КОРИСТИО ДЕЦУ КАО ФРИЖИДЕР ЗА ВАКЦИНЕ: Револуционарна идеја шпанског лекара која је спасила хиљаде живота!
Кустос изложбе Мануел Алварез описао ју је као "посвету свим запосленимја у здравству који су се борили и који се боре против ковида-19"
Када је Франсиско Хавиер де Балмис 1803. године испловио из Шпаније како би становнике шпанских колонија вакцинисао против богиња, није имао начин ни уређаје да очува свежину вакцина па је користио децу као "фрижидере".
ХРАБРИ ЗЛАТНИ РЕТРИВЕР БАЛО: Улеће у море без двоумљења, спашава људе у најгорим могућим ситуацијама (ФОТО)
"Држе лекаре за руку и моле их да их спасу" Зашто толико трудница умире од ковида у Бразилу?
ПУТНИК У АВИОНУ ЗАТЕЧЕН ОНИМ ШТО ЈЕ СНИМИО: Док је трајао лет, кроз прозор се указала до сада НЕВИЂЕНА појава (ВИДЕО)
Изложба докумената о Балмисовом путовања отворена је у Генералном архиву Индија у Севиљи и у документима, која ће бити изложена до 15. септембра, се први пут наводе имена и године деце која су омогућила, вероватно, прву хуманитарну мисију у историји.
Кустос изложбе Мануел Алварез описао ју је као "посвету свим запосленимја у здравству који су се борили и који се боре против ковида-19".
Богиње су у 18. веку у Европи убиле милионе људи пре него што је 1796. године енглески лекар Едвард Џенер открио да богиње које нападају говеда функционишу као вакцина.
Балмис, који је био лекар у војсци и судски тумач за медицинска питања, убедио је шпанског краља Карлоса ИВ, чија је кћи умрла од богиња, да финансира краљевску филантропску експедицију у шпанске колоније како би вакцинисали тамошње становништво против богиња.
Циљ те визионарске мисије био је да се вакцинише популација али и успоставе центри за вакцинацију како би се контролисала било каква будућа епидемија, пише британски лист.
Експедиција је кренула бродом из луке а Коруна на северозападу Шпаније са 22 сирочета. Међу њима је био и 9-годишњи син Изабел Зендал која је водила локално сиротиште. Зендал се бринула о деци на броду и радила као медицинска сестра.
Како је цепиво против богиња тада могло да преживи само 12 дана "ин витро", Балмис је сваких 10 дана заражавао двоје деце говеђим сојем богиња да би потом из њихових пликова заразио друго двоје деце и тако све док не стигну на дестинацију са свежим и употрељивим серумом којим би вакцинисали људе.
Деца су се након примања говеђег соја богиња разболела, али нису умрла. Иако се из данашње перспективе таква метода чувања вакцине чини варварском, у то време је била номрмална. Џенер је своју вакцину тестирао на осмогодишњем дечаку.
Деца, њих 22, је остало у Мексику док је Балмаис регуртовао 26 друге деце са којима је из Акапулка отишао на Филипине. Документи показују да се радило о мексичким дечацима старим између четири и 14 година које су родитељи предали Балмису у замену за новац. Неки су описани као "Шпанци", други као "местици" (мешане крви).
Када је Балмис завршио своју експедицију, око 300.000 људи на Канарским острвима, у Перуу, еквадору, Колумбији, Венецуели, Мексику, на Филипинима и у Кини било је вакцинисано, бесплатно.
- Стратегија коју је користио Балмис била је јефтин, генијалн и пионирски начин да вакцина у добром стању стигне у Америку", рекао је Алберто Гарсија-Бастеиро, епидемиолог и професор на Универзитету у Барселони. "Вероватно би се таква стратегија данас критиковала као неетичка, али утјецај и бенефити Балмисове експедиције не могу се порећи - додао је он.
Болница у Мадриду која је одиграла кључну улогу у борби против ковида-19 носи име Изабел Зендал, а мадридска влада је операцију дезинфекције домова за старе у којој је учествовало 2.500 војника назвала "Операција Балмис".
