне за обрану, привести господарској сврси - одговорио је Кадрум.
Једва је успела активација наруџбине за градњу четири нова Обална опходна брода, након прототипа "Омиш". Чује се да је Бродосплит спреман почети и с градњом изванобалног опходног брода, дужине 100 м и до 2000 т. У МОРХ-у кажу да је та градња ушла у план за идућих десетак година. Довољно амбициозно?
- Свакако нам је потребан одређени број већих бродова који би требали бити окосница за успоставу квалитетне протуподморничке, протуракетне и протузракопловне обране (ПР/ПЗ). Био бих веселији кад бисмо почели озбиљно размишљати о вишенаменској корвети с протуповршинским, ПР/ ПЗ и тежишно протуподморничким способностима. Знам да је то скуп брод и у овом тренутку тешко доступан, али баш због тога сад је време да се потпуно дефинира, пројектира и почну разговори о градњи. Што се тиче амбициозности, држим како време за такву градњу тешко може бити мање од пет до шест година - рекао је он.
Колико је таквих ООБ-а нама потребно? Чује се у морнаричким круговима да су се показали добрима и кориснима премда би радо на њима видели и неку додатну електроничку опрему, поготову протуподморничку?
- Обалну стражу или имате или је немате. Ако је имате, она у време мира делује изван ратне морнарице и представља самосталну службу одговорну Влади. Такву ми немамо. Ако се не буде донео прави закон и на буде се радило по узору на најбоље, боље је ратним бродовима дати део полицијских власт и ратну морнарицу учинити одговорном за сигурност државе на мору. Додавање ООБ-има протуподморничких способности било би тешко, прескупо и вероватно неуспешно. Труп би требао бити пуну тиши, кормила друкчија, а и опрема је јако скупа. Тај је брод пуно погоднији за додавање протубродских ракета - одговорио је.
Морнарици недостају и минополагачи, а ви сте одавно упозоравали на потребу враћања подморништва?
- Морнарици недостају протумински бродови, но у овом тренутку нема нових потреба уз два десантна брода. Наравно, додатне снаге морају бити у Јадролинији. Подморница постаје најмоћније борбено средство. Имају фантастичне способности, али су и јако скупе. И даље држим да су нам потребне и уза све не бих одустао од малих подморница депласмана 250- 300 т с бар две торпедне цеви у чврстом трупу. Била би то респектабилна снага у вештим рукама и амбијенту наше разведене, за обрану погодне обале - наводи Здравко за Вечерњи лист.
Запажена је била у стручним круговима ваша реакција на нова пресезања за хрватским делом Јадрана, овога пута везана, наводно, за слободу рибарења. Претње стижу из Италије. Неки би казали, па ми смо у НАТО-у, довољно да будемо опуштени? Као, небо ће нам ускоро чувати странци, па могу и море?
- То су претње у најмању руку полуслужбене Италије. Такво се што не би смело говорити против "савезника" и пријатеља у националном парламенту, а да парламентарна већина то не осуди. Свакако није добар ни доминацијски став и припомена како они имају морнарицу која може изаћи на нашу обалу. Што се тиче НАТО-а и мишљење неких, само ћу цитирати Фридрика Великог: "Скептицизам је мајка сигурности. Само будале имају поверење у своје непријатеље, разборити људи никад." Ја бих додао да, што се тиче националне сигурности, поверење не треба имати ни у пријатеља. Знамо како су и пријатељства и савезништва само одраз интереса и ништа више. Циркус у источном Средоземљу и у Црној Гори то потврђује - одговорио је он.
Да сте у прилици, како бисте посложили приоритета у набави и градњи ХРМ-а и Обалне страже? А једнако и приоритете у ХРЗ-у и Копненој војсци?
- За ХРМ редом: модернизирати бродове класе "Краљ" и три МОЛ-а (мобилни обални лансери). Паралелно с овим пословима набавити нови ракетни састав. Након тога приступити градњи вишенаменских корвета те шест ракетних бродова на побољшаном пројекту РТОП "Шибеник" као замену за РТОП-21, 41, 42 и четири "Мирне" те додатних шест МОЛ-ова. После тога на ред би дошли миноловци и на крају подморнице. Миноловци би могли доћи и пре ако би то било у оквирима савезничке билатералне помоћи. Предложио бих дораду пројекта за последња два ОБ-31 и њихово опремање бродским ракетама. Што се тиче ХРЗ-а, морају се изборити за статус гране и што пре набавити ракетни састав ПЗ/ПРО средњег и малог/кратког досега. Добро је што је хеликоптерски део у солидном стању. За Копнену војску било би ми драго да настави бржим темпом да се опрема "Патрије", да продуже "руку" бар до 300 км како би могли поклопити неке суставе по дубини. Волео бих да у будућности повећају број хаубица, добију пројектиле с већим дометом и да могу помоћи морнарици ако би тежиште било на јадранскоме поморском бојишту. Такође, време је за разбијање илузија гледе тенкова Т-72/М-84 и њихово повлачење у причуву те набаву мањег броја савремених западних тенкова. Надам се да стручне службе прате јер је пре неколико дана из хаубице испаљен паметни пројектил који је срушио крстарећу ракету - рекао је Кадрум за крај.
