Живео је само 40 година, али оно што је урадио за живота ће вас одушевити
Велико име српског сликарства
Импозантни град на Дунаву и те како има чиме да се поноси. Велики број еминентних личности из српске културе и историје везује се за Нови Сад. Иако многи од њих нису рођени Новосађани, управо су у овом граду оставили свој лични печат у културном и историјском наслеђу наше земље. Један од њих је и Димитрије Аврамовић, познати сликар и писац, зачетник романтизмау у српском сликарству.
Прочитајте и:
Упркос чињеници да је поживео свега 40 година, Димитрије Аврамовић (Шајкаш, 1815 – Нови Сад, 1855), снажно је утицао на развој српске културе и уметности 19.века. Био је веома угледан и цењен уметник, свестрано образована личност – сликар, писац, преводилац и први српски карикатуриста.
Историја уметности памти Аврамовића као зачетника романтизма у српској ликовној уметности и као једног од најбитнијих представника назаренског стила у црквеном сликарству.
Детињство и младост провео је у Новом Саду где је као ђак ниже гимназије током две године (1827. и 1828) учио цртање у школи Атанасија Николића. Мада је његов таленат био више него очигледан, отац га је дао на трговину коју је убрзо напустио и почео да учи сликарски занат код мало познатог живописца Димитрија Јовановића, а наставио код Алојзија Кастање, Италијана из Мантове који се 1820.године настанио у Новом Саду.
Оставио је неизбрисив траг: Овај Новосађанин урадио је велику ствар за Србију
По жељи епископа бачког Стефана Станковића, Аврамовић је копирао његов портрет у неколико реплика као и портрете карловачких митрополита, те му је епископ скромном стипендијом од 100 форинти годишње омогућио да студира на Сликарској академији у Бечу.
Ликовно образовање у Бечу стекао је на Академији код Леополда Купелвизера од 1836.до 1840 године, а неки подаци говоре и да је упоредо похађао и приватне часове код Фридриха Амерлинга.У том бечком периоду упознао је многе српске интелектуалце. Много је држао до пријтељства, наклоности и савета Вука Караџића, Јована Стерије Поповића и Јоакима Вујића.
Дом молитве свих народа: Представљамо вам новосадску Синагогу
Круна Аврамовићевог боравка у Бечу су два дела из 1840, године: „Апотеоза Лукијана Мушицког“ и портрет Вука Караџића.
Осим књижевних и преводилачких радова оставио је текстове из области естетике, ликовне критике, теорије и историје уметности. Допринос Аврамовића у тим областима представља мали број прилога који су неједнаки по квалитету, али пионирски.
ВЕЛИКИ ДОБРОТВОР И ГРАДИТЕЉ: Захваљујући овом човеку, Нови Сад је постао стециште модернизма
Појавом Димитрија Аврамовића посматрање уметности почело је да прелази са филолога и историчара на људе из ликовне уметности, и да се осим историјске открива и ликовна вредност уметничких дела.
Од велике важности за читав српски народ: Због ове институције Нови Сад је добио назив Српска Атина
Осликао је иконостасе и зидове Саборне цркве у Београду у периоду 1841—1845. Осим тога осликао је иконостас и зидове Карађорђеве цркве у Тополи, иконостас манастира Врдника (Раваница), православне цркве у Футогу итд. Због преране смрти није стигао да заврши осликавање цркве у родном Шајкашу. Насликао је портрете великог броја значајних личности свог времена, међу најпознатијима су портрети Симе Милутиновића-Сарајлије и Вука Караџића. Најзначајнија његова композиција је Апотеоза Лукијана Мушицког.
У Хиландару је преписивао старе рукописе и живописе значајне за српску историју. Објавио је и књиге о Светој гори и Хиландару.
Сматрају га оснивачем карикатуре код Срба. Сем по црквама и манастирима, његова дела се чувају у Народном музеју у Београду и у Галерији Матице српске у Новом Саду.
Умро је изненада од срчаног удара 3. марта 1855. године, на вест о смрти руског цара. Сахрањен је у порти Цркве Св. Јована у Новом Саду.
Његово име носи по једна улица у Београду и Новом Саду.
