Легенда о последњем српском змају: Други светски рат открива причу о Милици и змају која леди крв у жилама (ФОТО)
Невероватна прича! Да ли сте знали за ову српску легенду?
Србија је земља која обилује митовима и митолошким причама које су стваране вековима. Од јунака, вила, злих и добрих сила, до непрестане борбе добра и зла стваране су легенде које су на разне начине утицале на свест нашег народа.
Готово да не постоји део света који у својим митовима нема приче, бајке и легенде о змајевима. Проучавајући социологију и антропологију можемо да закључимо да је Србија једна од земаља у којој митолошка појава змаја представља ДОБРО!
Под појмом знаја у антропологији мислимо на митолошко биће које има магијске моћи, а углавном се описује као змијолико створење са крилима које бљује ватру и има крљушти по целом телу.
Оно око чега су антрополози сагласни је да су митови и легенде о змајевима настале у разним културама и то независно једна од друге. Тако срећемо појам змаја у многим културама и религијама.
Оно што је посебно занимљиво у вези са змајевима је то шта је змај представљао у српској митологији и начин на који су Срби вековима гледали на њега. Углавном је однос био позитиван, али једна легенда коју је забележио етнолог и антрополог Младен Милосављевић, говоти једну невероватну причу.
Прича о ЗМАЈЕВИМА који су живели у Србији: Тајна деспота Стефана и зашто српски змајеви нису били као остали
Славна победа српске војске у овом селу натерала је Турке у бег! Овај бој био је важан због ЈЕДНЕ ствари
Како то да усред Београда постоји палата под називом АЛБАНИЈА? Одговор се крије у невероватном сплету околности (ФОТО)
Наиме. ова прича коју је забележио антрополог и етмолог Младен Милосављевић дешава се у периоду непосредно пре Другог светског рата. односно тридесетих година двадесетог века. У селу Велико Орашје постоји дрво које је веома чудно. Дрво има стабло човеколиког облика и одувек је изазивало пажњу људи који су га угледали на сликама или су шетајући шумом наишли на њега.
Прича која је забележена говори да је у селу Велико Орашје живела породица досељеника који су се презивали Марковић. Породица Марковић била је богата децом - имали су неколико деце. Најмлађа од њих звала се Милица и управо она је главни протагониста ове легенде.
Наиме, Милица, иако млада и једра девојка, пала је у постељу и била јако болесна. Очевици су се клели да су из куће Марковића видели змајолико створење који излази из дела куће где је лежала болесна Милица, која се брзо и изненада разболела.
Такође, један од браће је приметио пламено-златну буктињу са овновском главом како излеће из куће и нестаје у правцу Јасеничког врбака и тада су се дали у потеру за змајем.
Милицина браћа, према казивањима и записима етнолога, нису часила часа и брзо су се дала у потрагу за створењем - змајем, верујући да ће тако и спречити болест своје вољене сестре.
Тог змаја је, према причама мештана, било лако пронаћи, јер је за собом остављао златне љуспе, налик на крљушти. Траг је водио да старе врбе у близини куће Марковића. Браћа Милице и мештани су запалили то дрво, верујући да се змај управо ту крије. Када су запалили врбу из ње су се чули чудни звукови, језиви крици...
Остало је мишљење мештана да то дрво, стару врбу, није требало запалити, нити дирати. А врба није изгорела. Онда се десила још једна трагедија. Такође, забележена је и легенда да је један мештанин пролазећи поред дрвета случајно, једним делом тракторске косилице закачио и оштетио стабло. а онда се десила трагедија када је убрзо потом, иако је радник био одличан пливач, он се удавио у Великој Морави.
А прича о Милици је постала трагична, јер је убрзо потом умрла. Прича је још трагичнија, јер се њена породица у вихору Другог светског рата, како су казивали мештани, одселила негде крај Дрине, а њихова кућа остала празна. Стара врба је потом добила змајолико - човеколики изглед, које гледа ка селу.
Како је време пролазило, легенда је бледела, али још увек, према разним причама има мештана који се сећају и препричавају ову легенду.