НА ДАНАШЊИ ДАН: Бари, "Кров света", Кока-Кола, Мајски преврат и још много тога (29. МАЈ)

Догодило се на данашњи дан - 29. мај:

НА ДАНАШЊИ ДАН: Стаза суза, Ундергроунд, Милутин Миланковић, Таксиста и још много тога (28. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Стаза суза, Ундергроунд, Милутин Миланковић, Таксиста и још много тога (28. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Милошевић, "Год Саве the Queen", Алекса Шантић, Паганини и још много тога (27. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Милошевић, "Год Саве the Queen", Алекса Шантић, Паганини и још много тога (27. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Дракула, Џон Вејн, Ле Ман, Мајлс Дејвис и још много тога (26. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Дракула, Џон Вејн, Ле Ман, Мајлс Дејвис и још много тога (26. МАЈ)

1453. Пад Цариграда

Опсада престонице Источног Римског царства и последње хришћанске оазе на блиском истоку Константинопоља започета је 6. априла 1453. године. Озбиљно надмоћну окупаторску војску предводио је османски султан Мехмед ИИ. После 53 дана исцрпних борби, Цариград је пао 29. маја 1453. године, а султан Мехмед II са својом војском ушао је у зидине града. Овај моменат означио је  пад Византије, односно Источног Римског царства, а према неким историчарима и крај средњега века.

Сам Мехмед је оборио и прегазио часну трпезу Аја Софије, а затим је наредио мујезину да се попне на проповедаоницу и изговори молитву. Аја Софија је претворена у џамију и до данашњег дана није враћена у своје првобитно стање и својој првобитној намени.

Последњи византијски цар Константин XI Палеолог погинуо је у борби, а Мехмед II због ове победе добиће надимак Освајач. Цариград је прогласио за престоницу свога царства, а он ће то и остати све до његовог распада 1923. године.

1868. На Кошутњаку убијен Кнез Михаило Обреновић

Кнезова популарност пред крај његовог живота рапидно је опадала, највише због тога што је заводио апсолутизам у земљи. Врхунац овог пада популарности јесте завера за кнежево убиство. Главни организатори, а потом и извршиоци атентата на кнеза Михаила, била су браћа Коста, Павле и Ђорђе Радовановић, а њихов мотив - хапшење и осуђивање њиховог брата Љубомира Радовановића на смрт.

У среду 29. маја 1868. године по старом календару, око пет часова после поднева, кнез Михаило је у пратњи својих пријатеља кренуо фијакером ка Кошутњаку.
У парку ће их дочекати два човека, у свечаним црним оделима и цилиндрима на главама, са револверима упереним ка кнежевој кочији. Михаило је препознао једног од нападача док је прилазио кочији - био је то Коста Радовановић. Кнез је убијен са три хица, а према сведочењу преживелих на суђењу, његове последње речи биле су "Дакле, истина је."

Браћа су после овог чина почела да беже ка Топчидеру, где их је чекао остатак њихове завереничке дружине, али ту се нашла и војна патрола која их је све ухапсила, а неке и ранила због одупирања хапшењу.

Како информације о апсолутистичком режиму и смртној пресуди Љуби Радовановићу не би дошле до ушију народа, влада је записнике са саслушања осумњичених сакрила и заташкала прави узрок атентата. Српској јавности речено је да су кнеза убили страни плаћеници и да су, због тог недела, лишени живота. Проглашена је тродневна национална жалост.

Место на коме је кнез Михајло изгубио живот налази се недалеко од Хајдучке чесме на Кошутњаку и адекватно је обржено и ограђено, а његово тело почива Саборној цркви у Београду.

На овај исти датум, само 35 година касније, још једног Обренвића дочекаће иста судбина.

1886. Прва реклама за Кока-Колу

Џон Пембертон, амерички фармацеут и апотекар из Атланте, 1885. године осмислио је тоник, Френч вајн колу. Ово пиће веома слично данашњој Кока-Коли, које је, како неки извори тврде, Пембертону требало да служи као замена за морфијум, од ког је постао завистан након што је био повређен у грађанском рату и због тога био лечен овим опиоидом, који се у рату користио као аналгетик.  

Френк Робинсон, главни човек за маркетинг у раним фазама овог производа, даће овом пићу име Кока-Кола, сматрајући да то име бити лако за памћење и да ће изгледати привлачно на реклами. Кад смо код рекламе, управо на данашњи дан пре 137 година, у новинама у Атланти, појавиће се прва реклама за Кока-Колу.

8. маја 1886. године, у својој апотеци у Атланти, Пембертон продаје своју прву флашу Кока-Коле за пет центи. Током прве године, продао је тек нешто мање од 100 литара сирупа, на овај начин потрошити више на рекламирање и производњу, него што је зарадио од свог производа. Не видевши потенцијал овог пића, Пембертон полако почиње да распродаје права на њега, а мало пре његове изненадне смрти, продаће сву преосталу имовину везану за овај производ свом суграђанину Ејзи Кендлеру, који је, јасно видевши потенцијал овог пића, отишао и купио права од свих осталих којима је та иста права продао Пембертон, на овај начин преузевши потпуну контролу над производом.

Енди Вархол је можда најпопуларнији уметник, који је користио боцу Кока-Коле у свом стваралаштву, али први популарни уметник који ју је приказао на слици јесте један једини, самопроглашени геније лично - Салвадор Дали, нацртавши боцу у свом делу из 1943. године названом „Poetry оф Америца“ (Америчка поезија).

Рецепт за Кока-Колу до дан данас задржао се у најстрожој тајност, а ово пиће се продаје у преко двеста земаља широм света, а како тврде неки окорели обожаватељи овог пића, у свакој земљи има мало другачији укус.

1903. Мајски преврат

Мајски преврат био је државни удар и војни пуч у ком су убијени краљ Александар Обреновић и његова супруга краљица Драга, уз још неколико људи који су се те кобне ноћи између 28. и 29. маја нашли на Старом конаку. Овај пуч настао је као кулминација генералног незадовољства народа краљем Александром, његовом женидбом са тринаест година старијом удовицом Драгом Машон и погрешним смером у ком се кретала држава, захваљујући њему.

23. марта 1903. године, одржане су масовне демонстрације радника и студената, које су кулминирале у физички окршај демонстраната и полиције и војске.

Ове демонстрације показале су да његова влада не може да добије предстојеће изборе, па ће краљ 25. марта извршити два државна удара. Првим ударом укинут је Устав из 1901. године и распуштени су Сенат и Народна скупштина.  Одмах након тога, краљ је у свим институцијама поставио своје људе, након чега је извршен други државни удар и враћање на снагу Устава из 1901. године. 18. маја, нова влада спровела је изборе, које је добила, а ова победа уједно је била и последња Александрова победа на политичком плану.

Само убиство краљевског пара спровела је група официра и цивила, на чијем челу су били официри Драгутин Димитријевић Апис и Антоније Антић. У ноћи између 28. и 29. маја 1903. по старом календару, у 45 минута иза поноћи, Апис је наредио полазак на Стари конак.

Када су ушли у конак и прочешљали све просторије, укључујући и спаваћу собу, краља и краљице није било, па је настала општа фрка и потрага за краљевским паром. Око 3:50 иза поноћи, група завереника поново ће се наћи у спаваћој соби, пре тога сазнавши за тајну одају у којој се крије краљевски пар. Краљ и краљица су изашли из скровишта и на њих је моментално пуцано, након чега су обоје на месту остали мртви.

Након мајског преврата, Србијом је завладала династија Карађорђевић, а најистакнутији завереници и њихови истомишљеници, на челу са Аписом, 10. јуна 1910. године основаће организацију из сенке под именом "Уједињење или смрт", у народу познатију као "Црна рука".

1917. Рођен Џон Ф. Кенеди

Џон Фицџералд „Џек“ Кенеди, амерички политичар и 35. председник Сједињених Америчких Држава, рођен је на данашњи дан 1917. године.

2. јануара 1960. године, Кенеди је објавио своју кандидатуру за председничку демократску номинацију. Овај његов потез изазвао је много контроверзи, будући да је Кенеди, поред своје младости и наводног неискуства, био и римокатолик, што није био ниједан амерички председник пре њега.

Једном приликом, апропо питања религијске припадности, Кенеди је изјавио: "Ја нисам католички кандидат за председника. Ја сам кандидат за председника, који је такође и католик. Ја не говорим у име своје Цркве о јавним стварима - и Црква не говори уместо мене."

Након прве телевизијске председниче дебате у историји, Кенедијева кампања је узела маха. И поред своје младости и верске припадности, ипак, својом елоквентношћу и ставовима, Кенеди ће успети да на изборима одржаним 8. новембра 1960. године "за длаку" победи републиканског кандидата и бившег потпредсеника Ричарда Никсона.

Хладни рат, период политичких тензија највише између Сједињених Држава и Совјетског Савеза, биће најважнији део Кенедијевог председничког мандата.

Непуних пола године од Кенедијевог полагања председничке заклетве, америчка влада у тајности је покушала да смени новог кубанског лидера и савезника Совјета - Фидела Кастра. Ова пропала мисија у историји ће остати упамћена као Инвазија на Залив свиња.

Четири месеца након овога, изграђен је Берлински зид, зид који је Немачку поделио на Источну и Западну. У јуну 1963. године, Кенеди ће посетити Западни, демократски Берлин, где ће одржати свој чувени говор "Ја сам Берлинац" у ком је на немачком викао "Ich бин еин Берлинер". Овај говор остаће упамћен као један од најбољих антикомунистичких говора у историји.

Поред ангажованости на овом пољу, прва "споредна" ствар у Кенедијевој председничкој каријери била је борба за људска права, а нарочито права расних и религијских мањина. Његов став је био тај да би сви људи требало да имају иста права, без обзира на боју коже или верско опредељење.

Ипак, његова борба неће бити дугог века. У Даласу, Тексас, у петак 22. новембра 1963. године у 12:30 по Централном стандардном времену (ЦСТ), он ће бити убијен. У тренутку смрти имао је 46 година, а на месту председника провео је само 1,036 дана.

Ли Харви Освалд, налогодавац у Тексашком складишту школских уџбеника, из ког су и испаљени хици на Кенедија, и наводни комунистички шпијун и активиста био је ухапшен. Ипак, до суђења никад није дошло.

Два дана након атентата, док је био премештан из градског у окружни затвор, пред телевизијским камерама, на Лија ће пуцати и смртно га ранити Џек Руби, бацајући тако сенку мистерије на цео догађај. Мистерија о мотиву и томе да ли је Ли Харви Освалд заиста убица остаће неразјашњена до данашњег дана.

1919. Изумљен први аутоматски тостер

Након што је крајем 19. века у америчке домове пуштена струја, јавила се и потреба за електричним кућним апаратима. Недуго задим, појавио се и први тоастер. Овај апарат пекао је само једну страну хлеба и није имао тајмер, што је често доводило до загоревања хлеба, ако се истом није посећивала безусловна пажња током печења. Загорели тост постао је фрустрирајући и изузетно фреквентни проблем Американаца, те је морало да се измисли решење.

1919. године, Чарлс П. Страјт из Минеаполиса, дошао је у Стилвотер у Оклахоми како би радио на изградњи електране. Према његовим тврдњама, у мензи фирме пречесто је био служен прегорели тост. Ово га је приморало и инспирисао да направи први тостер, који ће у себи имати тајмер, а хлеб ће избацивати аутоматски, уз минималну потребу за људском пажњом.

Овај нови уређај Страјт је назвао Тостмастер и он ће бити патентиран 1921. године. Порес свог револуционарног система за избацивање хлеба након одређеног времена печења, ово је био и први тостер у историји са грејачима на обе стране, који су парчиће хлеба пекли обострано.

Веома брзо, сви ресторани желели су да имају Тостмастера, а до 1926. године, Страјт ће направити и мању, кућну верзију овог апарата, која ће имати једну новину - подесиви тајмер, који ће човеку омогућити да испечени хлеб буде баш онакав какав он воли.

До 1930. године, биће продавано преко милион Страјтових тостера годишње, а овај изум остаће један од најважнијих "мање важних" изума двадесетог века.

1953. Освојен "Кров света"

29. Маја 1953, у 11:30 часова, новозеландски алпиниста Едмунд Hilary и непалски шерпас Тензинг Норгај освојили су највиши планински врх на земљи Монт Еверест (8.848 метара висине) на Хималајима и тиме постали први људи у историји алпинизма, који су се попели на "Кров света".

Монт Еверест се налази на гребену Хималаја у Азији, на самој граници између Непала и Тибета. Тибетанци су га називали Чомо-Лунгма, што у преводу значи „Богиња Мајка Земље“. С друге стране, Енглези су му дали име по сер Џорџу Евересту, британском геодету јужне Азије из 19. века.

1952. године, швајцарска експедиција је у првом покушају изласка на врх подразумевала и прелазак преко подмуклог ледника Кумбу. Два планинара, Рејмонд Ламберт и Тензинг Норгеј, достгла су висину од 8.598,4 метара, тик испод Јужног врха, али су морали да се повуку због недостатка залиха.

Шокирана малтене комплетном успехом швајцарске експедиције, Британија је организовала сопствену велики експедицију 1953. године, под командом пуковника Џона Ханта, уз најбоље британске планинаре и врло искусне шерпасе, као што је Тензинг Норгеј, експедиција је ангажовала таленте из читавог британског Комонвелта, међу којима су били и новозенланђани Џорџ Лоу, али и Едмунд Хилари, који се, када није планинарио, бавио пчеларством. Чланови експедиције су били опремљени посебно изолованим чизмама и одећом, преносивом радио-опремом, као и отвореним и затвореним системима с кисеоником.

Тензинг и Хилари су отпочели поход на врх, поставивши камп на висини од 8.503,9 метара. Након ледене, бесане ноћи, кренули су даље, стигавши до Јужног врха у 9 изјутра и стрмих стеновитих степеница високих 12 метара, око сат времена касније. Фиксирајући се за пукотину у зиду, Хилари је прешао и последњу препреку, која је након овог подухвата названа Хиларијев степеник. Хилари је бацио канап, а Наргеј га је пратио. 29. маја 1953. године у 11:30 часова ујутру, ови планинари попели су се на врх света.

1991. ФК Црвена звезда у Барију освојио титулу првака Европе

29. мај 1991. године. Бари, Италија, стадион "Свети Никола". 51,587 навијача. Финале Купа европских шампиона. Првак Југославије Црвена Звезда из Београда и првак Француске Олимпик из Марсеја очи у очи. 120 минута ровске битке свело се на извођење једанаестераца.

Први лопти и белој тачки прилази Роберт Просинечки, након залета са линије шеснаестерца, ударцем десно полувисоко савладава голмана Олмету. 1:0 за Црвену Звезду. Следећи лопти прилази Марсејев десни бек Мануел Аморос. После дугачког залета, Аморос снажно пуца у средину гола, где ће његов ударац спреман дочекати капитен Стеван Стојановић. После овог ударца, остало је 1:0 за Звезду.

Након ове одбране, ређаће се погоци са обе стране. Редом погађају Драгиша Бинић, Беран Казони, Миодраг Белодедић, Жан Пјер Папен, Синиша Михајловић и Карлос Мозер. После четири серије - 4:3 за југословенског шампиона.

Лопту на белу тачку ставља један једини Дарко Панчев - освајач златне копачке. Дуг залет, снажан шут са доста фелша ка средини гола, Олмета ухваћен у раскораку, кратак мук на стадиону "Свети Никола" и онда славље - "ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈЕ ШАМПИОН ЕВРОПЕ, ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈЕ ПОБЕДНИК КУПА ЕВРОПСКИХ ШАМПИОНА."

До дан данас, ово ће остати највећи клупски успех у историји југословенског и српског фудбала и једна величанствена прича о савршеној, непобедивој екипи састављеној од искључиво младих домаћих играча под диригентском палицом Љупка Петровића.