Потресна исповест Наталије: Отац ми је умро на венчању! Кад сам рекла "ДА", отишао је заувек (ФОТО)
Потресна прича једне породице из Аустралије.
Када је Наталија Хоскинсон сазнала да њен отац има рак, она је одмах организовала своје венчање - након трогодишње везе са тадашњим дечком.
ПУТИН ДОРУЧКУЈЕ КАО ЦАР, А ВЕЧЕРА КАО ПРОСЈАК: Ево шта никада нећете наћи на столу руског председника
НЕМЦИ НЕ ПОДРЖАВАЈУ МЕРЕ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ: Други викенд заредом хиљаде људи на улицама због рестрикција (ФОТО/ВИДЕО)
ИТАЛИЈА СЕ ПОСТЕПЕНО ВРАЋА НОРМАЛНОМ ЖИВОТУ: 18. маја "зелено светло" ресторанима, продавницама и купалиштима
37-годишњакиња с плаже Кевара у држави Квинсленд у Аустралији била је сломљена када јој је отац преминуо током венчања - тешким дахом је рекла "да"...
- Мој тата Дејвид давао је најлепше загрљаје на свету, осећала сам се тако сигурно у његовом наручју. - почиње причу Наталија.
Био је мој највећи навијач. Чак и кад сам му рекла да желим бити глумица, није се опирао, веровао је у мене. Можеш то, краљице Наталија - насмешио се, тепајући ми. Долазио је на сваку школску представу у којој сам била. Чак и кад сам одрасла, пратио ме на аудицијама ради подршке.
А кад је мој дечко Тод, који сада има 37 година, мене запросио, нисам могла да дочекам да чујем татин свадбени говор.
Био је одличан приповедач с одличним смислом за хумор. Често је био у морнарици и намерно би пропустио брод како би могао проводити више времена у граду који је волео. Скоро три године забављања, а Тод и ја нисмо одредили датум венчања. Сећам се, једног четвртка ме је моја мама, Стејс, позвала.
- Тата је у болници, само провера, али замолили су га да остане преко ноћи због тестова. - рекла је мајка преко слушалице.
Нисам била забринута. У доби од 60 година, тати је дијагностификовн рак.
Већ је живео 13 година дуже него што су лекари предвиђали. Борио се против рака црева, грла, плућа и дебелог црева. Одлучили смо да се венчамо пред његовим очима, у болници, док је лежао на испитивањима.
Стање му се погоршавало, али нисмо желели да чекамо његову смрт, већ смо желели да и он присуствује венчању. До понедељка је био у болници, а следећег јутра нас је упозорио специјалиста.
- Олакшавамо му. То је све што можемо учинити - рекао је доктор. Јасно је било да се татино стање погоршавало из дана у дан. Покушао је да разговара, али нисмо могли да разумемо ништа шта говори.
- Али желела сам да тата буде на мојој свадби, промуцала сам и кроз бол и сузе одједном ми је синула идеја. Мислите ли да ће ме пустити да се венчам овде -питала сам.
Сви су се сложили, па сам послала одмах СМС свом веренику Тоду, који је живео три сата даље од мене.
- Да ли желиш сутра да се венчамо - питала сам га кроз сузе, на шта је он пристао.
Сунце се пробијало кроз прозор и црвеним тепихом ишла сам ка тамо где ме је тата чекао, а Тод, мој садашњи муж, свирао је гитару. Мама ме прошетала низ пролаз поред медицинских сестара до места где је тата лежао у свом кревету.
- Види тата, твоја девојчица је млада - прошаптала сам, загрливши га.
Тек што сам се окренула према мужу, тата је отпустио оно што звучи као уздах среће, пре него што је лагано исклизнуо из живота. Сестре су плакале на венчању.
- Тата! Заплакала сам. Са сузама које су ми текле низ лице и док сам размењивала завете са Тодом, тек што сам рекла судбоносно "ДА", осетила сам да татин дух одлази. Као и увек, био је ту са мном до самог краја.
Шалили смо се колико је тешко имати дечка јер ће га тата престрашити. И увек се шалио да ће нас прогонити након што умре.
- Молим те тата, плакала сам. Пожури и прогони нас.