Српским народним позориштем владала је једна "уметничка династија", а Софија је била најмлађи члан

Нови Сад, културна престоница наше земље, може се похвалити богатом историјом, а оно што је посебно карактеристично за овај град јесте број великих имена која су овде рођена или које је у неком тренутку живот ту навео. Једно од тих имена је и велика Софија Вујић, позната глумица Српског народног позоришта која је остала упамћена и као најмлађа српска професионална уметница на даскама које живот значе.

Рођена је 1851. године у Овсеници, Банату као најмлађа од седморо деце свештеника Луке Поповића. Софија је, уз пристанак и менторство сестре Драгиње Ружић, као једанаестогодишњакиња прихватила професионални ангажман у Српском народном позоришту у Новом Саду и тако постала најмлађа професионална глумица српског глумишта.

Бројна породица свештеника Луке Поповића је српском позоришту дала седам чувених имена: пет кћери и два сина проте Луке. Осим Софије, свој живот су позоришту посветили и Катица Поповић, Драгиња Ружић, Јелисавета - Јеца Добриновић, Љубица Коларовић, Лаза и Паја Поповић.

Заједно са снајама и зетовима, међу којима су били Димитрије Ружић, Пера Добриновић, Димитрије Коларовић и Лазина жена Марија Аделшајм-Поповић, ова "уметничка династија", како су их звали, једно време је сачињавала готово половину трупе Српског народног позоришта у Новом Саду.

Први пут се појавила на сцени Српског народног позоришта као Анчица у Покондиреној тикви 1861. године, а стална чланица ансамбла постала је годину дана касније. Прва већа улога коју је остварила је улога Јуле у Војничком бегунцу Едеа Сиглигетија, а бројни су суверено је владала новосадском позоришном сценом.

Чувени глумци, славни спортисти, велики писци: Они су понос Србије, а рођени су у Врбасу (ФОТО)

Пратећи супруга, композитора и диригента Аксентија Максимовића, због његових музичких студија 1871. године, прекида свој глумачки ангажман и одлази са њим у Праг, где остаје до његове изненадне смрти, 1873. године. Тада је, оставши сама са малим дететом, присиљена да прихвати ангажман у путујућим позориштима, а две године била је ангажована и у Хрватском народном казалишту у Загребу.

У Српско народно позориште поново се вратила 1878. где је остала све до пензионисања 1906. Софија Вујић је била сјајна и свестрана глумица која је суверено владала новосадском позоришном сценом. 

Овај познати Новосађанин је био морнар, а након тога му се судбина потпуно преокренула

Последњи пут је наступила на сцени марта 1906, током гостовања у Сомбору, као Грофица Сремска у комаду Мајка Гергеља Чикија. Пензионисана је 29. децембра 1905. године према правилима о тек установљеном Пензионом фонду, на скупштини Друштва за Српско народно позориште.

Преминула је 5. априла 1921. године у Новом Саду, а њен пут наставила је ћерка Милица Максимовић, која је касније име променила у Милка. У глумачким водама остала је упамћена као врсна уметница, а са преко 200 улога које је остварила у Српском народном позоришту, успела је да остави дубок траг- Грета (Фауст, Јохан Волфганг Гете), Корделија (Краљ Лир, Вилијам Шекспир), Офелија (Хамлет, В. Шекспир), Јулија (Ромео и Јулија, В. Шекспир), Анђелија, Мајка Југовића (Смрт мајке Југовића, Иво Војновић)...