ХОЛИВУД И ДЕМОКРАТЕ СПРЕМАЈУ АМЕРИКУ ЗА ГРАЂАНСКИ РАТ! Ово је сценарио који ће да ИЗВЕДУ!

Како је 18. априла изјавио председник САД Џозеф Бајден, реч је о избору између слободе и демократије. Ова изјава, дата на скупу присталица Демократске странке у Филаделфији, звучи као изјава вође једне од зараћених страна у грађанском рату. И то уопште није изолован случај, јер грађански рат постаје омиљена тема америчке поп културе, књига из глобалистичких кругова, као и америчких медија.

Четири године мандата Џозефа Бајдена оставиле су земљу у катастрофалном стању, почев од границе са Мексиком, масовних имиграција и ескалације криминала, преко колапса инфраструктуре, кризе са опијатима, бескрајних ратова у Украјини и на Блиском истоку, исполитизованог правосудног система који више не дели правду, све до инфлације и родног лудила.

То је некад „поносну нацију“ довело у тешку кризу, која је, уза све, непомирљиво подељена.

Како почињу грађански ратови

„Грађански рат“ британског редитеља Алекса Гарланда, у британско-америчкој копродукцији, долази у биоскопе управо у тренутку када су САД подељеније него икада. Сједињеним Америчким Државама сада би више одговарао назив „Разједињене Америчке Државе“. Тешко је поверовати да се то дешава случајно.

У филму грађански рат избија након што председник, у коме је лако препознати Доналда Трампа, покушава да распусти ФБИ и да бомбардује сепаратистичке државе Калифорнију и Тексас, које, са своје стране, желе да убију „тиранина“.

Гледалац прати догађаје очима ратних репортера који документују лудило у ратом разореној Америци. У филму се вртоглаво смењују сцене пљачки, призори битака у којима нико не зна

ко у кога пуца и зашто, а све кулминира одредом смрти, лојалним америчком председнику, који убија оне који нису рођени у САД.

Филм садржи и сцену у којој бомбаш самоубица, са америчком заставом у руци, диже у ваздух центар за дистрибуцију хране. На крају филма, „абрамс“ тенкови нападају Белу кућу, док председник моли за голи живот, пре него што га, не трепнувши, убија црни војник.

Тешко је поверовати да овај филм нема политичку агенду и да је у биоскопе доспео случајно. Заправо, овај филм сугерише да Трамп и све што он симболизује мора да умре, с обзиром на узаврело расположење у САД и узнапредовалу поларизацију земље.

Филм „Грађански рат“ припрема америчку јавност за наступајући грађански рат, закључује Александар Марковић.

И сама америчка држава се, додаје Марковић, припрема за надолазећи грађански рат. У извештају за 2024, америчко Министарство за унутрашњу безбедност тврди да избори 2024. лако могу постати кључни догађај за избијање масовног насиља у земљи.

Према анкетама из 2022. магазина „Економист“, више од 40 одсто Американаца је уверено да је грађански рат вероватан, или врло вероватан у наредних десет година. Скоро сваки четврти Американац подржава сецесију своје државе, а ова идеја је најпопуларнија у Тексасу, Аљасци и Калифорнији.

Политичка суштина наступајућег сукоба може се сажети као борба између снага које подржавају „велико ресетовање“ и глобализацију (демократе) и присталица „великог буђења“ (републиканци).

Није случајно ни то што глобалистички мислиоци, као што је амерички политиколог Барбара Волтер, у књизи „Како почињу грађански ратови“, тврде да је нови грађански рат готово извесан и да ће он, за разлику од претходног грађанског рата, представљати „токсичну мешавину теорија завере, наоружаних милиција, културног трибализма, поларизације и политичког екстремизма.“

Циљ и једне и друге стране је, заправо, крај (пост)модерног друштва, закључује Марковић. Осим тога, у САД, додаје овај аутор, већ постоји завера глобалистичких елита против сопственог народа, као што показују „бескрајни ратови“ које води америчка империја, масовне имиграције, родна политика или лажна пандемија ковида.

Предстојећи избори као окидач за нови грађански рат

То неће бити иста врста рата као онај који је вођен од 1861. до 1865, са јасно дефинисаним линијама фронта између Севера и Југа. Други амерички грађански рат је замишљен на основу догађаја из 2020. године, који су уследили су након смрти дилера дроге Џорџа Флојда и довели у питање саму државност САД.

Тада, у време првог мандата Трампа, догодили су први масовни напади на полицију. По узору на „обојене револуције“ у Источној Европи и на Блиском истоку, у САД су први пут избили немири који су личили на грађански рат.

Тада смо могли да видимо поједине делове САД који су наликовали на разорени Ирак. Немире су предводили припадници Антифе, маскирани у црно. Поједини политиколози назвали су ово стање у САД латентним грађанским ратом.

Могуће су и сцене попут оних из 6. јануара 2021, када су Трампове присталице протестовале против избора, које су им „украле демократе“. Како закључује Марковић, демократе се једноставно не могу помирити са губитком власти.

Такав сценарио, који би ескалирао у оружани сукоб између присталица Демократске и Републиканске странке, не би имао јасне линије фронта. Уместо тога, он би се одвијао као сукоб између урбаних и руралних средина, између центра и периферије.

На пример, док је у држави Мејн густо насељена обала гласала за Бајдена 2020. године, ретко насељена унутрашњост гласала је за Трампа. Тада су победили републиканци. Такав сукоб би био крајње хаотичан и могао би се решити само интервенцијом јединица америчке војске или националне гарде, под условом да оне у међувремену не буду распуштене или трансформисане.

Заправо, како тврди Марковић, САД се већ дуго спремају за грађански рат. Предстојећи избори у САД планирани су да постану окидач за рат. Културни производи, попут филма „Грађански рат“, нису само последица поларизованог расположења широм Запада и у САД, већ и део припрема Американаца за тај рат.

Због сталне политичке поларизације у САД, овај нови грађански рат постаје све вероватнији. Американци су се можда раније надали да се такав апокалиптични сценарио, какав је њихова влада последњих деценија изазивала у многим земљама широм света, неће десити и у САД. Али, како закључује Марковић, изгледа да њихова влада у Вашингтону има друге планове.