Зоне безбедности у Сирији - Путинова ПОБЕДА? Да ли је Америка ИЗБАЧЕНА из Блискоисточног вртлога? (ФОТО)
САД нису потписнице Меморандума о сигурним зонама у Сирији
Касно синоћ на снагу су ступиле тзв. сигурне зоне на простору Сирије, зоне на којима више не би смело бити сукоба између опозиционих и владиних снага, али, што то заправо значи?
ЗАОКРЕТ ТРАМПОВЕ ПОЛИТИКЕ ПРЕМА СИРИЈИ: САД шаљу додатне трупе, сукоб са Русијом све извеснији?!
На корак до мира: Објављен текст меморандума о успостављању зона деескалације у Сирији!
Договор о успостављању ових зона донели су представници Русије, Турске и Ирана. Зоне се успостављају на ограничени временски период од шест месеци, али, након истека могу се продужити.
Укупно је реч о 4 зоне:
1) На простору провинције Идлиб
2) На просторима суседне провинције Латакија али на просторима провинција Хама и Хомс
3) Источно од Дамаска, односно на простору који се назива Источна Гота
4) На просторима јужних провинција Дара и Quneitra, у близини границе с Јорданом
Три државе које су потписале меморандум, Турска, Иран и Русија, требале би осигурати да на овим просторима више не буде сукоба на терену, као ни ваздушних напада. Како ће то извести? Путем бројних пунктова и надзорних тачака - тврде.
ПОРАЗ ПУТИНОВИХ СЛЕДБЕНИКА У ЕУ: После Холандије и Бугарска рекла ЊЕТ!
Занимљива је изјава руског министарства спољних послова да би се сиријски ваздушни простор могао затворити за авионе америчке коалиције. Наводи се како по том питању управо трају преговори између руске и америчке војске. Подсетимо, САД није потписница овог меморандума, али су имали представника у Астани - из Вашингтона поручују како начелно подржавају идеју сигурних зона.
На простору сигурних зона тренутно се налази око 42,000 опозиционих бораца, а већина их је на простору провинције Идлиб, око 14,500, те на југу, награници с Јорданом, око 15,000. Ове бројке су руске процене.
У суштини, овај договор требао би ослободити сиријску војску да своје снаге усмери примарно против терориста - Al-Qaede и ИСИЛ-а. Како то извести на просторима где су "умерени" и Ал-Каида измешани, тешко је рећи.
Даље, питање је хоће ли милитанти - тзв. "умерени милитанти" - уопште прихватити овај договор - наиме, њихов представник напустио је просторију за време церемоније потписивања споразума у Астани. Извори наводе како им је недопустиво да Иран буде један од кључних актера у овом процесу.
Из УН-а су поздравили успостављање сигурних зона истичући како ће оне помоћи у решавању сукоба.
РУСКО СМРТОНОСНО ОРУЖЈЕ: Ракета ЦИРКОН ноћна мора ВАШИНГТОНА! (ФОТО)
Али, која је заправо овде шира прича? Јесу ли то сигурне зоне створене на иницијативу Русије, односно савезника Дамаска, или је реч о руском попуштању пред притисцима оних који на ове зоне позивају већ годинама?
Можда је најтачнији одговор тај да ће време показати, односно тек ће се видети на чију ће руку ићи овај врло амбициозни пројект који, ако буде спроведен како се представља, заиста може бити конкретан почетак краја рата у Сирији.
Нема сумње како ће одређене стране настојати ситуацију окренути на своју корист, нажалост то је био случај у свим досадашњим амбициозним пројектима - почевши од посматрачке мисије Арапске Лиге 2012. па све до актуелних напора.
Штавише, у тренутку овог писања стижу информације како се битке управо воде на простору дотичних сигурних зона које још увиек нису нимало сигурне.
Дакле, зоне постоје, за сада само на папиру, јер само папир - односно текст потписаног меморандума - је нешто конкретно што смо за сада имали прилике видети. Извори наводе како се о картама тек расправља, односно настоји се утврдити где се тачно налазе "умерени" милитанти, а где њихови радикалнији саборци, односно терористи.
Доступне информације говоре како ће се детаљи надзора ових зона одредити "у наредним недељама", што нас опет враћа на питање - која је тренутна сврха ових зона изузев да се ради о пројекту који тек треба настати? Ако је тако, зашто их онда прогласити већ синоћ? Очигледно да би се цео план учинило што озбиљнијим.
ТРАМПОВ ТОМАХАВК У ПРИПРАВНОСТИ: Која држава ће бити СЛЕДЕЋА МЕТА Пентагона?
Ипак оно што је можда и најважније у овом пројекту јесте чињеница да се ради о међународном покушају заустављања рата у Сирији, али међународном без учествовању САД-а.
Је ли могуће очекивати да ће САД једноставно остати "по страни" у завршници рата којег су путем посредника водили годинама? Тешко је то замислити, осим ако се неким чудом Трамп није вратио на своје предизборне ставове, али то није баш вероватно.
Можда је још увек прерано за такве прогнозе, али, судећи према доступним информацијама, ово изгледа као још један велики покушај избацивања САД-а из вруће геополитичке игре. Први је био споразум из Минска где је САД избачен из преговора о успостављању мира на истоку Украјине.
Чињеница јесте, и то нитко не може порећи, да чим се амерички фактор избацио из те кризе (јер Викториа Нуланд није позвана у Минск), ситуација на истоку Украјине се знатно смирила. Може ли се сада исто десити и са Сиријом? Надајмо се да може.
ЕРДОГАН СИЛНИ: Какав утицај ће резултати референдума имати на турску СПОЉНУ ПОЛИТИКУ?
Сматра ли Вашингтон да Турска представља њихове интересе за овим столом? Можда, али то би било јако рискантно с њихове стране - Ердоган се сваким даном све више "отима контроли" и у Сирији ради само за своје интересе.
Да, тачно је да је Турска од почетка подупирала сиријске исламистичке милитанте, али то не значи да сви који су то чинили имају исте агенде.
На пример, две сунитске силе на Блиском истоку - Турска и Саудијска Арабија - обе желе пад Асада, али њихове темељне идеологије су врло другачије. Турска је на неки начин постала уточиште Муслиманске Браће, а сам Ердоган веројатно њихов најмоћнији човек. С друге стране Саудијска Арабија боји се управо те групе више од било кога знајући како Муслиманска Браћа, са својом идејом политичког Ислама, могу запретити, а једног дана можда и срушити монархију.
У ИРАНУ ЈЕ СВЕ МОГУЋЕ: Следе неизвесни избори и борба између реформиста и конзервативаца
Измеђуосталог, имамо односе између Турске и Ирана који су врло занимљиви. Они који ове сукобе гледају стриктно идеолошки закључили би како би Иран и Турска требали бити велики непријатељи, али, то уопше није тако - да, истина је да се ове две силе боре за утицај на истим просторима, али ипак успевају задржати односе на високим нивоима, можда не нужно пријатељским, али сасвим солиднима свеједно.
Русија пак жели јаке односе и с Турском и Ираном, овде види своју будућност као велике силе и сасвим је јасно зашто. Може ли то извести? Изгледа како су се односи с Турском поправили - Путин тврди како су данас на нивоу "пре инцидента", а Турски ток, пројект од непроцјењиве важности за Русију, креће с изградњом.
Доза међусобне сумњичавости постоји међу свом тројицом актера, укључујући и одређењу сумњичавост између Ирана и Русије, али то не значи да нису у стању пронаћи врло конкретне компромисе.
Главна кочница је увек САД који неће дозволити стварање оваквих савеза, а Русија има сталну мисију како томе ипак некако доскочити, како удаљити САД од преговарачког стола па макар уз блеф као што је био Путинов позив Трумпа - где му на неки начин даје до знања да прво жели питати њега за одобрење, мада је ствар очито већ била договорена у троуглу Москва-Анкара-Техеран.
СТО ДАНА КОЈИ СУ УПЛАШИЛИ СВЕТ: Највећи УСПЕСИ и ПРОМАШАЈИ Трампове владавине
Ко зна, можда се овај цели пројект распадне и пре него што постане активан на самом терену, нарочито ако се милитантима шапне да одбаце пројект у потпуности, што је врло могуће. Али, с друге стране, можда је ово идеална прилика - Трамп је фокусиран на карту Азије и испаливши оних 60-ак Томахавка на Сирију мисли да је учинио довољно.
Можда је ово прилика која се не пропушта.