Како су пропала војвођанска бродоградилишта у време демократа ПРЕДВИДИВ СЦЕНАРИО И УХОДАН МОДЕЛ: Прво их приватизовали преко домаћих тајкуна, па пљачкали
Цену неуспешних приватизација највише су платила војвођанска бродоградилишта, јер су ови некадашњи адути у извозу, потпуно уништени, и то највише захваљујући пљачкашким приватизацијама и опскурним радњама домаћих тајкуна за време Демократске странке.
Према подацима Привредне коморе Србије, од некадашњих десет, у Србији сада ради пет бродоградилишта, од којих је само једно у домаћем власништву. У ових пет бродоградилишта ради око 800 радника, који се баве мање исплативим „склапачким“ делом посла, док се опремање брода, које је најпрофитабилније, завршава у иностранству.
Бродоградња данас далеко је од некадашњих домета од њеног “златног доба”, као и од подршке неопходној обнови српске речне флоте, оцењује Ненад Драговић из Удружења за металску и електроиндустрију у ПКС.
- До 1998. године имали смо десет великих бродоградилишта, у којима је радило око 6.000 запослених. Свели смо се на 5,6 - навео је Драговић.
МЕРИДИАН ХУМАНЕ ИДЕЈЕ ПРЕТВАРА У СТВАРНОСТ: Домаћа компанија стратешки партнер општине Грачаница
СУБОТИЦА ГРАД КУЛТУРЕ: Ђаци могу да иду на бесплатне припреме за упис у МУЗИЧКУ школу
УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН НОВОГ САДА: Студија рађена годину дана од стране 15 инжењера који су сагледали све аспекте уређења Каменичке аде и Рибарског острва
УНИВЕРЗАЛА ПЉАЧКАШКА ШЕМА ЧЕРУПАЊА БРОДОГРАДИЛИШТА
Вовођанска бродоградилишта уништавана су по опробаној и разрађеној пљачкашкој шеми која је функционисала у време ДС: нови власници бродоградилишта, као по правилу, углавном су били тајкуни.
Они би куповали или лично или, како би заметнули траг, преко неке оф-шор компаније са неког од егзотичних острва, а одмах после куповине почели би новостечену фирму да затрпавају наруџбинама за израду нових бродова. То је запосленима давало наду у светлију будућност, а за банке је то био сигнал за давање кредита, односно, да је дужник у могућности да позајмљени новац и врати га. Зато су и давани кредити у висини од више десетина милиона евра, без икакве провере бонитета наводних наручилаца.
Отрежњење би уследило врло брзо, пошто су пласман и наплата обављеног посла ишли искључиво преко других фирми-ћерки истих тих тајкуна, док су дугови за репроматеријал и зараде запослених, као и кредитна задужења „остајала” на самим бродоградилиштима. Оваква пословна шема омогућавала је власницима да напуне своје рачуне, због чега су се већ након две-три године готово сва бродоградилишта, финансијски потпуно исцеђена, нашла у стечају или банкроту.
СТЕЧАЈ ЗА СТЕЧАЈЕМ, КАТАСТРОФАЛНА СИТУАЦИЈА
Зрењанинско бродоградилиште у стечају “Бегеј” последње је које је прошле године и званично престало да постоји, након што је окончан стечајни поступак који је трајао скоро девет година. Слична судбина задесила је и њихове комшије из Перлеза фирму “Бомекс шипјард”, која је такође била у стечају. У Србији се градњом бродова баве једино бродоградилишта у Сремској Митровици и Кладову, која су у власништву Холанђана. Остала или не раде или у стечају животаре од ремонта бродова.
Тако некада наше најсавременије бродоградилиште у Апатину, које је својевремено са 800 радника правило прекоокеанске бродове за Норвежане, данас нема ни једног радника. Уз апатинско, пропала су и приватизована бродоградилишта у Бездану и Бачком Моноштору. У стечају и са распродајом имовине завршило је и панчевачко бродоградилиште “Петроремонт”. Исту неславну судбину имало је И бродоградилиште “Нови Сад”, основано још 1950. После неуспеле приватизације 2010. избрисано је из регистра Агенције за привредне регистре.
Последња власничка структура „Бродоградилишта Нови Сад” д.о.о. показује да је друштвени капитал имао 1,37 одсто власничког удела, док је остатак био у поседу предузећа „Navy инвест” д.о.о. из Београда (обрисано из АПР 2019. Године). У њему друштвени капитал опет учествује, али са 6,62155 одсто, док је остатак у рукама “Руднап групе” а.д. из Београда, чији је једини акционар „Алтариа research” Лтд иза кога стоји бизнисмен Војин Лазаревић. Он је, иначе, био власник три бродоградилишта. “Бродоградилиште Нови Сад” у почетку је изнајмљивао, а затим купио, па га довео до стечаја.
У НОВОМ САДУ СЕ ИЗМЕШТА БРОДОГРАДИЛИШТЕ СА ДУНАВА, МАРИНА ПЛАНИРАНА ЈОШ 1982.
Сада ће то бродоградилиште у Новом Саду, које већ две деценије загађује обалу и Дунав, бити измештено, како је предвиђено у Нацрту Генералног урбанистичког плана Новог Сада до 2030. године (ГУП). Уместо дотрајалог индустријског постројења, које је загађивало цео потез, предвиђено је да се гради модерна марина и стамбено-пословни комплекс, отворен за све, који мора обезбедити довољно зеленила и рекреативних садржаја за све Новосађане.
Сада се тамо не може ући, затворено је, као и свако бродоградилиште. А стамбено-пословни комплекс биће отворен за све, јер је то једини начин да он живи, поготово у пословном делу – каже директор ЈП “Урбанизам” Душан Миладиновић.
Како је наведено у ГУП, на месту бившег бродоградилишта биће изграђени „комплекси са стамбеним и пословним садржајима, окружени јавним просторима, у оквиру којих ће се налазити шеталишта, озелењене површине и бициклистичке стазе, и која ће бити приступачна свим грађанима“.
Када је реч о марини, она је планирана студијом још 1982. године и то је једино место где може да се изгради.
Са десне обале нам је Каменички парк, који је заштићен, Рибњак који је клизиште, Петроварадинска тврђава. После моста Жежељ иде извориште воде. Са леве стране имамо Штранд, Кеј, долазимо до канала и онда опет до изворишта воде. Једино место где може да се уради међународна марина су Сремски Карловци, а то је ван Новог Сада. Бродоградилиште неће остати на својој локацији, јер више не приличи том делу града – додао је Миладиновић.
ПАЛАЛИЋ: БРОДОГРАДИЛИШТЕ ЈЕ ДАНАС ЈЕДАН ОД СИМБОЛА УНИШТАВАЊА ГРАДА СА ЈЕДНЕ СТРАНЕ, А БОГАЋЕЊА ТАЈКУНСКИХ ПОЛИТИЧАРА, СА ДРУГЕ СТРАНЕ
Гојко Палалић, мастер инжењер заштите животне средине и сарадник Центра за друштвену стабилност истиче да се Српској Атини „не смеју поновити марксисти – урбанисти, пропала бродоградилишта и други симболи пљачкашких приватизација“.
Потпуно уништено бродоградилиште у Новом Саду један је од ,,резултата“ вођења политике пљачкашких приватизација бившег режима који је пре 2012. године предводио тадашњи градоначелник и бивши директор Завода за изградњу града – Бора Новаковић. Бродоградилиште је 2010. године након неуспеле приватизације у потпуности избрисано из регистра Агенције за привредне регистре и данас представља један од симбола уништавања града, сиромашења и повећања стопе незапослености са једне, а богаћења тајкунских политичара са друге стране, који су се тада водили искључиво политиком сопствених интереса – истиче Палалић.
Он подсећа да је период владавине бившег режима остао обележен као време затварања не само бродоградилишта, већ и бројних фабрика попут Југоалата, Југодента, Хинса, Албуса, Агровојводине.
Када говоримо о уређењу приобаља Новог Сада посебно је видљиво лицемерје Новаковића, јер док је обављао функцију директора ЗИГ-а у периоду од 2008. године до 2012. године, управо је он организовао и израду плана урбанистичког уређења Рибарског острва, Кинеске четврти и Каменичке аде. Тај план је подразумевао привођење намени, изградњу и урбанизацију овог дела града и управо овај документ говори о лицемерју човека који данас позива на протесте и коме смета урбанизација Новог Сада. Данас када имамо потпуно транспарентно презентовање Нацрта Генералног урбанистичког плана, који представља и план развоја Новог Сада у наредном периоду, са друге стране можемо видети да појединци вођени искључиво сопственим интересима покушавају да сакупе јефтине политичке поене како би се злоупотребом ове теме, вратили на власт и зауставили развој Српске Атине – сматра Палалић.
УМЕСТО ЗАПАРЛОЖЕНОГ ДЕЛА, НОВОСАЂАНИ ДОБИЈАЈУ МОДЕРНО ПРИОБАЉЕ
Иначе, бродоградилиште Нови Сад од 2017. године у власништву је фирме “Галенс Инвест” од 2017. Године. Према подацима из катастра, они имају право коришћења парцеле број 7382, на којој се налазило бродоградилиште. А како је предвиђено ГУП-ом, јасно је да ће Српска Атина, попут Лондона и Копенхагена, ускоро имати уређено приобаље. И градоначелник Новог Сада Милош Вучевић најавио је да ће тај крај Новог Сада, добити потпуно другачији изглед.
Да данас тај простор -као што је радио Лондон, као што је радио Ротердам, као што је радио Њујорк и многи други градови, искористимо у једном потпуно новом смислу, да добијемо нови стамбено-пословни комплекс. Сигурни смо да Новосађани, али ни многобројни туристи, на најатрактивнијој локацији у граду не желе да гледају дивље депоније, пропале фабрике и земљиште зарасло у коров – рекао је Вучевић.
ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ БРОД НАПРАВЉЕН ПРЕ СКОРО 20 ГОДИНА
Године 2004. компанија “Југословенско речно бродарство” изградила је у Бродоградилишту “Београд” самоходни брод “Делиград”, исфинансиравши га продајом сопствене имовине у Црној Гори. Две деценије пре тога, а ни до данас за потребе домаће флоте није саграђен ни један брод. Зато се, са друге стране, годишње код нас изгради и извезе између 12 и 15 бродова.
У Бродоградилишту у Кладову, у власништву холандске компаније, граде се нови бродови за стране купце, као и ремонти пловила. Холанђани су власници и Бродоградилишта „Вахали шипбилдинг“ из Сремске Митровице, који се се бави изградњом туристичких речних крузера.
