Од Југославије до Либије - ИЗА СЕБЕ СУ ОСТАВЉАЛИ САМО СМРТ: Ово су највеће војне операције НАТО (ФОТО/ВИДЕО)
Алијанса данас броји 29 држава чланица.
НАТО је ове године напунио 70 година. Тај јубилеј обележиће на овонедељном самиту у Лондону, на ком ће се разговатати о различитим темама и претњама. Пакт је основан 1949. године за циљем колективне одбране држава чланица. Са војним акцијама почео је тек након Хладног рата, а неке операције су добро познате нама у Србији.
ТРАМП БЕСАН после Макронових коментара о алијанси: "Никоме НАТО није потребнији него Француској"
ЕРДОГАН УДАРИО НА НАТО! Уочи почетка самита у Лондону, поставио ултиматум Алијанси!
Алијанса данас броји 29 држава чланица, а ускоро би могао да дође и до бројке од 30. Земља која је на корак од придруживања савезу је Северна Македонија.
Војне операције НАТО није водио током Хладног рата, али након његовог завршетка уследиле су две "Anchor Гуард" 1990. и "Аце Гуард" 1991. и биле су подстакнуте ирачком инвазијом на Кувајт.
На списку земаља у којима је НАТО умешао прсте налазе се Авганистан, Либија, Турска, али, прве војне акције и најдуже су управо оне које су се тицале нас - у Босни и Херцеговини и Југославији.
Рат у Босни и Херцеговини почео је 1992. године као резултат распада Југославије. Погоршање ситуације довело је до усвајања Резолуције Савета безбедности УН 9. октобра 1992, којом је уведена зона забране лета изнад средишње Босне и Херцеговине, а коју је НАТО почео да спроводи 12. априла 1993. године.
НАТО је 28. фебруара 1994. године извршио своју прву ратну акцију пуцајући на четири авиона Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске због кршења забране зоне летења.
Ваздушни напади НАТО 1995. резултирали потписивањем Дејтонског споразума 21. новембра, што је довело до окончања рата.
У склопу мировног споразума, НАТО је распоредио мировне снаге ИФОР. Мандат је прешао у мањи формат под именом СФОР који је трајао све до 2004. године, када је операција прешла у руке ЕУФОР-а.
Савет безбедности УН је 23. септембра 1998. године усвојио резолуцију којој је захтевао окончање непријатељства и надгледање примирја између албанске и југословенске стране на Косову и Метохији.
Преговори које је водио специјални изасланик САД за Балкан Ричард Холбрук пропали су 23. марта 1999. и он је то питање предао НАТО, који је већ наредног дана започео бомбардовање које је трајало 78 дана.
Операција је била усмерена на војне капацитете тадашње СР Југославије.
Иако је кампања критикована због бројних цивилних жртава бомбардовања, укључујући и бомбардовање амбасаде НР Кине у Београду, Слободан Милошевић је коначно прихватио услове међународног мировног плана 3. јуна 1999, чиме је рат на Космету завршен.
Милошевић је 11. јуна прихватио резолуцију 1244 Савета безбедности УН, под чијим мандатом је НАТО помогао успостављање КФОР-а.
Приближно око милион избеглица је напустило Космет.
Напади 11. септембра 2001. године у САД узорковали су да НАТО први пут у историји активира члан 5 Северноаталнтског споразума који говори о томе да је напад на једну државу чланицу, напад на све.
Савез је показао јединство: 16. априла 2003. када је НАТО пристао да преузме заповедништво над Међународним снагама за безбедносну помоћ (МСБП) које су укљућивале снаге из 42 земље.
МСБП је првобитно био задужен за обезбеђивање Кабула и околних подручја од Талибана, Ал Каиде и фракцијских ратних вођа, како би се омогућило оснивање Прелазне администрације Авганистана, на челу са Хамидом Карзајем. У октобру 2003, Савет безбедности УН одобрио је ширење мисији, и МСБП се проширио временом у мисију у четири главне фазе.
МСВП је 31. јуча 2006. преузео војне операције на југу Авганистана из противтерористичке коалиције под вођством САД. Током Чикашког самита 2012. године НАТО је усвојио план за окончање рата у Авганистану и уклањање снага предвођених НАТО до краја децембра 2014. године.
Током грађанског рата у Либији, насиље између демонстраната и либијске владе под пуковником Муамером ел Гадафијем је ескалрало и 17. марта 2011. године довело до усвајања Резолуције Савета безбедности УН која је позвала на примирје и одобрила војну акцију са циљем заштите цивила.
Коалиција коју је обухватало неколико чланица НАТО почела је да спроводи забрану летова изнад Либије недуго после почевши са операцијом Хартман Ратног ваздухопловства Француске 19. марта.
НАТО се 24. марта сагласио да преузме контролу над зоном забране летова од првобитне коалиције, док је заповедништво над циљаним копненим јединицама остало на снагама коалције. Званично је почео да спроводи резолуцију 27. марта уз помоћ Катара и УАЕ.
Мисија је продужена, а до њеног краја у окторбу 2011. након смрти пуковника Гадафија, авиони НАТО су имали око 9.500 удара по циљевима присталица Гадафија.
ПУТИН ИМА РЕЦЕПТ ЗА ОБРАЧУН СА ИЗДАЈНИЦИМА: Потписан нови закон о страним агентима, ево шта их чека!
РЕПУБЛИКАНЦИ ОДУШЕВЉЕНИ ТРАМПОМ: Анкета показала да га воле више него Абрахама Линколна!
ГРЦИМА ПРЕКИПЕЛО: ХИТНО напустили церемонију, оптужују ЕРДОГАНА за провокације
РУСИ ПРИВОДЕ КРАЈУ СВОЈУ МОЋНУ РАКЕТУ! Ево како изгледа израда ове ГРДОСИЈЕ која ће бити лансирана у свемир (ФОТО)
