Црњанског са Панчевом повезује нераскидива веза: Волео је фудбал, а ево шта је писао Андрићу
Често је мењао место боравка, те је само у Панчеву променио три адресе
Милош Црњански је већи део свог живота провео у сеобама, те је за себе говорио да је човек без завичаја. Велики део је проживео у јужно банатској равници, а посебно се истиче онај који је провео у Панчеву.
Црњанског са Панчевом повезује и посебна, нераскидива веза. Наиме, мајка Милоша Црњанског је била из Панчева. Марина (Марија) Вујић била је ћерка граничарског официра, варошког капетана Панчева Панте Вујића.
НАЈВЕЋИ ДОБРОТВОР СРПСКОГ НАРОДА: Ђорђа Вајферта знате по ПИВУ, а уствари је много више!
Сам Црњански износи податак да су и неки од његовхи предака по оцу сахрањени у манастиру Војловица у близини Панчева.
Рођен је у Мађарској, Чонграду 26. октобар 1893, а умро је у Београду 30. новембар 1977. године.
У Панчеву је радио као наставник, а због недостатка наставног кадра предавао је четири предмета: српски језик, географију, историју и физичко васпитање. Често је мењао место боравка, те је само у овом месту променио три адресе. На згради панчевачке гимназије данас стоји спомен плоча, у знак сећања на његов кратак професорски боравак у њој.
Присуство у Панчеву, Црњански је овековечио и урезом на Евангелистичкој цркви који је и даље неоштећен, а где се потписао именом и презименом. Овај „графит“ је, за разлику од кућа у којима је живео доста познатији међу Панчевцима, а стаклом је заштићен од скрнављења.
Грађански брак са супругом, Видом Ружић, Црњански склапа у Панчеву 1921. године.
Њихова љубав наилазила је на бројне препреке, Видина породица је била против те везе. Највише проблема правио им је девојчин стриц Жарко Ружић, који је своју братаницу већ наменио једном официру. Како би стишала страсти своје породице, Вида изненада одлучује да оде за Париз. Док је испраћао на станици, Црњански јој је обећао да ће јој писати. Међутим, Милош сутрадан ставља кућу у Панчеву на добош и одлази код своје вољене у Париз. Од 1921. па све до књижевникове смрти 1977, били су нераздвојни.
Живот Црњанског у Панчеву обележило је и то што је био капитен, регистровани фудбалер панчевачког Баната, упамћен је по технички дотераној игри, маестралним потезима и головима, али и по жустром понашању према судијама.У тешким тренуцима, пишући Андрићу из Панчева, Црњански тврди да је фудбал оно што га одржава: „зрак, весели младићи, зелена трава, игра и победа ослободили су ме… “ фудбалску каријеру је прекинуо у двадесет деветој години.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
