Укупно 12.000 боца вискија, 50.000 врабаца и 360.000 јаја: Како је изгледала највећа и најскупља журка на свету?
Тродневна "највећа журка на свету" трајала је од 12. до 14. октобра 1971. године
Осам година пре него што ће бити свргнут, у огромним шаторима обложеним мермером и уз бескрајни шведски сто, Реза Пахлави је - прослављајући 2.500 година Персијског царства, у Персеполису приредио једну такву забаву и потрошио новац довољан за потребе једногодишње социјалне помоћи намењене великом броју Иранаца који су живели испод границе сиромаштва.
НЕПОЗНАТО СТАЊЕ НАВАЉНОГ: Адвокати објавили да им није дозвољено да виде руског опозиционара
ЗДРАВСТВЕНИ СИСТЕМ ЈЕДНЕ ЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ ПРЕД ПУЦАЊЕМ: Одељења интезивне неге крцата
УЗБУНА ЗБОГ ИНАУГУРАЦИЈЕ! Све може поћи наопако, ФБИ проверава 25.000 припадника Националне гарде
Крајем 1960-тих, у Ирану су често избијали протести против његове владавине која је на Западу била позната по либералном одевању и праву гласа за жене, али не и по екстремном трошењу државног новца, суровој тајној полицији и по корупцији - стварима на које је Запад зарад експолатације иранске нафте свесно затварао очи, те је његова белосветска журка била и један од почетака његовог краја. Управо из овог разлога, 1979. године - након прогона шаха у изгнанство, Homeini је прилично лако преузео власт и отишавши у другу крајност, све окренуо наглавачке.
Тродневна "највећа журка на свету" трајала је од 12. до 14. октобра 1971. године, на месту чувених архелошких налазишта Персеполиса и Пасаргада (међусобно удаљених око 70 км), и коштала државу Иран 650.000 америчких долара. Због прославе, прилаз до налазишта био је украшен са 47 километра свиле коју је чувало 60.000 чланова гарде, где је у 250 непробојних лимузина на прославу стигло 69 краљева и царева, светских државника, црквених поглавара, чак индијанских поглавица. За време прославе, ради безбедности високих званица, три пуна дана границе Ирана биле су потпуно затворене, као и државни универзитети на којима су хапшени и затварани студенти за које се знало да су противници шаховог режима, а у шаховом окружењу боравило је 10.000 припадника тајне полиције.
Осамнаест тона хране за званице, данима је авионима стизало из Француске на аеродром у Ширазу - граду најближег Персеполису, већ припремљено или полу-припремљено у најчувенијем ресторану Maxim’s, у Паризу; 180 најбољих кувара и конобара из Швајцарске, Италије, Немачке и Француске, авионима је довежено из Европе како би справљало и служило храну највећим светским државницима и краљевима (остало је забележно да многи од њих никада пре нису летели авионом и били су уплашени због дугог лета до Техерана);
Укупно 2.500 боца шампањца, 12.000 боца вискија и 25.000 боца вина, испијено је током три дана прославе и поједено 360.000 јаја; Данима, теретни авиони преносили су огромне комаде леда за хлађење пића и избацивали их на тло полу-пустиње; 40 камиона и 100 авиона данима је допремало специјалне француске шаторе од платна (са унутрашњим зидовима од мермера), како би се поред археолошког налазишта подигло "Краљевско шаторско насеље" где су током три дана боравиле званице. Сваки шатор, био је опремљен собом са креветима, кухињом и купатилом, али и сточићем са столицама испред шатора где су краљеви са супругама седели и испијали поподневну кафу или чај, међусобно се поздрављајући са државницима у шаторима, до њихових;
У средишњем делу кампа био је постављен огромни шатор где су одржане две свечане вечере за све званице, а нешто даље и мањи шатор где су дежурали доктори и медицинске сестре; Прославу је опслуживало 6.000 слуга и личних послужитеља одевених у костиме античке Персије. По избору шаха, један од три могућа наратора документарног филма о прослави који је снимљен, био је и Орсон Велс. Занимљиво је да је светковини присуствовао и маршал Тито са супругом Јованком.
Пре подизања "Краљевског шаторског насеља", из Персеполиса су уклоњена и уредно пописана легла отровних змија и шкорпиона - становника иранске пустиње, како би након завршетка били враћени; У пустињи, у оквиру налазишта засађено је 15.000 младица дрвећа које су редовно заливане. Из Шпаније је довежено 50.000 врабаца, који су на несрећу након неколико дана већином угинули не успевши да се прилагоде пустињској клими;
Подигнути су и голф терени; Краљице неколико европских земаља, кренуле су у Иран да виде најчувеније драгуље на свету шахове супруге Фаре Дибе (Коох-и-Ноор - на персијском: "Планина светлости"), који се данас налазе у музеју, у сутерену Националне банке Ирана, у Техерану. За време шаховог свечаног говора поред маузолеја Кира Великог у Пасаргаду, у моменту док је говорио о бесмртности краља Кира Великог - првог владара највећег интернационалног царства на свету, са обе стране маузолеја одједном се у исто време створио ковитлац који је подигао песак у облику пијавице, и навео госта да помислиле да је и то део сценографије и специјалних ефеката!
Градња Персеполиса почела је у ВИ веку пре наше ере, на претходно озиданој вештачкој тераси огромних размера, висине двадесет метара, и трајала годинама. У библијском Старом завету описано је подизање овог комплекса, са детаљним подацима о томе које нације су учествовале у подухвату и из којих све крајева познатог света је донешен материјал за градњу.
И данас, налазиште посећује приличан број како домаћих, тако и страних туриста, где осим "Капије Свих Нација" (Гате оф All Натионс) и остатака неколико палата, главну атракцију представља "Велико степениште" (Греат Stairway), са рељефима поданика Персијског царства из свих крајева Азије, који приказани у природној величини, у реду на степеништу цару приносе дарове. У оквиру налазишта постоји и мањи музеј, смештен унутар некадашњег Харема цара Ксеркса. Године 330. пре наше ере, након освајања Персеполис је уништио и запалио Александар Велики. Наводно је једна од његових конкубина, током пијанства које је трајало читаве ноћи предложила да Персеполис треба да гори, што се и догодило.
