Историја на тлу Војводине: Посетили смо музеј који живописно сведочи о миленијумској прошлости овог краја

Музеј Војводине је организационо разграната установа, са богатим музејским фондом који броји око 400.000 предмета и библиотечким фондом са преко 50.000 публикација. 

Симбол Новог Сада: Овако је Петроварадинска тврђава добила име (ФОТО)

Од велике важности за читав српски народ: Због ове институције Нови Сад је добио назив Српска Атина

Пред јавност излази са комплексно израђеном сталном поставком која, у континуитету од осам хиљада година, презентује развитак људског друштва на данашњем тлу Војводине.

На простору од 3.000 м2 представљено је 6.000 репрезентативних експоната из археологије, опште историје, историје уметности и етнологије. Стална поставка пружа синтетичку слику миленијумске прошлости овог краја. Изложени предмети сведоче о трајању људских заједница и култура од палеолита и мезолита до првих људских трагова код Ирига старих око 70.000 година, преко старчевачке, винчанске и других неолитских култура, вишеслојне Гомолаве, Феудвара и Калакаче, до митских времена старе Грчке и велелепних споменика империјалног Рима, од сеоба народа до смена етничких заједница – словенских, угарских, српских и других народа. Други део сталне поставке, који говори о прошлости Војводине од средине XIX века до средине XX, налази се у згради бившег Историјског музеја.

Три римска парадна шлема представљају јединствене примерке своје врсте на подручју Европе и деценијама се издвајају као неформални заштитни знак Музеја. Такође, ту су и бројне сталне поставке. 

Први део ове поставке прати обимна монографија Музеја Војводине.

Посебно је интересантна историја ове институције.

Овај музеј носилац је традиције чији су почеци везани за Матицу српску. У „Летопису Матице српске", далеке 1825. године, родила се идеја о потреби оснивања музејске збирке. Идеја је преточена у стварност 26. октобра 1847. године, када је донета одлука о оснивању Српске народне збирке или Музеума „где ће се чувати све старине и знаменитости". Жеља оснивача била је да Музеум постане „огледало живота нашега народа у крајевима у којима он живи".

Прва музејска збирка настала је из богате заоставштине Саве Текелије, а после вишедеценијског преданог рада, ова збирка је прерасла у Музеј Матице српске, који је отворен 9. јула 1933. године.

У настојању да се створи централни музеј са делокругом рада за целу Војводину, из Музеја Матице српске издвојен је део материјала и 30. маја 1947. године основан Војвођански музеј, као музеј комплексног типа, са бројним збиркама из археологије, етнологије, историје, историје уметности, зоологије, ботанике, геологије-палеонтологије и минерологије-петрографије. 

Музеј радничког покрета и народне револуције, који је основан 1956. године, трансформисан је у Музеј социјалистичке револуције и, на крају, у Историјски музеј Војводине. Био је смештен је у наменски изграђеној згради коју је 1959. пројектовао архитекта Иво Витић.

Коначно, 20. маја 1992. године Војвођански музеј сјединио се са Историјским музејом Војводине у јединствену установу под називом Музеј Војводине.