ДЕЦА НЕ ИЗЛАЗЕ ИЗ КУЋЕ ЗБОГ СТРАХА ОД КРВНЕ ОСВЕТЕ: Претња траје 15 година, а све се догађа у нашем комшилуку
Прича је заиста језива
Малишани никада даље од своје капије нису изашли. Сестра са браћом и мајком живи у потпуној изолацији јер им је отац убио једног човека и ранио још једну особу. Ово је њихова потресна прича.
КАКО ЈЕ ЈЕЉЦИН ИЗДАО ХЕРОЈА СССР-а: Совјетски председник оставио авганистанског космонаута на немилост талибанима
АМЕРИ "ПРОДАЛИ" АВГАНИСТАНСКЕ САРАДНИКЕ ТАЛИБАНИМА: Несрећни људи на корак од тога да изгубе главу
ЈЕЗИВО! Новинар објавио снимак са аеродрома у Кабулу након јучерашњег покоља! (ВИДЕО)
У Албанији се у неким деловима задржао јак утицај предосманских закона. У појединим селима живи се и даље по Канону Леке Дукађина.
Према неким ранијим истраживањима, само на северу Албаније око 80 породица живи у изолацији у страху од крвне освете. Са децом која живе у изолацији и нигде ван дворишта куће не излазе ради учитељица Љиљана која се волонтерски ангажовала да им помогне. Она због тога има велико поштовање локалног становништва.
- Они су у проблемима које ја не могу да износим јавно јер су деликатни. Не само код ове породице него и код свих других. Добро је што желите да представите проблем таквим какав је, могуће је то али доћи ће до конфликта. То је више од крвне освете за ову породицу. Сад отац више није жив а проблеми остају деци. Ту не само да недостаје слобода, већ код њих све недостаје. Недостаје образовање, потребно школовање, храна, медицинска нега - каже учитељица Љиљана.
Она их води у село у коме је 11 породица увучено у ланац крвне освете. Конкрено, породица код које су се упутили живи 15 година у изолацији. Отац породице је убио једног човека а другог ранио ножем. Недавно је извршио самоубиство претходно убивши своју четрнаестогодишњу ћерку.
Најмлађе дете је све то видело.
Ова породица живи у веома лошим условима. Можда сав чемер места где живе и како живе се осликава у чињеници да им се из куће директно улази у шталу.
- У суштини ја нисам затворена, али не излазим. Када не излазе браћа, онда сам и ја са њима - прича девојчица Марсела.
На питање да ли зна, да ли разуме због чега је у кући и због чега никад не излази ван куће, најмлађи дечак по имену Марсели каже: "Ја не излазим напоље јер је мој отац убио једног човека. Излазио сам ту до капије, нисам ишао даље".
О томе како замишљају свет ван њиховог дворишта дечак је рекао да не зна али је његова сестра имала шта да каже.
- Знам да има много слободне деце која нису овако стално изолована као ми, која се играју напољу, као и пуно људи и много лепих ствари - рекла је помало сетно Марсела.
Према речима Алтина Нике, психолога при Центру за саветовање и психологиу у Скадру доба када је постојао Канон је доба у коме није функционисао закон, што ће рећи да су људи равноправно креирали неколико правила, тако да су племена или села функционисала на основу њих.
- У случају да неко из мушке линије почини убиство, сви остало су у изолацији, осим у ситуацијама када им породица која хоће крвну освету опрости. Ту је реч и о економској изолацији јер у породици мушкарци не раде. Практично сам економски терет носе жене а оне не могу да раде послове где има пуно мушкараца. Деца у таквим ситуацијама не могу да сагледају и доживе спољашни свет као остала деца, да имају могућност да изађу напоље, да се играју, да створе слику о друштвеним односима, да иду у школу. Све то доводи до великог психичког оптерећења, несигурности и страха да ће се једног дана појавити неко ко ће учинити неку штету или убити неког од чланова породице - наводи Алтин Ника.
Јонида Леша, психолог која ради у истом центру каже да је према њеном мишљењу у питању једна наслеђена психологија, психологија крвне освете. То датира још од времена Леке Дукађинија и из времена Скендербега.
- Још из тог времена наставила је да делимично опстаје по неким јако удаљеник и нажалост не тако развијеним деловима Албаније. За породице у крвној освети успостављен је пројекат психолошке подршке у Скадру - рекла је она.
Луиђи Мила, представник Комисије за правду и мир Албаније, показује слике на којима су деца са својим мајкама која су изолована због крвне освете.
- То су мајка и син у изолацији. У ствари само дечак пошто се жене не изолују због проблема крвне освете. Жене се у принципу не убијају зарад крвне освете. Поделио сам неколико фото-апарата неким од изолованих породица и деца су сама сликала другу децу, унутар породице или ван ње - прича Луиђи.
На тим сликама се види да су деца примера ради фотографисала сама врата.
- Деца су концентрисана на врата која су им најважнија јер сваког момента може дочи неко и они могу бити у опасности. У суштини деца фотографишу ствари на које су осетљива, тако да на неколико места видимо управо врата - истиче Луиђи.
