"РЕЗОЛУЦИЈА ЋЕ ПОСЕЈАТИ СЕМЕ НОВИХ СУКОБА" Амерички медиј сасуо истину о Сребреници свима у лице: Термин "геноцид" је злоупотребљен!

Његов текст преносимо у целости.

Новопредложена резолуција Уједињених нација коју заступају Немачка, Руанда и Босна и Херцеговина има за циљ да одреди 11. јул као Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници 1995. године. Нацрт резолуције, без обзира на своје прокламоване намере, погрешно тумачи реч "геноцид", која има врло специфично значење и угрожава крхку стабилност Босне и Херцеговине.

Балкан, посебно Босна и Херцеговина, направио је велике кораке ка миру и помирењу. Свака резолуција Уједињених нација треба да подржи ове напоре уместо да ризикује њихово распламсавање. Једнострани начин на који су Немачка и други представили своју резолуцију, којом се избегавају успостављени протоколи УН, изазива забринутост у вези са транспарентношћу и валидношћу процеса који је предвиђен за гласање у Генералној скупштини следећег месеца.

Фокус резолуције на означавању масакра у Сребреници као геноцида наглашава сложеност историјских наратива у региону. И то стручњаци за ову тему то узимају у обзир.

Ефраим Зуроф, научник који се бави проучавањем геноцида, историчар холокауста и главни ловац на нацисте Центра Симон Визентал, упозорио је на потенцијалне последице брзоплетог називања инцидента у Сребреници геноцидом. У недавном тексту, Зуроф је написао: "Предстојећа резолуција Генералне скупштине Уједињених нација (УНГА) о званичном признању масакра у Сребреници као геноцида је […] оптерећена потенцијалним замкама које би могле да погоршају тензије, а не да подстакну помирење."

Јехуда Бауер, водећи ауторитет за питања холокауста и геноцида на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, понавља ово мишљење, наводећи: "Сребреница се не може сматрати типичним случајем геноцида."

Усредсређеност резолуције на Сребреницу не успева да обухвати пуну историју рата у БиХ. Превиђањем ширег контекста и сложености сукоба, ризикује се да умањи патњу свих укључених заједница.

Генерална скупштина Уједињених нација (УНГА) традиционално признаје геноцид тек када нације постигну консензус, који у овом случају није постигнут. Означавање геноцида има огромну тежину, захтева темељно разматрање и скоро једногласан договор. "Прогласити Сребреницу геноцидом", како Зуроф каже, "не само да представља прекид традиције, већ може и умањити значај термина".

У ствари, званичне дефиниције геноцида не одговарају чињеницама овог случаја. Погибија у Сребреници била је трагична, али се није узнела на ниво геноцида.

Штавише, чини се да постоји ризик да нацрт резолуције не ода почаст свим жртвама рата у БиХ. Искључиво наглашавајући догађаје у Сребреници, резолуција подрива суштинске принципе Дејтонског споразума, којим је окончан сукоб у Босни и Херцеговини и потврђен једнак статус и права три конститутивна народа - Бошњака, Срба и Хрвата.

Дејтонски споразум је темељни елемент мира на Балкану. Предложена резолуција Уједињених нација, како каже Ефраим Зуроф, "размрсила би деликатне нити мира и сарадње које су мукотрпно ткане деценијама".

Да све буде још теже, процес који је довео до нацрта резолуције био је погрешан. Недостајао је дијалог са свим заинтересованим странама у региону, посебно у Босни и Херцеговини. Стални представник Босне и Херцеговине при УН-у предузео је једнострану акцију тако што је предложио резолуцију без добијања одобрења од трочланог Председништва Босне и Херцеговине, како то налаже Устав. Ово кршење протокола заобишло је успостављене процедуре које су имале за циљ да осигурају консензус међу члановима Председништва, које представља бошњачки, српски и хрватски народ.

Осим тога, преомовисање резолуције у Генералној скупштини уместо у Савету безбедности крши Повељу УН-а, која изричито даје Савету безбедности искључиву надлежност над питањима мира и сигурности у Босни и Херцеговини. Ово одступање од успостављеног процеса подрива сопствени оквир и принципе УН.

Резолуција неће служити никоме, укључујући и жртве Сребренице. Уместо тога, злоупотребила би реч геноцид и поново отворила старе ране и посејала семе нових сукоба.

Извор: Србија Данас/Washington Тимес