НОРДИЈСКИ САВЕТ ЈЕ УЗОР И ЗЕМЉАМА ЕУ: Шта то балкански народи могу да науче од северњака?
Данска, Шведска, Норвешка, Исланд, Финска, као и представници из аутономних области Гренланда, Фарских и Оландских острва, чине састав ове северноевропске организације
Нордијски савет (веће) је службено тело за формалну међупарламентарну сарадњу међу нордијским земљама. Савет је оформљен 1952. године, а прве одлуке савета подразумевале су договор о заједничком тржишту, социјалном осигурању и слободном кретању људи без пасоша за грађане земаља чланица.
ВЕЛИКА АКЦИЈА РУСКИХ МИРОВЊАКА: Јермени ће им дуго бити захвални на овој помоћи
СМС ПОРУКА КОЈА ЈЕ ПРОМЕНИЛА СВЕ: Бизарна ланчана реакција довела до трагичног исхода у Бечу
СОРОШЕВ ЧОВЕК "ПОКРАО" АМЕРИЧКЕ ИЗБОРЕ? Трампови адвокати изнели детаље због којих Бајденова победа виси о концу (ФОТО/ВИДЕО)
Овај савет броји 87 представника из неколико земаља, које чине Данска, Шведска, Норвешка, Исланд, Финска, као и представници из аутономних области Гренланда, Фарских и Оландских острва. Представници овог савета су такође и чланови парламента у својим матичним државама.
Савет одржава редовна заседања сваке године у октобру или новембру, а обично имају и једно додатно заседање годишње са одређеном темом.
Савет је добио и своју допуну у виду Нордијског савета министара, основаног 1971. године.
Нордијски савет је укључен у различите облике сарадње са суседним областима, међу којима су Балтички савет, Бенелукс, као и Русија и област Шлезвиг-Холштајн.
Корени ове организације сежу све до Другог светског рата, када су Норвешка и Данска нападнуте од стране Немачке, а Финска је имала отворен сукоб са Совјетским Савезом. Шведска, иако неутрална у рату, осећала је тешке последице глобалног сукоба.
Међу нордијским земљама се развила идеја да се након рата формира заједничка одбрамбена унија, али је тај план пропао због почетка Хладног рата. Да би заштитиле своје границе, Норвешка, Данска и Исланд су приступиле НАТО пакту, док је Финска остала верна својој тадашњој неутралној политици, највише због потенцијалне претње од СССР-а.
Иницијатива да се нордијске земље поново приближе и тесније сарађују, јавила се почетком 50-их година прошлог века, највише због економских потреба. Дански премијер Ханс Хедтофт издвојио се као главни иницијатор ове идеје, која је на крају и заживела 1952. године када је Нордијски савет и основан, а поменути премијер изабран за његовог председника.
Прво заседање савета је одржано у данском главном граду - Копенхагену, а њему су присуствовали представници Данске, Норвешке, Шведске и Исланда. Након смрти Јосифа Стаљина, Финска је уграбила повољну прилику да се такође прикључи Нордијском савету, 1955. године. Касније су се савету прикључили и остале чланице.
Један од главних фокуса Нордијског савета је развијање међудржавних односа чланица, као и јачање разумевања нордијских језика међу децом, у првом реду шведског, норвешког и данског.
Нордијски савет је основао четири канцеларије ван територија чланица: у Естонији, Летонији, Литванији и у Шлезвиг-Холштајну. Основни циљ ових канцеларија је промовисање сарадње нордијских земаља и балтичких држава.
Занимљиво је да Нордијски савет дефинише Естонију, Летонију, Литванију и Русију као "суседна подручја" и са њима одржава активну формалну сарадњу. У последњим годинама, Нордијски савет све више пажње посвећује односима са Русијом, као најјачом силом у окружењу.
Односи између Нордијског савета и Русије (Совјетског Савеза), нису били одувек добри. Проблем између њих је настао 1991. године, јер се Нордијски савет, у првом реду Данска и Исланд, залагао за независност балтичких држава од Совјетског Савеза и додељивање статуса "посматрача" у њиховој организацији. Тек реакцијом Финске и Норвешке, Нордијски савет је одустао од својих намера.
Чланице Нордијског савета активно раде на интензивирању сарадње о јединственом дигиталном тржишту, као и расправи о социјалним питањима, економском и монетарном систему Европске уније, европској мигрантској кризи и одбрамбеној сарадњи. Занимљивост је што већина грађана у земљама чланица, пре бира Нордијски савет, него Европску унију, као циљ коме се тежи у будућности.
Постоји тенденција да нордијске земље у будућности још више интензивирају своју сарадњу, посебно на економском и привредном плану. Добар предуслов за то представља огромна сличност у језику и пореклу чланица, као и стабилност на економском плану.
Нордијски савет би могао да послужи као добар пример за балканске земље, које би свакако требале да наставе са развојем и продубљивањем својих међусобних односа.
