КАКВА ЈЕ ОБАМИНА ЗАОСТАВШТИНА? Шта остаје у аманет будућем председнику САД?

Барак Обама већ је ушао у историју као први црни амерички председник, али његових осам година у Белој куци не своде се само на тај податак - у два мандата знатно је изменио америчку улогу у свету и њену унутрашју политичку слику.

- Како иде с оним око наде и ''променицама''? - ругала се Сара Пејлин, поражена републиканска потпредседничка кандидаткиња на изборима 2008. године.

Било је то у фебруару 2010., једва годину дана након што је Обама ушао у Белу кућу.

Његова заоставштина није још у потпуности дефинисана, али при крају његовог мандата чак 55 посто Американаца верује да је "оно око наде и ''променица'' и те како успело.

Млади председник обећавао је ведре дане наде и промена, завршетак идеолошких сукоба и крвавих иностраних ратова, али се тешко носио с ентузијазмом који је сам створио. 

У првој години мандата без посла је остало четири милиона Американаца, стотине су изгубиле своје животе у "вечним" ратовима у Ираку и Авганистану, а републиканци и демократе били су неорганизиванији него икада.

Обама је покушавао да ублажи велика очекивања јавности.

- Живимо у тешким и несигурним временима - рекао је током првог говора у Конгресу који је многе изненадио својим песимизмом.

Али његова је реторика, која је често подсећала на Винстона Черчила или Џона Ф. Кенедија, поставила лествицу превисоко.

Није му помогао нити одбор за доделу Нобелове награде за мир који му је уручио то признање свега неколико месеци након што је ступио на дужност. И сам је био свестан презира које је таква одлука изазвала.

Али, Обамине економске мере дале су резултате. Привреда је расла споро, али стално.

Снажни фискални подстицаји и незапамћене монетарне олакшице, ублажили су кризу, али је опоравак био неуједначен.

Претње од џихадистичких напада и даље су актуелне, а ратови у Ираку и Авганистану трају, али са мањим учешћем и бројем америчких жртава.

Обамина обавеза да ће сарађивати с међународном заједницом, чиме се удаљио од једностране политике свога претходника Џорџа Буша, и вратити углед САД-у у свету донели су му статус рок звезде.

Његов мото да се “ниједна нација, колико год била велика или моћна, не може сама носити са свим изазовима”, поздравило је 200.000 обожавалаца на улицама Берлина 2013. године. 

Повремено се чинило да ће Обама стати на крај послератној америчкој хегемонији у свету. Америчке националне интересе дефинисао је много уже, избегавао интервенције, чак и кад су пређене зацртане границе и кад је америцки углед био нарушен. 

Бити светски полицајац коштало је превише новца и крви. Уместо тога, Обама се окренуо својим савезницима и распоредио терет. У Либији и другђе, САД је операције водио "из позадине".

Али та промена политике догодила се у проблематично време. Смањење америчке моћи поклопило се са јачањем ратоборности њених ривала и слабљењем савезника у Европи због финансијских, друштвених и безбедносних питања. 

Недостаци Обамине доктрине нису нигде тако немилосрдно постали јасни као у Сирији, где је због изостанка америчке интервенције погинуло стотине хиљада људи.

Обамин мандат је и код куће доживео сеизмичке помаке. Америчка политика је од деведесетих била обележена борбом измеду деснице и левице, конзервативаца и либерала, а његов ће мандат остати запамћен као време у којем се та страница окренула.

Међународним консензусом о борби против климатских промена Обама је утишао критике републиканаца и њихово негирање постојања глобалног отопљавања.

У само једној недељи током 2015. Обама је створио дојам да је зауставио "ратове култура".

Прво је одбачена правна жалба против његовог здравственог законодавства, Врховни суд је подржао хомосексуалне бракове, и одржао је председнички говор у славу црне проповеднице коју је устрелио белац, критикујући притом закон о оружју.

Застава Конфедерације, нагласио је тада Обама, "подсетник је на системско угњетавање и расно пођармљивање".

На изборима 2016., на којима се тражи Обамин наследник, борба се води на другачијем терену. Разлика између деснице и левице је нејасна.

Након Обаме, чини се, политички презири ће бити економски - глобализам против протекционизма, популизам против либерализма.

Америчка унутрашња политика удаљила се од странчарења, а чак и најжешћи Обамини критичари признају како су његови мандати били "морално и етички чисти".

"Професор Обама", којег су знали критиковати да је хладан и дистанциран, Овалну собу напушта са позитивним утиском у јавности који је близу нивоу какав су имали Бил Клинтон и Роналд Реган.