Сиријски Друзи страхују од нове власти, траже од Израела да их припоји и не дају оружје - Ратнички народ не верује новим властима и Ал-Шари! Њих 7.000 и даље је наоружано до зуба (ВИДЕО)
Чекиб Азам је један од вођа оружаних група Друза из Сувајде, са бригадом од око 7.000 бораца под његовом командом.
Нови владари Сирије позвали су на распуштање свих оружаних група, али у граду Сувајда на југозападу Сирије, мала група бораца Друза не жели да положи оружје.
Борци из верске секте Друзакажу да више воле да се ослоне на своје људе, него на обећања сиријских транзиционих власти.
Мала група наоружаних бораца заклела се на оданост свом команданту бригаде традиционалним друзским плесом у сиријском граду Сувајда близу границе са Јорданом.
Сувајда је бастион Друза, једне од најмање познатих верских мањина на Блиском истоку. Они су раштркани на територијама Сирије, Либана и Израела углавном у пограничним областима.
Чекиб Азам је један од вођа оружаних група Друза из Сувајде, са бригадом од око 7.000 бораца под његовом командом.
Он је поздравио своје борце који су му се заклели на лојалност и јасно је изнео свој став.
- Све наше бригаде су уједињене, али категорички одбијамо да предамо оружје, на терену смо и навикли смо на страх и неповерење - каже он.
После свргавања Башара ал-Асада, "де фацто" вођа Сирије Ахмед ал-Шара, такође познат по свом ратном имену Абу Мохамед ал-Џолани, рекао је да ће безбројне оружане фракције у земљи бити распуштене и да ће бити укључене у националну војску са све оружјем.
Међутим, у овом југозападном кутку Сирије још увек постоји неповерење у овим неизвесним временима.
Ко су Друзи?
У питању је мала блискоисточна верска секта коју карактерише еклектичан систем доктрина, кохезија и лојалност између чланова који су им омогућили да вековима задрже блискост кроз идентитет и посебан начин исповедања вере.
Друза има више од милион и живе углавном у Либану, Сирији и Израелу, са мањим заједницама у другим земљама. Себе називају мувахидун (унитаристи).
Друзи још увек не дозвољавају конверзију у њихову веру, нити излазак из њихове вере.
Бракови се склапају унутар заједнице и било каква мешања споља нису дозвољена.
Многе верске праксе Друза се чувају у тајности, чак и од заједнице у целини. Само елита упућених, познатија као "укал" (зналци), у потпуности учествује у верским службама и има приступ тајним учењима светих списа, Ал-Хикмах ал-шарифах.
Упркос малој величини њихове заједнице, Друзи су заузели истакнуто место у историји Блиског истока.
Током крсташких ратова, војници Друза су помагали Ајубидским, а касније и Мамелучким снагама одупирући се напредовању крсташа на либанској обали.
Друзи су уживали значајну аутономију под Отоманским царством и често су се бунили против њега, заштићени од директне османске контроле планинским тереном њихове домовине.
Од 16. до 19. века, низ моћних феудалаца доминирао је политичким животом Друза.
Један од најпознатијих међу њима био је владар из 17. века Факр ал-Дин II из куће Ман, који је склопио коалицију са маронитским хришћанима са Либанских планина и оспорио османску власт савезништвом са Тосканом.
Србија Данас/Франце24