Њу обожавају сви Новосађани, а живот јој је био трагичан: Муж јој се самоубио, али ту није крај несрећама
Њени успеси се и данас препричвају
Милка Марковић, ћерка велике глумице Софије Вујић иако није рођена Новосађанка, остала је уписана као понос њиховог глумишта, јер је на сцени Српског народног позоришта са преко 200 улога оставила неизбрисив траг.
Прочитајте и:
ДРУГИ СРПСКИ АРХИЕПИСКОП: Да ли знате који светитељ је био најодговорнији ученик Светог Саве?
Овај познати Новосађанин је био морнар, а након тога му се судбина потпуно преокренула
Рођена у Панчеву 1869. године била је једна од најбољих српских драмских уметница и прва жена редитељ код нас. Глумила је у Народном позоришту у Београду и Српском народном позоришту у Новом Саду.
Крштено име било јој је Милица Максимовић. Отац Аксентије био је композитор и капелник у Српском народном позоришту, а мајка Софија (Поповић-Максимовић-Вујић) глумица у истом позоришту.
Након изненадне смрти супруга, Софија, која је због његовог ангажовања напустила Српско народно позориште, прихвата ангажман у путујућим позориштима, а једно време и у Хрватском народном казалишту у Загребу.
Поставила је велики број представа
Милка Марковић је била прва редитељка српског глумишта. Режирала је драму
Љубав Игњатија Николајевића Потапенка 1911. на сцени Српског народног
позоришта у Новом Саду. У истом позоришту поставила је затим око једанаест
представа. Међу најзначајније улоге Милке Марковић убрајају се: Грета (Фауст), Корделија (Краљ Лир), Офелија (Хамлет), Јулија (Ромео и Јулија),
Настасја (На дну), Анђелија и Мајка Југовића (Смрт мајке Југовића).
Зато је основну школу Милка похађала у местима у којима је са мајком боравила, широм Војводине и Славоније. Вишу девојачку школу завршила је 1883. у Сомбору. Говорила је немачки, мађарски и француски језик, са којих је касније и преводила драмске текстове.
Од тамбурице до џез приредбе: Ово је прича о нестварним фестивалима у Инђији и околини (ФОТО/ВИДЕО)
Милица (касније Милка) први пут је на сцену закорачила у петој години и то 3. децембра 1874. године, када је бриљирала у улози Вилхелме у комаду Вилхелм Тел.
Са петнаест година, после завршене више девојачке школе постаје приправница у београдском Народном позоришту, где је, за две године, остварила дведесетак улога. У Српско народно позориште дошла је 1885. и ту остала до краја уметничке каријере.
Милка Марковић је била образована глумица. Почетком 20. века је, због усавршавања глуме и режије обилазила европске театре у Бечу, Минхену, Прагу, Дрездену, Берлину, Келну, Мајнцу, Паризу, Милану, Риму, Напуљу, Венецији у којима је гледала најпознатије глумце тога доба.
Први светски рат ју је затекао у Старој Пазови одакле су је угарске власти, заједно са породицом, интернирале у Јасберењ, у Мађарској.
После рата вратила се у матично позориште, где је наставила да игра и да режира. Током 1912. године Милка Марковић је упорно тражила пензионисање, али Позориште није одлучило да се лиши сарадње са својом најбољом глумицом. Приликом подржављења, 1919. године, постигнут је договор између Друштва за Српско народно позориште и представника Министарства просвете да држава одмах преузме и обавезе према пензионерима СНП-а, међу којима је тада већ била и Милка.
Ова одлука је спроведена тек крајем априла 1925. године. Због тога је Друштво, са испражњеним фондовима и у то време без икакве сталне субвенције, муку мучило да регулише материјални положај пензионисаних глумаца, па је њихове случајеве морало решавати додељивањем најпре једнократних, а касније месечних новчаних помоћи у износима недовољним за живот.
Из пензије је Милка неко време путовала са Трупом Друштва за Српско народно позориште по Војводини, пратећи на пијанину представе са музиком и певањем. После распуштања оркестра, јер је Друштво остало без државне субвенције, као корепетитор је увежбавала глумце за певачке улоге.
Крсте се са три прста, али гледају ка Ватикану: У срцу Војводине гркокатолици чувају своју традицију
Приватни живот Милке Марковић обележиле су трагедије: самоубиство супруга, глумца Михајла Марковића, за кога се удала 1888. године као и прерана смрт сина Стевана. Други син, Димитрије Марковић, наставио је породичну традицију те је читав живот посветио глуми и позоришту.
Софија Вујић и Милка Марковић су живеле у кући у Дунавској улици, власништву Марије Трандафил која је тестаментом кућу оставила Матици српској, али и на доживотно уживање управнику својих добара Луки Јоцићу, књижару и издавачу. Касније су је Јоцићеве ћерке откупиле од Матице српске. Софија Вујић и Милка Марковић су вероватно овде изнајмљивале стан од 1878. Сахрањене су на Алмашком
гробљу. Софија Вујић је сахрањена у гробници И/5-658, а Милка Марковић у гробници са Ружићима која се налази на парцели В/6-27г. Кућа у којој су живеле није обележена, немају споменик, ни бисту. У Новом Саду на Клиси и Видовданском насељу постоје улице које су по њима назване. Предлог је да се на кући у Дунавској 16, постави табла која ће подсећати на Софију Вујић и Милку Марковић.
