ТЕМПЕРАТУРЕ ОКЕАНА НАЈВИШЕ У ПОСЛЕДЊИХ 400 ГОДИНА: "Егзистенцијална претња" за једно од највећих природних чуда Земље

Ова генерација ће вероватно бити сведок пропасти аустралијског Икониског Великог коралног гребена, осим ако се не предузму брзе, координисане и амбициозне акције на глобалном нивоу како би се обрнули ефекти климатских промена, упозорава нова студија.

Научници су до овог закључка дошли након анализе недавних трендова температуре површинског мора. Открили су да су екстремне температуре океана забележене између јануара и марта 2017, 2020. и 2024. године биле највише у последњих 400 година. Ови екстреми, који су изазвани антропогеним утицајем на климатски систем, представљају „егзистенцијалну претњу“ екосистему гребена. Смештен у близини обале Квинсленда, гребен је највећи на свету. Покрива површину од око 344.400 квадратних километара (133.000 квадратних миља), више од Велике Британије и Ирске заједно.

Бледење корала настаје као одговор на стрес изазван порастом температура океана, што одвраћа алге од коралних гребена, узрокујући да гребени изгубе своје живописне боје. Иако бледење није директно повезано са смрћу корала, све учесталији и интензивнији стресови од топлоте чине корале подложнијим болестима, успоравајући њихов опоравак и ограничавајући њихову способност размножавања.

Научници са универзитета широм Аустралије рекли су у раду објављеном у среду у научном часопису Натуре да је при оваквом темпу гребен у опасности да доживи „неповољно бледење корала готово сваке године.“ Ово, кажу, „даље прети еколошкој функцији и изузетној универзалној вредности једног од највећих природних чуда Земље.“

Недавне велике морске топлински таласи довели су до све чешћих и озбиљнијих масовних бледења широм света, при чему природни процеси опоравка гребена не успевају да држе корак.

У марту је Ауторитет Великог коралног гребена саопштио да су авиони прегледали преко 300 гребена у обалним, средњим и отвореним подручјима и потврдили да „широко распрострањено, често названо масовно, бледење корала се одвија“ широм гребена. Месец дана касније, Национална управа за океане и атмосферу САД (НОАА) и Међународна иницијатива за коралне гребене (ИЦРИ) потврдили су да свет пролази кроз четврто глобално бледење корала. То је друго у последњих десет година. Међу 53 погођене области су Флорида, државе Источног тропског Пацифика укључујући Мексико, Ел Салвадор, Костарику, Панама и Колумбију, и Аустралија.

Према најновијем извештају Глобалне мреже за мониторинг коралних гребена (ГЦРМН), свет је изгубио отприлике 14% корала од 2009. године.

Корални гребени су изузетно важни екосистеми који постоје у више од 100 земаља и територија и подржавају најмање 25% морских врста. Они су кључни за очување огромне и међусобно повезане мреже морске биодиверзитета и пружају еколошке услуге које су процењене на до 9,9 трилиона долара годишње. Понекад се називају „кишне шуме мора“ због своје способности да функционишу као резервоари угљен-диоксида апсорбујући вишак ЦО2 у води.

Забрињавајући трендови 

До јуна, температуре површинског мора обарале су рекорде сваки месец током 15 узастопних месеци. Иако је топло раздобље завршено прошлог месеца, очекује се да ће се загревање наставити.

Према новој студији, чак и ако се испуне сви тренутни међународни климатски циљеви, глобална просечна површинска температура и даље ће се повећати између 1,9°Ц и 3,2°Ц изнад прединдустријског нивоа до краја века. Али чак и ако бисмо ограничили глобално загревање на 1,5°Ц, критични праг утврђен 2015. године као део Паришког споразума, 70-90% светских гребена би и даље „вероватно“ било изгубљено глобално.

До сада се свет загрејао за 1,2°Ц у поређењу са прединдустријским временима. Ипак, подаци IPCC-a сугеришу да 20-40% глобалне људске популације живи у областима које су до деценије 2006–2015 већ искусиле загревање од више од 1,5°Ц у барем једној сезони. Према подацима УН-а, сваки пораст глобалне температуре од 0,5°Ц (0,9°Ф) изазваће уочљиве повећања у учесталости и озбиљности топлинских екстремних догађаја, јаких падавина и регионалних суша.