ПРИЈАТЕЉСТВО ИЗ НЕПРИЈАТЕЉСТВА: Због овога ЕУ никад неће бити стратешки играч
Француска и Немачка имају супротне интересе у спољној политици
Деценијама су Француска и Немачка водећи тандем и мотор Европе и заједно раде на томе да уједине континент, пише у ауторском тексту за "Проџект синдикејт" Јозеф Јефе, уредник немачког "Ди Цајта" и почасни професор на више универзитета.
Он своју тврдњу о различитости те две државе сликовито објашњава:
-Француска жели да вози "евро-порше" заједнички купљен на лизинг, док Немачка инсистира на штедњи новца за гориво- наводи Јефе додајући да две водеће државе ЕУ не прате исту мапу пута.
КОРОНА ГУТА ЕВРОПУ: У Француској рекордан број заражених, највећи пораст оболелих на Кипру, паника влада
ПРВА ЖЕНА КОЈА ЋЕ БИТИ ПОГУБЉЕНА НАКОН 67 ГОДИНА: Американци без милости за жену-касапина!
КУРЦ ДАО ВАЖНО УПОЗОРЕЊЕ: Само овако можемо зауздати корону!
-То није изненађујуће. Како је приметио бивши немачки министар спољних послова Зигмар Габријел, Француска и Немачка на свет гледају различито и имају различите интересе. Истина је да су француско-немачке различитости старе колико и ЕУ- пише Јефе.
-Та подела мучи тренутне лидере, Емануела Макрона и Ангелу Меркел, баш као што је и њихове важне претходнике Шарла Де Гола и Конрада Аденауера, још откако су њих двојица пружили руку један другом преко Рајне пре 60 година. Они су хтели да два дугогодишња непријатеља претворе у пријатеље од поверења. Али, државе се не венчавају, оне се воде интересима, не једне другима- наводи Јефе.
Како наставља, када две силе блиско сарађују, питање је увек ко води, а ко прати.
-Хиперактивни Макрон жели да води Европу, као и сви његови претходници, док Меркелова неуморно истиче немачке интересе. Разлике се огледају и у њиховим личностима. Макрон је супротност Меркеловој. Док темпераментни Макрон жуди за светлима рефлектора, за Меркелову, коју у Немачкој зову мути (мама), континуитет и опрез су добро промишљен сценарио- пише, између осталог, уредник "Ди Цајта".
Каже да се то огледа и у њиховој спољној политици.
-Макрон је флертовао са америчким председником Доналдом Трампом, руским Владимиром Путином и кинеским Си Ђинпингом, а онда се разочарано окренуо од њих. Француска једноставно није у њиховој лиги. Меркелова, са друге стране, је увек држала дистанцу према тројици председника. Макрон је прогласио мождану смрт НАТО, док би Меркелова била последња која би угасила светло у седишту НАТО- тврди Јефе.
Различитости у спољној политици Немачке и Француске подцртава недавним примерима неслагања у вези са затегнутим односима Грчке и Турске, које су обе чланице НАТО. Макрон је веома брзо стао на страну Грчке, која је и чланица ЕУ, док је Меркелова говорила о "пажљивом балансирању односа са Турском". Немачки став објашњава тиме што Турска "чува" границу са Сиријом од неконтролисаног таласа миграната који би могао да преплави Немачку.
Наводи и пример сукоба у Нагорно Карабаху, где је Макрон, заједно са Путином и Трампом позвао Јерменију и Азербејџан на преговоре, док је турски председник Ердоган стао на страну Азербејџана. Јефе примећује да је Немачка и у том случају била веома опрезна због односа са Турском.
Такође, објашњава и да Француска жели да има утицај у Сирији и Либији, док Немачка нема интерес у тим земљама и да се клања од приче о кризи у тим државама.
Као пример како само глас једне државе може да елиминише јединство у ЕУ, Јефе додаје случај Кипра, који је недавно био против увођења санкција Белорусији. То је трајало недељама, да би на крају био постигнут договор о увођењу санкција према 40 белоруских званичника, што није уздрмало Александра Лукашенка.
-ЕУ је друга економска сила у свету, испред Кине, и на папиру има исто војника као САД. Али богатство не омогућава некоме да буде стратешки играч. Да је тако, Швајцарска би била велика сила- пише између осталог угледни немачки уредник и колумниста.
-Наравно, ниједан европски лидер неће пропустити да се позива на заједничку европску судбину. Али, у случају ЕУ, "јединство" је често у опозицији да се делује као целина. Блок 27 држава, ограничен захтевима за једногласност и питањима које свака држава за себе Сматра суштинским, никада неће бити стратешки играч, јер ће увек бити вођена најмањим заједничким садржаоцем који могу да прихвате све земље. Чак и да Немачка и Француска буду у истом строју, остали неће, јер се плаше доминације те две земље. Док се не претворе у Сједињене Европске Државе, чланице ЕУ никада неће потчинити своје виталне стратешке интересе већини- пише, између осталог, Јефе.
