СУДБИНА НАЈЧУВЕНИЈЕ ВИЛЕ ЈОСИПА БРОЗА ТИТА У КОПРИВНИЦИ КОД БУГОЈНА: Тита и Гадафија замениле овце и магарци (ФОТО)
"Кунемо се вољеном маршалу, вилу ћемо претворит у шталу"
Елвија Челебија најпознатији турски путописац је пре 350 година написао да је поглед са Купрешких врата према Копривници и Малој Шуљаги најлепши предео који се може видети у отаџбини.
А отаџбина је била османска царевина, која се простирала на неколико милиона квадратних километара.
Прочитајте и:
Лепотом Копривнице, шумовите долине између Бугојна и Купреса, кроз коју жуборе десетине поточића, а у чијој средини се простире неколико стотина хектара ливада, били су очарани и Аустријанци, па су након анексије БиХ од стране Аустро-Угарске богате Бечлије ту подигле више од педесет викендица.
Двадесетак година након што је проглашена СФРЈ један километар од пута Купрес-Бугојно изграђена је Титова вила, која ће ускоро постати најомиљеније одмаралиште "највећег сина југословенских народа и народности".
Извођачи радова, комунистичке главешине Бранко Микулић и Хрвоје Иштук, обојица из Бугојна, су се потрудили да троспратна грађевина од бетона и стакла, обојена у бело, ни по спољнем изгледу, ни по ентеријеру не одудара од раскошне природе, па су у намештају доминирали дрво и природна кожа.
Скоро 150 хектара шуме око виле је ограђено бетонском и жичаном оградом високом три метра, након чега је у Копривницу из свих делова СФРЈ, али и из белог света, посебно из несврстаних земаља, допремљено више од 1.000 примерака разне дивљачи.
Процењује се да је уочи Титове смрти у огради и изван ограде ловишта у Копривници било око 300 медведа, јер је бивши председник имао највећи мерак да са чека подигнутих усред хранилишта убија те животиње.
Управо ту, док се овај преждеран излежавао у изобиљу кукуруза, Тито је "уловио" медведа капиталца чији су посмртни остаци на изложби у Паризу 1974. године освојили титулу светског првака.
Ловачке "подвиге" у Копривници пратиле су разне догодовштине, а најдраматичније су биле оне када би "најбољи ловац на свету" успевао да са неколико метара промаши недужну животињу. Тито би био увређен, а органи безбедности би покретали истрагу како би утврдили ко је крив за ту националну катастрофу – животињски или људски фактор.
Једном приликом, када је Тито успео само да рани намештеног медведа, у Копривници је организована потера како би се рањена и незахвална животиња поново извела на стрељање, а у истрагу око овог немилог случаја укључила се и војна безбедност, која је данима покушавала да утврди да ли се у тренутку када је Тито повлачио обарач медвед померио самоиницијативно или је био наговорен од стране унутрашњег непријатеља.
Колико се Титу и Јованки допадала Копривница говори податак да су у њу долазили чак 17 пута, да су се задржали 185 дана и да је бивши председник у ово ловиште доводио и стране државнике и дипломате, међу којима је најпознатији Моамер ел Гадафи.
Ни након Титове смрти "његова" вила није изгубила много од свог сјаја и значаја.
А онда су 1992. године деца комунизма у овој републици закључила да је боље независну Југославију заменити зависном БиХ, социјализам феудализмом, лажно братство и јединство међу муслиманима, Хрватима и Србима искреном мржњом, а живот у миру ратом и међусобним убијањем.
3. априла ујутро тенкови немачке војске "леопард" са хрватским посадама, у пратњи неколико хиљада припадника Туђмановох "зенги", ХОС-а, добровољаца и плаћеника из Немачке, Аргентине, Пољске, Украјине, Литваније, Марока....напали су на оближњи Купрес и околна српска села.
Копривницом је поново почела да одјекује пушчана паљба. Али, на изненађење али и опште задовољство зачуђених животиња, људи више нису пуцали на њих већ једни на друге.
Заокупљени убијањем или одвођењем у логоре својих комшија Срба, Хрвати и муслимани из Бугојна и Купреса првих дана рата просто нису стигли да се позабаве Титовом вилом и њеним драгоценостима.
Четири дана касније јединице ЈНА, домаћи територијалци и добровољци из Србије, ослободили су Купрес. У Копривницу су размештени резервисти из Дрвара и добровољци из "Белих орлова", који су у предасима између борби, што би рекао Веља Илић, помало крадуцкали ситније ствари из Титове виле – трофеје, ловачке пушке, украсе, прибор...
Чим се ситуација на фронту смирила, пред вилу су стигли војни шлепери са војницима који су објекат буквално опељешили. За неколико дана вила је "ослобођена" од кожних гарнитура, слика и других уметничких предмета, кревета, шанкова, фрижидера, столова, столица, раскошних лустера, агрегата...
Општинској власти у Купресу, која је стидљиво покушала да спречи ову пљачку и сазна куда се скупоцене ствари возе, речено је да је у питању војна тајна. Виши национални интерес. Хоће Титови генерали и пуковници из Бањалуке да се, док им војска гине, башкаре у маршаловим фотељама а њихове супруге да воде љубав у брачним креветима другарице Јованке.
Опустошена, али у очуваном стању, вила је до краја октобра 1994. године била командно место једном батаљону из састава 7. купрешке бригаде ВРС, који је држао фронт неколико километара испред Копривнице, према Бугојну.
Кад су, 2. новембра 1994. године, хрватска и муслиманска војска, уз прећутну сагласност руководства РС са Пала, заузеле Купрес, а Копривница пала под контролу Армије БиХ, муслимани из Бугојна су прионули на посао да надмаше српску браћу и Титову вилу разорили као да је кроз њу прошао Џингис Кан са свим својим хордама.
Са зграда је поскидано и однето све што се могло. Цели кров, врата, прозори, огромна стакла, санитарије, ограде са балкона....Када је нестало вц шоља, умиваоника, паркета и керамичких плочица, Бугојанци, некадашњи маршалови сервилни домаћини, који су га убеђивали: "Друже Тито, само ви пуцајте, док је нас биће и медведа", прешли су на разбијање зидова и чупање арматуре, каблова и инсталација.
Од жичане ограде око ловишта дугачке пет километара остала је само бетонска основа са патрљцима носећих металних стубова.
Некада прелепа грађевина сада је бетонски костур у који сточари из Бугојна и средње Босне приликом лошег времена спраћају овце и магарад.
Приземље виле, у којем је Тито примао Гадафија и остале госте, прекривено је са неколико десетина центиметара дебелим слојем овчијих брабоњака. На зидовима графити наркомана и следбеника Ал Каиде и екстремног ислама.
Једина жена која је ТИТУ рекла НЕ: У две бруталне реченице СКРЕСАЛА му СВЕ
Степенице између спратова прете да се сруше, јер је из многих исчупана арматура. На месту некадашњег лифта зјапи рупа. На другом и трећем спрату гомиле шута и одваљеног бетона.
На крову прави парк самониклих борова, смрча и врба, прошаран шипком и малинама.
У Титовој и Јованкиној брачној соби у неубраном малињаку празно птичије гнездо.
ОТКРИВЕНА ТАЈНА НАКОН ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА: Ево како је Јосип Броз Тито ЗАПРОСИО Јованку! Бићете ШОКИРАНИ
У некадашњим купатилима и кухињи лопови још нису успели да одвале баш све керамичке плочице. Али, има времена.
Троделна гаража у којој је некадашњи партизански командант паркирао своје мерцедесе празна као пећина у којој је Тито преживео Десант на Дрвар.
У Бугојну сам од својих пријатеља муслимана чуо причу да је глава мрког медведа са којом је 1974. године у Паризу Тито освојио титулу светског првака продата на пијаци за 50 евра, да је маршалова ловачка униформа пазарена за дупло мању цену, да се на пијацама у Средњој Босни још увек могу наћи предмети покрадени из виле у Копривници али да то полицију и надлежне институције не занима.
На ливадама испред виле пасе стадо од неколико стотина оваца. Можда баш браће Суада и Дервиша Џине из Мехурића код Травника, који су песму: "Друже Тито ми ти се кунемо, да са твога пута не скренемо", уз коју су некада знали и заплакати, препевали у: "Кунемо се вољеном маршалу, вилу ћемо претворит у шталу".
За разлику од Брозових политичких наследника, браћа Џино су испунила обе заклетве. Свакодневно се крећу стазама којима је Тито ходао, а и приземље виле изгледа као запуштена штала.
Већина дивљачи из ловишта у Копривници није преживела рат. Оно што обесни српски, муслимански и хрватски борци нису успели да убију, настрадало је у бројним минским пољима, од којих већина још увек није очишћена, па зостале мине и две деценије после рата сеју смрт међу недужним животињама.
Друг Тито је МНОГО волео да се ШАЛИ, али због једног ВИЦА је слао људе на Голи оток!
Иза ливада уздижу се окомите падине Велике Шуљаге и Османагине косе на којима је у марту и октобру 1994. године извиђачко-диверзантска чета ВРС којом сам командовао водила борбе са 7. корпусом Армије БиХ.
Бескрајно шумско пространство око некадашње Титове виле прекривено сунцем и тишином, ремете само цвркут птица, жубор потока, успомене и размишљање о размерама људског немара.
И док је широј јавности Копривница позната по Титовој вили, Срби из тог дела БиХ памте је као велико српско страдалиште.
У њеним шумама Хрвати из Купреса, Ливна и Бугојна су у лето 1941. године масакрирали око 700 српских цивила.
Са каквом бруталношћу су Срби убијани види се из сведочења муслимана Исмета Дурана.
21. августа 1941. године Хрвати из Ливна су неколико стотина својих комшија Срба потрпали у један аутобус и неколико камиона и потерали у правцу Купреса, где су се колони придружиле и усташе из Купреса. Конвој је заустављен у Копривници, где су сви заточеници буквално искасапљени ножевима. Хрвати су жртвама вадили очи, везивали их жицом коју су им провлачили кроз ушне канале и главу, децу су један другом бацали на бајонете, жене, девојке и девојчице силовали..
- Кад се возило зауставило у шуми, све жртве су опљачкане – изјавио је касније Дуран. – Свучене су до гола и повезане. Тада је почео страховит вандализам. Пошто су поставиле мајке да гледају, усташе су силовале недораслу децу и девојке. Затим су почели да севају ножеви. Сечене су српским женама и дјевојкама дојке. Малој су деци усташе резале главе, па их бацале мајкама у крило. Малу децу су бацали увис па их дочекивали на бајонет. Добрила Бајило, жена већ убијеног трговца Угљеше, била је у другом стању. Усташе су јој распарале трбух и извукле дете. Пошто су све поклали, крвници су покупили телеса и бацили у једну велику камену јаму, одакле су касније пси разносили људско месо.