ОВАЈ "ДОКУМЕНТ" РЕШАВА КРИЗУ У УКРАЈИНИ: Путин јако чврст у ставовима, али и отворен за дијалог са ЗАПАДОМ
Споразум који је кључ свега.
Док се светски лидери боре да пронађу дипломатско решење тензија између Русије и Украјине, разговори су се окренули ка споразуму из Минска из 2015. као могућем излазу из кризе.
Споразум, други те врсте (и онај који је важан), склопљен је у белоруској престоници у покушају да се оконча тада крвави десетомесечни сукоб у источној Украјини.
Али Минск II никада није у потпуности спроведен, а његова кључна питања су још увек нерешена.
О ТОМЕ НИЈЕ БИЛО НИ РЕЧИ! Песков открио детаље састанка Путина и Макрона - ево да ли ће Русија повући своје снаге!
АМРИКАНЦИ ПРВО ОБЈАВИЛИ ДА ЈЕ РУСИЈА НАПАЛА УКРАЈИНУ, ПА СЕ ИЗВИЊАВАЛИ: На овој територији за сада се води бомбардовање ЛАЖИМА
АМЕРИЧКИ ОБАВЕШТАЈЦИ ТВРДЕ: Русија разматра план да инсценира инцидент с Украјином!
Ко су кључни играчи?
Редак састанак руских, украјинских, немачких и француских лидера у фебруару 2015. имао је за циљ да донесе мир у областима Украјине које су годину раније заузели проруски сепаратисти. Те области, у украјинском региону Донбаса, постале су познате као Луганска Народна Република (ЛНР) и Доњецка Народна Република (ДНР). Украјинска влада у Кијеву тврди да су та два региона заправо под руском окупацијом.
Разговори су такође имали за циљ проналазак политичког решења за регион.
Резултат? Минск II који су потписали представници Русије, Украјине, сепаратистичких лидера и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). Након тога је усвојен резолуцијом Савета безбедности УН.
Који су били услови споразума?
Прекид ватре. У фебруару 2015. још увек су се у неким областима водиле тешке борбе између украјинских снага и побуњеника које подржава Русија, при чему су Украјинци имали велике губитке.
Повлачење тешког наоружања са фронта.
Да ОЕБС - безбедносна организација од 57 чланова која такође укључује САД и Канаду - надгледа линије фронта.
Дијалог о локалним изборима у областима које су окупирали проруски побуњеници.
Обнављање економских и социјалних веза између две стране, како би се, на пример, исплаћивале пензије.
Да украјинска влада поново контролише границу са Русијом.
Повлачење свих страних снага и плаћеника.
Уставна реформа која би обезбедила извесну аутономију регионима источног украјинског региона Донбаса који више нису под контролом централне владе.
Шта се догодило након потписивања Минска ИИ?
Најгоре борбе су заустављене, а посматрачи ОЕБС-а су стигли. До данас, ОЕБС патролира линијама фронта и извештава о кршењу примирја дуж границе. Међутим, има много мање борби и мање жртава него 2014-15. Из те перспективе, договор је, бар делимично, испуњен.
Ипак, у Украјини има 1,5 милиона интерно расељених лица, а скоро 14.000 људи је погинуло у сукобу.
Постоји и "квака"
Мински споразум је смишљен на брзину. Русија је била потписница, али њена улога у сукобу није била призната. Реч „Русија“ се не појављује нигде у тексту. То омогућава Кремљу да тврди да је он само посматрач и да је потребно постићи споразум између украјинске владе и побуњеника на истоку земље – упркос доказима који указују на то да Русија подржава сепаратисте. Кијев, у међувремену, одбија да директно разговара са побуњеницима.
Осим тога, језик споразума је непрецизан -- Русија и Украјина на различите начине тумаше политички план и програм споразума. Тако Украјина жели прво да поврати контролу над својом међународном границом пре него што се одрже локални избори у областима под контролом побуњеника. Такође жели да руске снаге оду. Русија, наравно, каже да нема никакве снаге у областима које контролишу побуњеници. Москва, пак, жели изборе док је регион још под контролом сепаратиста - и пре него што украјинске власти поврате контролу над границом.
Напори западних дипломата да затворе овај круг нису довели до краја.
"НЕ ПЛАНИРАМО НАПАД" Министар одбране Украјине потврдио наводе - Русија нагомилала трупе на граници
СРБИЈА ЗАУЗЕЛА ЧВРСТ СТАВ: Русија и Украјина на ивици сукоба, Београд шаље врло јасну поруку
РУСИЈА ДЕМАНТУЈЕ АМЕРИКУ: Стејт департмент слагао да су добили одговор од Москве - Вашингтон измишља повод за рат?
Који су други проблеми?
Статус подручја Донбаса под контролом побуњеника никада није дефинисан.
Став Кијева је да регион треба да има исту врсту аутономије као и други украјински региони, у оквиру федералне структуре.
Москва указује на језик у Минском споразуму који се односи на "посебан статус одређених области доњецког и луганског региона“ и тумачи то као омогућавање овим регионима да, између осталих предности, имају сопствене полицијске снаге и правосудни систем.
Нило која украјинска влада која би пристала да Донбасу да посебан статус највероватније не би преживела бес јавности. Године 2015. тадашњи украјински председник Петро Порошенко је изнео уставне амандмане о децентрализацији којима су се оштро успротивиле украјинске националистичке групе. У нередима у Кијеву погинула су три полицајца.
Зашто је Владимиру Путину Минск толико важан?
Ако се тумачи у корист Москве, то је потенцијално начин на који Русија може да задржи свој утицај у Украјини за и преко проруских група у Донбасу. То би Русији дало могућност да контролише територију - без њене анексије, као што су урадили са Кримом 2014. - и да има право гласа у националним пословима Украјине.
Оно што додатно компликује ствар је то што је Русија издала пасоше стотинама хиљада становника Донбаса. То би такође могло дати Русији улогу у украјинском парламенту преко њених заступника - и шансу да избаци из колосека сваки даљи покушај Украјине да се придружи НАТО или Европској унији - кључни захтев за који Русија каже да се мора испунити да би се смириле тренутне тензије. У зависности од тога како су избори организовани, људи са руским држављанством и амнестирани за убијање Украјинаца могли би да заврше у украјинском парламенту. То би додатно дестабилизовало Украјину.
Шта светски лидери кажу?
Француски председник Емануел Макрон сматра да споразум из Минска има највише шанси да смири сукоб. После разговора са Путином, Макрон је рекао да је "заједничка одлучност [да се спроведе споразум из Минска] једини начин који нам омогућава да изградимо мир и изградимо одрживу политичку решење." Он је рекао да је током својих састанака успео да "добије веома јасну и експлицитну обавезу од председника Путина и [Володимира] Зеленског да се обавежу на спровођење споразума из Минска“, али није изнео даље детаље. Русија је то после демантовала.
Амерички државни секретар Антони Блинкен рекао је у понедељак да су Сједињене Државе и Украјина "јединствене“ у подршци споразумима из Минска као путу напред за решавање сукоба. Али он је такође наговестио да сам споразум није решење на једном месту, истичући изазове које споразум представља.
"Минск не наводи нека питања редоследа када је реч о корацима које стране треба да предузму“, рекао је Блинкен и додао: "Украјина је томе приступила у доброј вери. До данас нисмо видели да је Русија учинила исто“.
Данкан Алан, сарадник Програма за Русију и евроазију у лондонском истраживачком центру Четам хаусе, написао је да је на крају свега аргумент о Минску следећи: "Да ли је Украјина суверена, на чему инсистирају Украјинци, или њен суверенитет треба да буде ограничен, како Русија захтева?“