ЗАБОРАВИТЕ ТРАМПА И ПУТИНА: Квартет моћних жена мења СВЕТСКУ ИСТОРИЈУ, предводи их Меркелова
Политичка светска сцена на рубу промене
Заборавите Доналда Трампа, Владимира Путина и Си Ђинпинга, снажан трио тамне стране светске политике. Када је реч о утицају на данашња збивања, али и потенцијалу да се свет прилагоди новим постпандемијским условима, огромна моћ данас је у рукама четири жене - Ангеле Меркел, Урсуле Вон дер Лејен, Кристин Лагард и Кристалине Георгијеве.
ПОЛИТИЧКА ЛИКВИДАЦИЈА КОД БЕЧА: Убијен критичар Рамзана Кадирова, ухапшен осумњичени
НОВЕ МЕРЕ У КИНИ, АЛИ НЕ ЗБОГ КОРОНЕ! Издато упозорење трећег степена, СТИГАО НОВИ НЕПРИЈАТЕЉ?
НЕСТВАРНИ ВАТРОМЕТИ ЗА ДАН НЕЗАВИСНОСТИ: Упркос забранама, у Калифорнији се пуцало на све стране (ВИДЕО)
Зато мало који светски медиј није објавио поруку немачке канцеларке коју је прошле недеље упутила шкртој европској четворки (Шведска, Аустрија, Данска, Холандија) тражећи од њих да, у име спаса Европске уније, омекшају спартанске критеријуме за расподелу 750 милијарди евра тешког пакета помоћи земљама које су највише погођене корона вирусом.
Меркел (65) је можда на политичкој силазној путањи и њена каријера немачке четворомандатне канцеларке се примиче крају, али немачко председање Већем Европске уније у тренутку дефинисања највећег кризног пакета помоћи омогућава јој да своју последњу годину мандата дочека са снажном полугом власти у рукама (немачко председање завршава се крајем године, када Веће преузима Португал).
Вон дер Лејен (61) као председница Европске комисије (и прва жена на тој позицији) кључна је за оперативно спровођење пакета, али и за увођење ЕУ у засад још недефинисани посткризни период.
Георгиева (66), која је у ММФ-у наследила Кристин Лагард као прва представница нове Европе на високој функцији, у првих шест месеци мандата показала је да је спремна за радикалну трансформацију институције и њен одмак од трамповске политике њене вашингтонске близнакиње Светске банке, према досад најхуманијој верзији чувара глобалног финансијског система.
Све четири снажне жене имају још једну везу - професионално су, свака на свој начин, повезане с француским председником Емануелом Макроном. Меркел зато што је Француска, поготово након британске одлуке о Брегзиту, уз Немачку најутицајнија и економски најјача држава ЕУ, па се и њихово партнерство, с повременим шумом на везама, може сматрати колико нужним толико природним.
Вон дер Лејен и Георгиева стигле су пак на своје данашње позиције уз чврсту Макронову подршку. Георгиева с иницијалном препоруком Кристин Лагард, која данас управља Европском централном банком, а Вон дер Лејен као Макронов противкандидат белгијском социјалисти Франсу Тимермансу који је до краја словио као фаворит. Францускиња Лагард (64) је бивша чикашка адвокатица (Бакер & МцКензие), а онда и француска министарка привреде, док није отишла као замена посрнулом Доминикеу Strauss-Kanu у ММФ, одакле се вратила на чело Европске централне банке.
Вон дер Лејен је имала и снажну подршку данске политичке тешкашице из редова Социјалних либерала Маргрете Вестагер, тада европске поверенице за конкурентност. И Тимерманс и Вестагер данас су чланови њеног кабинета, Тимерманс као први (заправо прави) потпредседник, Вестагер као једна од шесторо извршних потпредседника, што је функција коју је увела Вон дер Лејен.
Све четири повезује још нешто - одрастале су као аутсајдери у властитим срединама. Њихове биографије готово да откривају образац одрастања лидера.
Ангела Меркел одрасла је као кћи Хорста Каснера, источнонемачког лутеранског пастора из Перлеберга, бранденбуршког градића с 12.000 претежно војничке популације, на пола пута између Берлина и Хамбурга, што је само по себи било доста де је издвоји из круте, социјалистичке, совјетски организоване заједнице. Пре него што је ушла у политику пробуђена таласом демократских промена 1989. дипломирала је физику на универзитету у Лајпцигу, а онда докторирала квантну хемију у Берлину (источном) и озбиљно се бавила научно-истраживачким радом. У то формативно време упознала је и оба своја животна партнера, свог првог мужа, две године старијег студента физике Улриха Меркела чије је презиме задржала до данас, а онда, након развода пет година касније и данашњег, шест година старијег квантног Хемичара, професора ЈоаКима Сауера који никада у јавности није рекао ни реч о политичкој каријери своје супруге.
У политику ју је привукло буђење демократије на истоку Немачке. Постала је једна од портпарола Лотара де Маизиèреа, последњег источнонемачког премијера, првог који је био изабран на демократским изборима. Деведесете је већ била у Бундестагу, а врло брзо након тога и министар у влади демохришћанина Хелмута Кола.
Урсула Вон дер Leyen стиже из немачке патрицијске породице Албрехт, рођена је у Бриселу где је њен отац био један од првих службеника тадашње Европске заједнице, али је, након што јој је отац постао премијер немачке савезне покрајине Доње Саске део младости провела у Лондону студирајући на Лондон School оф Ецономицс под именом Росе Ладсон, скривајући се од Фракције Црвене армије, европске терористичке групе активне средином седамдесетих која је своје мете тражила међу старим немачким богатим породицама и у редовима високо рангираних политичара.
Кристин Лалоуете (данас Лагарде) можда је у својим формативним годинама од свих њих била најбоље стопљена с околином у којој је одрастала, али њене амбиције увек су је гурале према изврсности. Можда и зато што је у основној школи у Ле Хавреу, где је била ученица, њен отац предавао француску књижевност, грчки и латински, па је морала показати да сама заслужује одличне оцене, а можда и због генетике, јер и у клубу у којем је вежбала синхроно пливање била је препозната као талент и догурала до француске националне репрезентације. Након основних студија, школовање је наставила у Вашингтону, успут радећи за конгресмена Вилијама Коена, у време афере Вотергејт. Одличан тренутак да схвати како политика није досадан посао.
Након што је наследила Strauss-Kana на челној позицији у ММФ-у, Лагард је неколико година заредом на Форбсовој листи најутицајнијих и најмоћнијих жена на свету била друга, иза Ангеле Меркел која је прво место дуго држала на општој листи. Форбс своју листу најмоћнијих није објавио од 2018.
У чланку који потписује чак шесторо аутора објављеном уочи немачког преузимања председања Европском унијом од Хрватске, хамбуршки недељних Дер Спиегел поиграо се с идејом о две пријатељице, Немице, с дугом историјом сарадње које ће пола године обликовати политику ЕУ. Пред њима је тежак посао. ЕУ је изнутра подељена, Брегзит још није завршен, криза Covida одвраћа чланице од међусобне сарадње, а затегнути односи Кине и САД-а целу Европу гурају на маргину.
ПУТИН ИМА РЕШЕЊЕ ЗА ОПОРАВАК РУСКЕ ЕКОНОМИЈЕ: Спасиће нас мигранти (ВИДЕО)
ПУТИН ИСПРАВИО ВЕЛИКУ ИСТОРИЈСКУ ГРЕШКУ: Темпирана бомба која је растурила СССР се НЕЋЕ ПОНОВИТИ
СКАНДАЛОЗНА ОДЛУКА ЛОНДОНСКОГ СУДА: Златне резерве Венецуеле предате Хуану Гваиду
ХТЕЛИ СУ ЛЕПЕ ФОТОГРАФИЈЕ ПОРЕД ОКЕАНА, УМАЛО ДА ЗАВРШЕ КОБНО! Младенци једва извукли живу главу (ВИДЕО)
ЕКОНОМСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ КАРАНТИНА: Ова европска држава би могла да банкротира и изгуби самосталност
