НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН ЈЕ ВОЂА ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА: Човек који је поставио темељ независности Србије
Кнез Милош се упокојио 26. септембра 1860. године у Двору у Топчидерском парку.
На данашњи дан, 1780. године, у селу Горња Добриња које се налази у близини Пожеге, рођен је вођа Другог српског устанка - кнез Србије од 1815. до 1839. и од 1858. до смрти 1860, човек који је поставио темељ независности Србије – Милош Теодоровић, познат као Милош Обреновић.
Детињство и породица
Милошеви родитељи су били Вишња Урошевић и Теодор Михаиловић. Имао је и два млађа брата: Јована који је рођен 1786. године и Јеврема који је рођен 1790. године.
НУШИЋ ПРЕД СУДОМ - ЧОВЕК БРИТКОГ ПЕРА И ЈОШ БРИТКИЈЕГ ЈЕЗИКА: Генијална анегдота из живота српског књижевника
ОСТАО ЕНИГМА КОЈА НЕМА ОДГОНЕТКУ: За Андрића нису имали физичку димензију - изузетак је била само једна особа
ПРВИ ТЕЛЕФОНСКИ ПОЗИВ У БЕОГРАДУ: Знате ли ко је имао привилегију да води овај разговор?
Његова мајка Вишња је из првог брака са Обреном Мартиновићем имала синове Милана и Јакова, као и ћерку Стану. Оцу Теодору је такође ово био други брак, а из првог је имао три сина.
Милошево детињство је било веома тешко, јер је као дечак изгубио оца и са мајком и браћом је живео у сиромаштву. 1800. године је постао слуга трговца Аксентија Јечменице који је откупљивао стоку, а затим је продавао по вишој цени у другим местима. Пошто је добро јахао и руковао оружјем, Милош је чувао стада од звери и хајдучких заседа и гонио их је до купаца.
За те три године колико је био у служби богатог трговца, обишао је Шумадију, Подриње, Босну и Херцеговину. Упознао је људе и њихове обичаје и посматрао је како праве пословне договоре који су се заснивали на поверењу. Након тога, његов брат по мајци Јаков их је довео у Брусницу да живе са њим. Други полубрат Милан је био трговац стоком па му је Милош помагао.
Брак и деца
Милош се 1806. године оженио Љубицом (девојачки Вукомановић). Овај брак су уговорили Никола Милићевић Луњевица и Милан Обреновић. Кум на венчању је био Ђорђе Петровић, познатији као Карађорђе.
Милош и Љубица су имали осморо деце:
- Петрију (5. август 1808. – 1870. године) која је била удата за Теодора Бајића од Варадије;
- Савку (28. март 1814. – 5. октобар 1848. године) која је била је супруга Јована Николића од Рудне;
- Милана (21. октобар 1819. – 8. јул 1839. године) који је био први престолонаследник Обреновића, али је, након 26 дана владавине, преминуо од туберкулозе;
- Михаила (16. септембар 1823. – 10. јун 1868. године) који је на престолу наследио старијег брата Милана, а након што је био присиљен да напусти Србију, путовао је Европом и оженио се грофицом Јулијом Хуњади;
- Габријелу, Марију, Тодора и Ану који су преминули у детињству и о којима нема много података.
Књегиња Љубица је важила за строгу жену која је имала свој став у политици због чега се сукобила са кнезом Милошем. Није трпела његова неверства па је пиштољем убила његову љубавницу Петрију. Кнез је такође имао осморо ванбрачне деце.
Није презао ни од чега
Борио се и у Првом српском устанку, али се 1813. предао Турцима после пропасти устанка и помогао им да умире Хаџи-Проданову буну 1814, да би 1815. у Такову дигао устанак у којем је потукао Турке. Споразумом с Марашли Али-пашом добио је за Србију ограничену аутономију. Потом је, вешто користећи неспоразуме Русије и Отоманског царства, издејствовао султаново и међународно признање, што је крунисано Хатишерифом из 1830, којим је Србији призната унутрашња самоуправа, а Милошу наследност кнежевског достојанства.
У унутрашњој политици био је деспот, безобзирно се богатио и није презао ни од физичких ликвидација, почев од убиства вође Првог српског устанка Карађорђа 1817. Под притиском Милетине буне, на Сретење 1835. издао је слободоуман устав, којем су се успротивили Русија, Отоманско царство и Аустрија, па га је убрзо са задовољством укинуо. Био је приморан да се 1839. повуче с власти у корист сина Михаила, а на престо га је вратила Светоандрејска скупштина 1858.
Смрт
Кнез Милош се упокојио 26. септембра 1860. године у Двору у Топчидерском парку. Сахрањен је у крипти Саборне цркве у Београду. Милошева задужбина је црква Светог Саве на Савинцу. По кнезу Милошу је названа улица у центру Београда у којој се налазе бројне амбасаде. Његово име носе и улице у другим српским градовима.
