Једино место у Србији где се ВИНО ЧУВА НА ТРАДИЦИОНАЛАН НАЧИН: Упознајте Чоку - градитељку мултикултуралности (ВИДЕО)
Општина Чока налази се у североисточном делу Војводине и припада Севернобанатском округу.
Смештена је између река Тисе, Златице и Мориша и простире се на 321 километру квадратном. Поред градског насеља Чоке, општину чини још седам насеља: Остојићево, Падеј, Санад, Јазово, Врбица, Црна Бара и Банатски Моноштор.
Према последњем попису из 2011. године, на целокупној територији живи 11.398 становника, а већинско становништво је мађарско, са уделом од 49,6 одсто следи српско са 38 одсто и ромско са 3,1 одсто.
Мађарско становништво насељава места Банатски Моноштор, Врбицу, Јазово, Падеј и Чоку, док Црна Бара има релативну мађарску већину. Срби насељавају Остојићево и Санад.
Најстарија кућа у Бачком Петровцу ризница историје: Глинени кућерак сведок народне архитектуре и духовности (ВИДЕО)
Лепота барока у срцу Вршца: Владичански двор плени својом грациозношћу (ВИДЕО)
Дворац чува ЉУБАВ за коју цела СРБИЈА ЗНА: Ленка и Лаза једино су на овом месту ЗАУВЕК ЗАЈЕДНО! (ВИДЕО)
Стари назив овог места је Чака, које је представљало лично име, а касније је претворено у Чока. Место је познато као дедовина племена Чанад, а у писаним документима први пут се спомиње 1247. године.
Краљ Роберт, је на почетку свог владања, Чоку одузео од племена Чанад и тек 1321. године поново вратио, посредовањем чанадског бискупа. Приликом сеобе 1337. године део имања који лежи према ливади припао је породици Телекди, а део према Тиси припао је породици Макофалви. Ове две породице су насељавали Чоку, а1469. године као нови власници забележени су као удовица Деака Шевењхази Алберта, удица Телекди Леринца и Серењи Орос Ласло.
Дуго година у Чоки није било Срба, а 1580. године живела су само четири српска пастира на овим просторима. После пораза Турака код Сенте на место старог насеља дошло је још 36 српских пастира. Тек 1753. године Чока је означена као српско насеље и имала је 192 породице. Давне 1773. године основана је српска школа и подигнута православна црква.
Чоку је на јавној аукцији у Бечу 1782. године купио Марчибањи Леринц који је у Чоку довео мађарске раднике, а затим су почели да се насељавају и Словаци. Након Другог Светског рата креће процват Чоке и њен развој. Садшња општина Чока место је мултуикултуралности, чува сећање на прошлост, али и прави мали рај за све оне који желе да виде нетакнуту природу кроз векове.
Посматрано из угла туриста који долазе у Чоку највеће и најлепше здање јесте Стари дворац, који је био власништво браће Марчибањи. Градња дворца је започета половином 19. века, а завршена је осамдесетих година 19. века. Од 24. септембра 1984. године, одлучено је да се стари дворац у Чоки стави под заштиту закона.
На самом уласку у Чоку, на месту где је некада била обала реке Тисе, сеоско пристаниште и срце ове варошице у Храму Светог тројства, помало сакривен од очију јавности, налази се мали, али изузетно вредан музеј, хроничар времена прошлог и чувар духовног блага, непроцењиве вредности за ову средину. Чока је тренутно једино место у држави које има збирку духовних предмена у саставу једног сакралног објекта. Музеј при Храму Светог Тројства Римокатоличке црквене, основао је Бот Иштван.
Честе су изложбе радова ликовних уметника који стварају у Чоки као и јавне приредбе чији су организатори многобројна културно-уметничка друштва. У Чоки делује и матична библиотека са завидним фондом књига.
Знаменитост Чоке свакако је чувени чокански вински подрум који је јединствен у земљи капацитета 10.000 вагона вина где се климатски услови и влажност ваздуха регулишу на природан начин (песком) без примене савремене технологије, што винима даје посебан квалитет.
На територији општине Чоке простире се један део специјалног резервата природе "Пашњаци велике дропље". Природна реткост велика дропља, једна је од најугроженијих птица Европе, за коју ово подручје представља једино преостало станиште у Србији. У околини Чоке у јесен 1993. године нађена је једна веома ретка биљка, која се зове Бабалушка. Ово лепо цвеће представља реликт плеистоцена, који је данас доста угрожен. Њено природно станиште у околини Чоке је од најзначајнијих у Војводини.
Чокански атар је познат као богато ловиште разне дивљачи. Близина реке Тисе, Златице и велики број језера у мртвајама насталим пресецањем меандара која су незагађена и богата рибом представљају прави рај за риболовце.
КОЦКА, БОЛЕСТ И ШКОЛА: Историја ЧУДЕСНОГ дворца у Јарковцима (ВИДЕО)
ЛЕПОТА И ШАРМ МОДЕРНЕ ОПШТИНЕ: Упознајте Инђију (ВИДЕО)
Дунавска чаролија у Инђији: Чортановачка плажа увек је пуна, а ретко ко зна да је ту СНИМЉЕНА ЧУВЕНА СЦЕНА ИЗ ФИЛМА!
ЕТНО КУЋА МАРАДИК: Сремска традиција дуга више од 150 година (ВИДЕО)
ЧУВАР ПРОШЛОСТИ КОЈИ ГОДИНАМА НЕГУЈЕ СЕЋАЊЕ ВРШЦА: Градски музеј - понос свих грађана! (ВИДЕО)
