ПОСЛЕ ВЕЛИКИХ ПОБЕДА, СМРТ ЈЕ ХАРАЛА СРБИЈОМ: Не носе сви хероји плашт - тих година ОНИ су подигли домовину на ноге (ВИДЕО)
Србија до 1920. године изгубила четвртину свога становништва
Сто година уназад, Први светски рат, тешко је било родити се у оно време.
"То је Карађорђе, њему припада слава највећег војсковође" Овако је Наполеон хвалио СРПСКОГ ВОЖДА
ЗАХВАЉУЈУЋИ ЊЕМУ СРБИЈА ЈЕ ДОБИЛА ПРВИ УСТАВ: Ко је био Димитрије Давидовић?
ПРВИ УСТАВ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Зашто је Сретењски устав трајао само месец дана и које је одредбе имао?
У току овог рата Србија је изгубила 1.264.000 (28%) становника од укупне популације од 4.529.000 и то 58% мушког становништва, од чега се никада није опоравила.
Друштво Краљевине, с ниским просечним степеном опште просвећености и културе, развијало се на заосталој економској основи, носећи бреме негативног историјског наслеђа, што је увелико одређивало облике социјалне диференцијације и политичких борби.
Према истраживањима економиста и демографа произилази да је број становника који су живели на територији новостворене државе 1910. незнатно премашивао 13 милиона становника.
Док су ратови од 1912. до 1918. више су него десетковали становништво будуће југословенске државе, од чега је Србија (4,5 милиона становника) изгубила четвртину свога становништва (1.247.435 или 28%).
Страховита епидемија изазвана тифусом у зиму 1914, коју су пренели аустроугарски заробљеници, проредила је борачки састав и становништво. После великих победа смрт је харала Србијом.
Савремени ратови откривају се не само као одмеравање борбене вредности, морала и пожртвовања зараћених држава већ и њихових економских моћи. Према Србији и Црној Гори је 1914. стајала не само далеко бројнија сила већ и много боље наоружани и економски, нарочито индустријски, неупоредиво јачи противник.
На поприштима борби пољопривреда је била замрла, а радна снага мобилизацијом осакаћена. Војска је једва могла да се исхрањује, уз преполовљена следовања. Изразито аграрна земља, Србија у рату није могла да одржи пољопривредну производњу, док је сточарство уништено мобилизацијом, реквизицијом и пљачком аустроугарске војске.
Након Првог светског рата мушка популација је десеткована и 1918. годину није дочекало 62% репродуктивног мушког становништва, које је од 1914. епски бранило отаџбину.
Албанска голгота је устаљен назив за повлачење, односно пробој српске војске преко Албаније током Првог светског рата.
Повлачење српске војске и избеглица преко врлети Албаније покривених снегом је започето у зиму 1915. године. Током овог трагичног повлачења, услед хладноће, глади, болести и борби са Албанцима је страдало више од 240.000 људи.
Стање српске војске је било изузетно неповољно, владао је општи замор, слаба исхрана, недостатак ратног материјала, а пристизала је зима.
На овом путу српски народ је доживео један од највећих егзодуса у својој историји. На острво Крф стигло је 135.000 српских војника, у Бизерту око 12.000. У званичном извештају министра војног генерала Божидара Терзића, председнику владе Николи Пашићу пише да је нестало, умрло, погинуло или заробљено 243.877 људи.
Француски маршал Жозеф Жофр је о томе рекао: "Повлачење наших савезника Срба, под околностима под којима је извршено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено".
Србија је остала без трећине становништва, углавном мушког, па су радове у кући и њиви преузели млади, чак и превише млади - деца.
Како је то било погледајте у снимку:
Снимак приказује децу која су морала од малих ногу да раде тешке послове!
