Где су наше комшије у свемиру? На Венери је пронађен извор живота, а ко уствари тамо може да живи? (ВИДЕО)
Зашто је откриће фосфана на Венери поприлично снажан индикатор ванземаљског живота у свемиру?
Вест о проналаску живота изван планете Земље, било каквог живота, била би вероватно највећа вест у целој историји човечанства, а бити такве луде среће да смо баш ми прва живећа генерација која ће тој објави посведочити био би неописиви престиж.
Но, у недостатку такве сензације морамо се задовољити и с оним мање спектакуларним информацијама од "нисмо сами у свемиру" - али, сложићете се, и вест која се своди на "имамо информацију која указује да можда нисмо сами" такође звучи одлично!
КОНАЧНО! Почиње најбољи фудбал на свету, већ вечерас ће све да пуца
КОРОНА ГАЗИ, А АНЕСТЕЗИОЛОГА НИ ЗА ЛЕК: Мрачна упозорења лекара
ИТАЛИЈАНСКУ ПОКРАЈИНУ ЈЕ ПРЕГАЗИЛА КОРОНА: Сада се припрема за нови КАРАНТИН
Наравно, говоримо о новим открићима на Венери, односно у њеној атмосфери. Наиме, астрономи са Универзитета у Кардифу, главном граду Велса, објавили су половином септембра резултате поприлично узбудљивог истраживања. У атмосфери Венере, на висини од којих 50-ак километара, пронађени су трагови специфичног гаса - фосфана (фосфани су засићени хидриди тровалентнога фосфора - појашњено: то је врло токсичан гса, безбојан, запаљив, молекул му је састављен од једног атома фосфора и три атома водоника).
На Земљи фосфане отпуштају микроби и то управо на просторима где недостаје кисеоника (рецимо у седиментима језера или у животињским изнутрицама, односно организми који живе без кисеоника, тзв. анаеробни организми). Укратко - на каменитим планетама као што су Земља и Венера (код гасовитих планета попут Сатурна и Јупитера владају другачија правила) присутност фосфана сматра се показатељем живота.
Зашто је то потенцијално заиста велико откриће? Зато јер након дугог истраживања астрономи нису успели детектовати ниједан процес који би створио ове фосфане осим да су настали органски, односно да их је створио "живот".
Брзо се формирала и прва теорија - неким нама непознатим начином поједини организми, на микробском нивоу, успели су преживети огромно загревање Венере те су се одржали све до данашњих дана у њеној атмосфери. За наше земаљске појмове то је готово незамисливо, али свакако нећемо бити тако ограничени па да тврдимо да живот може постојати само у "нашим условима". Наиме, просечна температура на планети Земљи је око 14 °Ц, а на Венери са друге стране износи огромних 460 °Ц! Због те чињенице сама идеја да би нешто "живо" могло постојати на Венери или у њеној атмосфери је често занемаривана, а фокус потраге за ванземаљским животом пребацио се на Марс (а касније још и више на Јупитеров сателит Европу).
Но, ова вест можда мења све - можда ће "занемарена" Венера сада постати центар даљих свемирских истраживања.
Крајње је време да поново постанемо фасцинирани Венером јер чак и да нас њено актуелно стање помало одбија (уз страшне температуре чак и њена атмосфера не звучи нимало привлачно с облацима који садрже капљице с 90 одсто сумпорне киселине), њена прошлост је једна сасвим друга прича! Наиме, чак две милијарде година Венера је имала сасвим угодну климу и океан. Али већ дуго није таква. Венера је данас сува, "спаљена" и врела.
Вест о могућем животу на Венери могла би повући и теорију о томе да смо можда и сами некако дошли с Венере пре него је иста постала неиздржива за живот.
Што се пак тиче нових открића претпоставка, у оном оптимистичном сценарију, била би та да су неки организми ипак преживели све те недаће и да управо они стварају споменуте фосфане.
Вођа пројекта с кардифског Универзитета, Џејн Гривс, коментарисала је открића:
- Запањујуће је рећи да би живот могао преживети окружен сумпорном киселином. Но, све геолошке и фотохемијске руте које смо могли осмислити нису довољно продуктивне да би створиле фосфане које видимо - истакла је она.
Као у неком бољем научно-фантастичном филму Гривс је открила присутност фосфана на Венери крајем 2018. године, један дан када је остала последња на послу.
Значи ли то да је присутност фосфана директна потврда живота на Венери? Нажалост није, али би могла бити. Наиме, увек постоји могућност да су фосфани у атмосфери створени неким другим процесом, да им је извор нешто нама још увек непознато. Оно што пак знамо је то да ниједан процес који до сада познајемо није могао да их створи - односно толику количину. Отклоњени су вулкани, грмљавине и микрометеорити као могући извори јер исти не би могли створити их у толикој мери колико су детектовани. Пол Ример, астрохемичар са Универзитета у Кембриџу, појашњава да би нама познати процеси (вулкани, итд.) били у стању да створе количину која је чак 1.000 пута мања од уочене.
Наравно, ово откриће поставља додатна питања и не даје конкретне одговоре, самим тим неки стручњаци су поприлично резервисани према теорији да би присутност фосфана могла бити индикатор живота на Венери. Један од њих је и астробиолог Чарлс Сокел са Универзитета у Единбургу који се враћа на податак о екстремној токсичности облака на Венери те и даље сматра да у њима не може постојати живот. Како онда он објашњава такву концентрацију фосфана? За њега је ствар једноставна - сматра да би на темељу овог открића можда требало преиспитати став да су фосфани индикатор живота.
Но, неки ће рећи да је о потенцијалном животу у свемиру потребно размишљати "изван оквира". Да, чињеница је да је атмосфера Венере чак 50 пута сувља од најсувијег места на Земљи. Исто тако је и чињеница да њени облаци нису састављени од капљица воде, као наши, већ од концентрисане сумпорне киселине. Али то би све могло бити врло "геоцентричан" начин гледања на концепт живота у свемиру. Сама чињеница да свемир прихватамо као бесконачан простор, самим тим није тешко замислити да негде у том свемиру, па можда чак већ и у нашем "комшилуку", постоји нека врста живота која је научила преживљавати у, за нас, немогућим условима.
Чак и код нас "кући" живот проналазимо на неким крајње неочекиваним местима. Неколико последњих деценија уназад (па и свега неколико година), живи организми, макар и на микро нивоу, пронађени су у екстремно тешким условима за које смо до недавно сматрали да ни у ком случају не могу садржати живот.
Можда је споменути Чарлс Сокел преурањени скептик. Наиме, ова присутност фосфана није пронађена у целој атмосфери Венере, ни близу - веће количине пронађене су заправо у једном мањем слоју, у једној готово "повољнијој" зони атмосфере где ни температура није тако висока. Само тамо су ове веће количине фосфана откривене, у том једном међупростору где је теоретски живот можда преживео све ово време - као у некаквом атмосферском "мехуру" где су фактори били таман довољно добри да такав живот опстане.
Јер када говоримо о "ванземаљском животу", исти нипошто не мора бити нешто из маште аутора научне фантастике - и микро организам, свакако и анаеробни организам, већ би били потврда живота изван Земље. И то каква потврда! Наиме, само су две могућности - или смо сами или нисмо, а ако бисмо пронашли само један пример живота изван Земље онда би то самим тим са собом повукло и тврдњу коју тада можемо скоро па са сигурношћу дати: свемир је препун живота.
У сваком случају, под условом да неко ускоро не понуди грандиозну алтернативну теорију о настанку ове веће количине фосфана, ова вест итекако треба вратити фокус на Венеру што је пре могуће. Време је за стварање специјалних сонди које би могле доћи тачно до тог места и прикупити узорке за детаљнију анализу.
Нажалост коначан одговор не можемо очекивати "за који дан", биће потребно пуно истраживања, лабораторијског рада - другим речима, сада ће се морати отклонити све постојеће па и оне нове (и теоретске) могућности стварања фосфана у атмосфери Венере. Тек онда бисмо могли почети још озбиљније да тврдимо да је узрок живот. Некима ће то звучати помало импотентно, но можемо на ову причу гледати и с друге стране - ове информације су најснажнији индикатор живота на некој другој планети, до сада.
Јер ако ту "нечег има" онда смо можда "сиротог" Персија (надимак за возило "Персеверанце" које је НАСА овог лета лансирала према Марсу, а тамо би требало да стигне средином фебруара 2021.) послали у погрешном правцу свемира!
