НЕВЕРОВАТНА ИСТОРИЈА МАНАСТИРА У КОЈЕМ ЈЕ УБИЈЕН МОНАХ: Кроз векове рушен и обнављан
Скромни манастир Глоговац налази се на тромеђи Шипова, Јајца и Доњег Вакуфа.
Манастир Глоговац у Шипову, у коме је јуче убијен монах Стефан, познат је по манифестацији Јањски сабор која се крај њега одржава сваке године, по томе што га је редовно посећивао блаженопочивши патријарх Павле, али и по невероватном народном предању које говори о наставку светиње.
УБИО МОНАХА У МАНАСТИРУ ЗБОГ 50 ЕВРА?! Помагао му и ни слутио није да ће му зарити нож у груди
НАЈТРАЖЕНИЈИ БЕГУНАЦ У БИХ ВЕЋ ОСУЂИВАН: Осумњичени за убиство монаха Стефана од раније познат полицији
КРВ ПО ЗИДОВИМА И ТЕПИХУ! ОСУМЊИЧЕНИ ДОЛАЗИО КОД МОНАХА НА ЛЕЧЕЊЕ ОД ДРОГЕ: Користољубље мотив свирепог убиства?
Скромни манастир Глоговац налази се на тромеђи Шипова, Јајца и Доњег Вакуфа.
Смештен је у кањону истоименог потока, међу брдима планине Горице. Посвећен је Светом великомученику Георгију. Како се претпоставља, манастир је настао у време владавине краљева Драгутина и Милутина, у првој половини 14. века.
Од тада, све до данас, овај православни храм неколико пута је био рушен и обнављан, делећи судбину српског народа на овим прсторима.
Своје прво страдање манастир је доживео 1463. године од стране Турака у време када је и средњевековна босанска држава пала под турску власт.
Према неким записима, Турци су манастир спалили, а тадашњег игумана Јоаникија набили на колац. Обновљен је пред крај турске власти, односно за време владавине везира Омер - паше Латас, касније описан пером Иве Андрића.
Међутим, занимљиво је народно предање о томе које се преноси са генерације на генерацију. Оно каже да су се народни представници обратили везиру са молбом да им дозволи да обнове светињу.
Он им је наводно одговорио да ће им дозволити, ако добије дозволу из Цариграда, рачунајући да се то неће десити.
Међутим, када је стигао позитиван одговор, везир се наљутио и наредио да манастир може бити подигнут на таквом месту одакле се неће чути црквена звона и да светиња не буде већа од воловске коже.
Али, досетљиви мештани и ту су доскочили везиру – исекли су кожу на канап (опуту) и њом обележили манастирски темељ из кога је израсла нова светиња на месту средњовековног манастира.
Манастир Глоговац спаљен је поново за време Другог светског рата, а обновљен је тек шездесетох година 20. века.
Одлуком Светог архијерског сабора, 1990. године, ушао је у састав новоуспостављене Епархије бихаћко-петровачке.
На првом обновитељском сабору, служењем архијерејске литургије, 1991. године, освештао га је патријарх српски Павле, који га је, касније, посетио још три пута, 1998. 1999. и 2005. године.
У годинама које су уследиле, манастир Глоговац посетили су бројни митрополити и епископи, као и верујући народ, те је постао једно од највећих светишта у овом делу БиХ.
У манастиру се одржава културна, духовна и забавна манифестација Јањски сабор, прве недеље после Духова, коју посећују велики број становништва, али и Крајишника који су расељени у Србији и свету.
