БУКТИ РАТ ИЗМЕЂУ ДВОЈИЦЕ ЛИДЕРА: Ердоган испаљује увреду за увредом, а Макрон у тишини повлачи потезе
Заклети непријатељи.
Можда су НАТО савезници, али француски председник Емануел Макрон и његов турски колега Реџеп Тајип Ердоган више се понашају као заклети непријатељи спремни да сваког тренутка зарате. Протекле године "укрстили су рогове" на бројним фронтовима, од либијског грађанског рата, преко сукоба између Јерменије и Азербејџана, све до напетих поморских спорова у источном Медитерану. Али њихова последња чарка била је можда најоштрија до сада.
Овог викенда Ердоган се осврнуо на Макронове коментаре о исламу. Француски председник недавно је најавио контроверзне оштрије законе због, како је рекао, "исламског сепаратизма" и одбране секуларних вредности. Упозорио је да неки муслимани у земљи пропагирају веровања која "одступају од вредности републике и често резултирају стварањем контрадруштва”. Ову кампању је представио као велики приоритет након што је ученик брутално убио и одсекао главу професору који је на часу показао карикатуре пророка Мухамеда.
ПУТИН И ЕРДОГАН РАЗГОВАРАЛИ О КАРАБАХУ: Кључ је у заједничком решењу
ФРАНЦУЗИ НЕ МОГУ БЕЗ ПУТИНА! Макрон хитно послао поруку светској јавности
ЕРДОГАН НЕ ПРЕСТАЈЕ СА УВРЕДАМА! Султан поново прети Макрону: Он се тотално "изгубио"
Ердоган, који се често противи, како каже, "западном лицемерју" и покушава да заговара права муслимана ван своје земље, осудио је Макроново неприхватање слободе вероисповести.
- Који је проблем ове особе која се зове Макрон са муслиманима и исламом? Макрону је потребан третман на менталном нивоу - рекао је Ердоган у суботу.
Ово није био први пут да је Ердоган посумњао у Макроново ментално здравље, те је учинио и пре годину дана након што је Макрон критиковао војни упад Анкаре у североисточну Сирију. Овог пута је испровоцирао бржу и снажнију француску реакцију, па је Париз у недељу повукао свог амбасадора из Анкаре.
У понедељак је Ердоган отишао корак даље. У телевизијском обраћању апеловао је на муслимане да бојкотују француску робу из солидарности са њиховом браћом у Француској, за које је рекао да су "подвргнути линчу сличном оном који су трпели Јевреји у Европи пре Другог светског рата".
Ердоганов позив, међутим имао је мало одјека међу званичницима у арапском свету. Разне фракције у Либану, чију политичку реформу Макрон нестрпљиво спроводи, апеловале су на веће поштовање верске осетљивости. Званичници у Јордану, Пакистану, Египту и Ирану осудили су француску позицију и Макронову одбрану карикатура, које се у исламу сматрају богохулним.
Макрон се ипак нашао на мети муслиманских демонстраната широм света. Десетине хиљада протестаната у Бангладешу назвале су Макрона "сатанистом" и палили његове фотографије, а слични протести одржани су и у Пакистану, Ираку, Турској и Појасу Газе.
Тврдокорни ирански лист Ватан-е Емруз објавио је на насловној страни карикатуру Макрона као ђавола, означивши га као анти-исламисту и тврдећи да су "француски екстремисти виђени како пале Куран".
Ма колика оваква ситуација деловала као балансирање на ивици катастрофе, двојица лидера од читавог хаоса имају корист. Рагулисање практиковања ислама у Француској помаже Макрону да умири ксенофобичну крајњу десницу и то баш на време за председничке изборе 2022. године. Истовремено, слика њега као Ердогановог главног антагонисте може да поткрепи његов желењи имиџ браниоца европских интереса на светској сцени. Већ су се бројни европски лидери окупили око Макрона бесни због Ердоганове реторике.
И Ердоган је у Макрону нашао идеалног непријатеља. Његов позив на бојкот француских производа десио се истог дана када је турска лира достигла рекордно ниску вредност. Турске власти потрошиле су око 134 милијарде долара током протеклих 18 месеци да подрже валуту, а то је узело велики данак на девизним резервама земље.
Турске недавне спољнополитичке заврзламе, укључујући подршку Азербејџану у борби са јерменским снагама и спор са Грчком и Кипром око права на истраживање ресурса у деловима источног Медитерана, дају Ердогану одлично средство за усмеравање националистичке енергије народа и скретање пажње са проблема у сопственом дворишту. Рат речима са Макроном свакако није први пут да се Ердоган "посвађао" са западним лидером како би распламсао националистички пламен код својих присталица.
