"ТАТИЦЕ, МОЈЕ СРЦЕ ЈЕ ТУЖНО..." Потресно писмо мале Адријане (9) упућено оцу преминулом од короне тера сузе на очи
Коронавирус је уништио много породица и донео велику несрећу
Када је мала Адријана Вонг из Перуа стигла до поља у амазонској шуми, била је збуњена. Било је на десетине крстова забодених у црвеној земљи, али ништа по чему би могла да разликује гроб свог оца.
ДОКТОРКА УПОЗОРАВА: Ово МОРАТЕ да знате ако узимате витамин Д3!
НЕМЦИ НЕ ОДУСТАЈУ ОД КУПОВИНЕ СПУТЊИК ВАКЦИНЕ: Спремају уговор, огласио се и министар здравља Шпан
КОНАЧНО ЈЕ: Објављени резултати избора у Бугарској, познато је ко ће бити мандатар
- Да ли си сигурна да је мој тата тамо? - упитала је Адријана (9) своју мајку.
Гленди Хернандез није имала одговор на то.
Када је Адријана Вонг први пут отишла на поље, донела је ружичасти ранац који је садржао десетине писама која је написала оцу којег је изгубила.
- Много ми недостају домаћи задаци, све оно што си ме научио. Где си? Желим да те видим и загрлим - прочитала је са једног од листова које је истргнула из свеске.
Поред фотографије на којој је са татом, настале када је имала пет година, Адријана је написала још једну поруку.
- Татице, моје срце је тужно јер те не видим поред себе, никад те нећу заборавити. Живећеш вечно у породици - написала је она.
Тајно сахрањивање жртава короне
Пре скоро годину дана супруг Гленди Хернандез и десетине других који су умрли од корона вируса тајно су сахрањени у пољу у Икитосу, граду у држави Лорето у срцу перуанског Амазона. Локалне власти су дозволиле сахрањивање, али никада нису рекле породицама, које су веровале да су њихови вољени на локалном гробљу. Тек после неколико месеци сазнали су истину, преноси АП.
У Перуу и Латинској Америци то је први познати случај власти која прикрива судбину десетина ковид жртава и нико не може да објасни зашто су одржана тајна сахрањивања.
Чланови породице рекли су за АП да је најмање 403 људи сахрањено у том пољу.
Муж јој умро на рукама
У раним јутарњим сатима 30. априла прошле године Херман Вонг се разболео и почео је тешко да дише. Гленди га је одвела у болницу у 5 сати ујутру, али је она била пуна људи и без слободних кревета.
Питала је за помоћ, али узалуд. У 11 сати, муж јој је умро на рукама.
Гленди се онесвестила, а када је дошла к себи, доктор јој је рекао да дође сутрадан да покупи тело.
Урадила је како су јој рекли, донела је сандук у болницу. Међутим, чекала је сатима док јој радник није рекао да је тело њеног супруга већ однето на локално гробље Сан Хуан и брзо сахрањено, како би се избегло још инфекција.
У марту је савезна влада наредила кремирање свих жртава коронавируса, што је једно од најстрожих ограничења у региону. До краја априла, међутим, правило је ублажено, што је дозволило сахране са чак пет људи.
У то време је читава земља била под строгим карантином. Војска је забрањивала људима да излазе из својих домова, осим ако нису желели да купују храну или лекове. Гробље Сан Хуан било је 18 километара од Икитоса, а Хернандез није смела да оде и опрости се од свог супруга.
И другим породицама испричана је иста прича - њихови вољени су брзо сахрањени на гробљу како би се избегла зараза. И људи су поверовали.
Међутим, 1. јуна насловна страна у локалним новинама шокирала је Икитос: "Мртви без имена и чак без својих гробова".
Следећег дана је најмање 500 људи, укључујући и Хернандез, отишло на поље где су њихови мужеви, жене, браћа, сестре и деца наводно сахрањени, захтевајући истину и посмртне остатке.
- Схватили смо да су нас лагали - рекла је Хернандез.
Влада се није оглашавала, али су ожалошћени настављали да одлазе на поље, захтевајући одговоре.
Гробље је веће од четири фудбалска терена; када је први пут откривено, било је равно, без икаквих знакова да испод има тела.
Временом су људи стављали крстове мислећи да су баш ту сахрањени њихови вољени.
Мала Адријана је само једна од многих који не знају где је гроб њихових вољених.
