ИСТОРИЈА ДУГА ВЕКОВИМА! Шест хиљада година испод сремског бисера: Прошетајте археолошким налазиштем Гомолаве (ВИДЕО)
До сада су истраживања са Гомолаве објављена у неколико монографија и више од 200 стручних радова.
На јужним падинама Фрушке горе, на левој обали Саве, на крају села Хртковци протеже се вишеслојни археолошки локалитет Гомолава, налазиште од изузетног културног значаја. Настало је средином 18. века око 1760. године.
НОВИ САД У КОРАК СА СВЕТСКИМ МЕТРОПОЛАМА: Интерактивни панели одушевљавају Новосађане! (ВИДЕО)
ЛИДЕР НА ПОЉУ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА: Музеј Војводине вредно и марљиво ради на свом унапређењу (ВИДЕО)
ЛАКШИ ПРИСТУП УСЛУГАМА ЗА СВЕ НОВОСАЂАНЕ: Како да путем е-управе брже дођете до свих потребних информација? (ФОТО)
Гомолава је имала облик елипсоидног "тела" који је формиран миленијумским таложењем праисторијских и историјских култура - насеља, чији су материјални остаци сачувани до наших дана.
Због веома повољног географског положаја и изузетно добрих веза са суседним регијама, Гомолава је неколико хиљада година била важан центар за Подунавље, Карпатски басен и југоисточну Европу. То се веома добро уочава на покретном археолошком материјалу преко кога се најбоље уочавају сва прожимања са другим култура и цивилизацијама.
Вишегодишња систематска истраживања на Гомолави дала су велики допринос сигурном утврђивању временског редоследа бројних праисторијских култура у Подунављу, односно у Карпатском басену и на простору централног Балкана. У њеним културним слојевима, стамбеним хоризонтима и некрополама сучељавају се утицаји развијеног југа са земљорадничким и раним металним културама Панонске низије. Појава импортованих предмета указује на развијене трговачке односе са сродним културама унутар Карпатског басена и Балканског полуострва.
Најстарије насеље основано је у време када је Гомолава представљала лесну дуну, у петом миленијум старе ере. Мада се претпоставља да су на овом простору боравили представници старијег неолита балканско-подунавског простора, прво насеље су ипак подигли представници млађег неолита. Они подужу уређена насеље са полуземуницама и надземним кућама већих димензија.
У бронзаном добу, у другом миленијум, Гомолава је насељена током целог овог раздобља. Откривени су остаци раног бронзаног доба, затим наступа период култура равних поља са урнама као и први елементи познатих прото етничких групација које се помињу у историјским изворима.
Старије или рано гвоздено доба на Гомолави припада халштатском раздобљу. Из тог периода потичу са Гомолаве и две кружне гробнице - једна са 32, а друга са 78 покојника. Положени у круг - у облику сунчевог диска, са главама на периферији круга, покојници су били сахрањени са прилозима: жрвњевима, житом, накитом од гвожђа, ћилибаром и животињским костима. Облик сахрањивања у две кружне гробнице на Гомолави, још увек представља загонетку у научним круговима.
У млађем гвозденом добу, Гомолава поново постаје важан административни центар, важна економска и културна станица Келта, односно племена Скордиска који се овде насељавају након пораза код Делфа, 279. године старе ере.
Истраживање старије средњовековне некрополе са скоро 1000 покојника на Гомолави и у подграђу, показала су да је ово налазиште коришћено у дужем временском раздобљу - од краја 14. до 16. века нове ере.
До сада су истраживања са Гомолаве објављена у неколико монографија и више од 200 стручних радова.
