ЖЕНА-РАТНИК И ТО КАКАВ! Због ових подвига многи мушкарци могу да им позавиде (ФОТО)
Хероине за сва времена!
Када се на кратко осврнемо и погледамо историју ратовања, лако се може донети закључак да је у свим културама заступљен моменат глорификације великих ратника, снажних мишића, у лименим оклопима са штитовима и копљима већих од њих самих.
Међутим, никако не смемо изгубити из вида чињеницу да су историју најмоћнијих држава управо кројиле многе велике жене, хероине свог времена, врхунске ратнице. Тако кроз историју имамо много примера јунаштва и подвига великих жена, које су одушевљавале не само бритким умом, него и снагом каква краси највеће јунаке.
Након Сирије, Либије и Нагорно Карабаха, отвара се ново ратиште у свету (МАПА/ВИДЕО)
ОВИХ ПЕТ ФОТОГРАФИЈА СУ СВИМА ПОЗНАТЕ: Али мало ко зна да су заправо лажне (ФОТО)
ЕВРОПА ОДЛУЧИЛА ДА ПРОМЕНИ КУРС: У Бриселу се ствара револуционарни глобални план који мења ЕУ
Пре свега треба навести пример девојке из малог места у Француској, која је сматрала да ју је сам Бог послао како би успела да помогне свом народу у борбама против непријатеља.
Јованка Орлеанка, истина, сматра се једном од најбољих ратница у историји. У крвавим борбама борила се као лав, током којих је два пута рањена, али је успела да се залечи.
На америчком тлу прва жена која је добила војну пензију од америчког Конгреса била је Маргарет Корбин. Током Битке за Форт Вашингтон 1776, њен муж је убијен док је био за једним од само два топа којима су се бранили од напада 4.000 Хесена. Маргарет је одмах утрчала да га замени у тобџијској јединици и пуцала на непријатеље. Рањена је у вилицу, руку и груди, пре него што је коначно одустала.
Британци су добили битку, а Маргарет је заробљена и касније условно ослобођена. Иако је рањавање оставило трајне последице, остала је активна у војној служби све до 1783.
Као и у другим културама, и ми данас негујемо успомену на велику ратницу и хероину прошлог, садашњег и будућег времена. Реч је о најодликованијој жени у историји ратовања, нашој Милунки Савић. И поред тога што је српски војник био оскудан у наоружању и гардероби за време трајања Балканских ратова, али и Великог рата, Милунка је својим борбама много задужила наш народ.
Са тешким повредама главе, прешла је пут Албаније, а након тога је наставила жестоке борбе у циљу ослобађања свог народа. За све што је урадила добила је много ордена и медаља.
Милунка Савић. Сербиан фемале херо фром the Греат war. Сербиа лост овер 1,2 million пеопле ин WWI. Today we салуте them. #ArmisticeDay100 #ArmisticeDay #Serbia 🇷🇸#TheGreatWar #WWI100 pic.twitter.com/FDMZGBKZwm
Жене не само да су могле да рукују тешким наоружањем већ су могле, попут Лорете Волш да имају и велике заслуге у морнарици. Немци су у замаху Првог светског рата објавили да планирају да употребе своју подморницу у борби против Антанте. Том приликом, уништили су четири америчка брода и убили су 15 војника. Као последица тога амерички трговачки бродови су наоружани и добили су инструкцију да нападну било коју подморницу која им се нађе на путу. Ови догађаји су привукли и Лорету да се пријави у морнарицу 17. марта 1917. године. После неколико дана ова 18-годишњакиња постала је прва жена подофицир.
Од мача до оклопа, па све до данашњих дана када војска располаже најелитнијм наоружањем, жене су показале да могу и умеју да баратају оружјем једнако добро као и мушкарци.
Свакако се мора сачувати од заборава једна од најбољих снајперисткиња свих времена. Реч је о чувеној Људмили Павличенко која је била снајперисткиња у Црвеној армији СССР-а током Другог светског рата. Верује се да је убила чак 309 непријатељских војника.
Ово су неке од великих хероина које су свакако утицале на свест жена да ратовање и наоружање није нешто што се нужно мора повезивати са мушким полом. Оне су свакако послужиле као инсипирација потоњим генерацијама младих жена и у Србији да наставе њиховим корацима и остану снажне и одлучне у војним подвизима. Од 2007. године врата војних школа отворена су и за припаднице лепшег пола, којих је према званичним подацима све више.
У српској војсци жене чине петину укупног састава система државне одбране, обављају исте послове као и њихове колеге, а надлежни кажу да су и плаћене идентично као и мушкарци.
Времена су се променила, можемо закључити и на сопственом примеру да жене могу и те како суделовати у војним акцијама у циљу заштите своје отаџбине.
Уколико нас у будућности и сачекају препреке и изазови, сасвим је извесно да ће и међу припадницама нежнијег пола бити велики број хероина, на које ћемо моћи да се ослонимо и због којих ћемо имати осећај да смо сигурни и заштићени.
