НАЈСТРАШНИЈИ ЗАКОНИ КОЈИ СУ БИЛИ НА СНАЗИ У АМЕРИЦИ: Низ аката који су имали прилично забрињавајуће последице
Ово је поглед неких од најзастрашујућих закона у америчкој историји
Упркос чињеници да су у свету познати по борби за уставна права и демократију, током већег дела своје историје Сједињене Америчке Државе су имале веома крхку праксу у заштити индивидуалних права. Конгрес је доносио низ закона током векова који су имали неке прилично забрињавајуће последице, дајући широку надлежност влади да затвори појединце или укине личне слободе на основу образложења заштите националне безбедности.
"ЗБОГ ПАДА ФРЕКВЕНЦИЈЕ БИЛИ СМО НА РУБУ КАТАСТРОФЕ" Откривен кривац, Европа за длаку избегла најгоре!
СИТУАЦИЈА У АМЕРИЦИ СЕ НЕ СМИРУЈЕ: Петоро људи страдало у пуцњави, полиција убила нападача (ФОТО/ВИДЕО)
ТРАМП СЕ СУОЧАВА СА ВЕЛИКИМ ИЗАЗОВИМА: Трајна суспензија његовог налога на твитеру није једини проблем
Ово је поглед неких од најзастрашујућих закона у америчкој историји:
Реч је о четири правна акта која су донели федералисти у раној историји Конгреса, а потписао их је председник Џон Адамс 1798. године. Они су били одговор на француску револуцију и давали су овлашћења председнику да затвори или депортује странце за које верује да представљају претњу Сједињеним Америчким Државама. Такође су ограничавали слободу говора ако она критикује владу.
Критичари тврде да су ови акти били, пре свега, покушај да се сузбију бирачи који се нису слагали са Федералистичком странком, што је довело до победе Томаса Џеферсона и Демократско-републиканске партије на изборима 1800. Акти су престали да важе у наредним годинама.
Закон о уклањању Индијанаца Конгрес је усвојио 28. маја 1830. године, а потписао га је председник Ендру Џексон. Закон је ефикасно овластио председника да насилно уклони америчка индијанска племена са територија њихових предака у јужним државама САД, тако што ће их преселити западно од Мисисипија.
Примена закона је довела до систематског уклањања многобројних племена што је резултирало миграцијом током које су глад и болести убили хиљаде Индијанаца.
Закон о бекству робова је усвојен од стране Конгреса Сједињених Америчких Држава 18. септембра 1850, као део компромиса између робовласничког Југа и слободног Севера. Закон је захтевао да се сви одбегли робови, након хватања, врате својим господарима и да званичници и грађани слободних држава морају да сарађују по овом питању.
Закон о шпијунажи из 1917, донет за време Првог светског рата, требало је да забрани мешање у војне операције како би се спречила непослушност у војсци и отежала подршка америчким непријатељима током рата. Закон је коришћен за затварање лидера америчког социјалистичког покрета, као и касније припадника комунистичког покрета, а на снази је и данас.
Закон о побунама из 1918. године је у неколико аспеката укинуо Закон о шпијунажи, али га је проширио у многим другим сферама, пре свега када је у питању ограничавање говора и изражавања мишљења које у лошем светлу приказује владу или ратне напоре САД.
Овај правни акт је забранио употребу "нелојалног, вулгарног, срамотног или увредљивог језика" против владе, заставе или војске и предвидео казну за преступнике од 20 година затвора. Требало је да важи само у ратним временима, али је искоришћен за осуђивање преко 1.000 људи непосредно после краја Првог светског рата. Конгрес га је укинуо тек 1920. године.
Извршни налог 9066 је председничка извршна наредба коју је потписао и издао за време Другог светског рата председник Френклин Д. Рузвелт. Он је дозволио Ратном секретаријату да одређене области прогласи за војне кампове за депортацију Американаца јапанског, италијанског и немачког порекла.
У пракси, међутим, наредба је углавном примењивана на јапанским Американцима, а око 120.000 мушкараца, жене и деце јапанског порекла су исељени са западне обале Сједињених Држава и затоврени у концентрационим логорима широм земље.
Јавни закон 503 је закон усвојен од стране Конгреса који је дао овлашћења федералним судовима за спровођење Извршног налога 9066. То је отпор овој одредби учинило кривичним делом кажњивим затворском и новчаном казном. Донет је за само 12 дана, што је неуобичајено кратак период за амерички Конгрес. Многи од оних који су интернирани у складу са овим законима, а који су били амерички држављани, изгубили су своје домове, фирме, имовине и уштеђевину.
Резолуцију о Тонкиншком заливу је донео Конгрес САД 7. августа 1964. године, као одговор на инцидент у истоименом заливу. Резолуција је председнику Линдону Џонсону дала овлашћења да, без формалног проглашења рата од стране Конгреса, користи "конвенционалне" војне силе у југоисточној Азији, ефикасно му дајући одрешене руке да води рат са Северним Вијетнамом.
Патриотски закон је закон који је донет у америчком Конгресу и који је ступио на снагу након што га је потписао председник САД Џорџ В. Буш 26. октобра 2001. године.
Изгласан као реакција на нападе 11. септембра 2001, закон је драматично смањио ограничења органа за провођење закона приликом прислушкивања телефонске и комуникације путем електронске поште, као и приликом претраге медицинских, финансијских и других евиденција. Смањио је ограничења за прикупљање обавештајних података у Сједињеним Америчким Државама који се тичу странаца.
Проширио је овлашћења Министра финансија САД да регулише финансијске трансакције, посебно оне које се односе на страна физичка и правна лица, и проширио дискрецију имиграционих органа и органа за провођење закона код затварања и депортације имиграната осумњичених за тероризам и дела повезана са тероризмом. Закон је такође проширио дефиницију тероризма да укључи и домаћи тероризам, и тиме повећао број активности на које се проширена овлашћења органа за спровођење закона могу применити.
