ИМЕНА ШЕСТ СРПСКИХ ГРАДОВА СТОЈЕ НА СПОМЕНИКУ КНЕЗУ МИХАИЛУ: Знате ли који су градови у питању?
Уз чувеног "Победника" на Калемегдану, споменик кнезу Михаилу који се налази на Тргу републике, сигурно је један од симбола српске престонице
Иако је недавно очишћен и рестауриран, те се сада много јасније виде сви детаљи, није искључено да сте толико пута прошли поред њега, а нисте приметили да су на постољу исписана имена шест српских градова.
КАРДИОЛОГ ОТКРИВА: Да ли је могуће спречити болести срца и крвних судова
Ко је беба са Балкана која је својим рођењем ушла у историју читаве планете? Матеј је дете које су сви жељно ишчекивали!
СМРТ ИВЕ ЛОЛЕ РИБАРА ЈЕ И ДАНАС МИСТЕРИЈА: Партизани су га волели више од Тита, а то га је можда коштало главе
На постаменту су златним словима исписана имена Београд, Смедерево, Кладово, Соко, Ужице и Шабац. Али, због чега су се баш ови градови нашли на најпознатијем београдском споменику?
Наиме, у питању су места које је Србија за време владавине кнеза Михаила и, пре свега, његовом заслугом, задобила од Османског царства.
Након догађаја на Чукур чесми 1862. године и бомбардовања Београда, све више је јачала идеја да Турци коначно треба да напусте Београд, као и друге градове у Србији. Кнез Михаило био је заслужан за покретање интензивне дипломатске иницијативе у том смеру.
Он је најпре задобио Соко и Ужице 1862. године и то по одлукама конференције у Калинџи. У јесен 1866. године писмено је захтевао да Порта повуче посаде које има у осталим српским градовима.
Велики турски везир Али Риза је 19. фебруара 1867. године јавио да султан уступа Србији све градове у којима се налази турска посада. Међутим, услов је био да се у тим градовима осим српске и даље вијори и турска застава.
Кнез Михаило је бротом отпутовао у Цариград 18. марта 1867. године и тада му је султан Абдул Азиз предао уредбу којом му је поверио градове у Србији.
Та уредба, односно ферман, прочитана је 6. априла исте године. На том месту, са десне стране улазне капије у данашњи калемегдански парк, налази се споменик, као обележје предаје градова.
Али Риза паша, који је био последњи београдски заповедник, предао је кнезу Михаилу кључеве Београда, а након тога се на Београдској тврђави завијорила и српска застава,
На тај начин су се Београд, Смедерево, Кладово, Ужице, Соко и Шабац поново нашли под фактичком српском управом. Овај догађај, заједно са целокупном блиставом дипломатском тактиком кнез Михаила Обреновића били су инспирација вајару Пацију да у своју композицију уврсти и имена ових градова.
