Да ли сте се икада запитали КАКО вас доживљава ваш пас? Ево одговора

Сваки власник пса поносно ће истаћи да је његов љубимац равноправан члан породице, међутим, поставља се питање да ли се и пси тако осећају, односно, да ли мисле да су наша деца? Ово питање интригирало је научнике, па су решили да спроведу неколико експеримената и пронађу одговор.

Власнике паса ће сигурно обрадовати вест да су резултати показали да је одговор потврдан – пси нас заиста доживљавају као родтеље. Истраживачи Универзитета ветеринарске медицине у Бечу били су заинтересовани да открију какав то однос заправо одрасли пси имају према својим власницима и дошли су до невероватних резултата.

Како би то сазнали, послужили су се једном људском теоријом – ефектом „сигурне базе“, односно, „сигурносне мреже“.

- Ова теорија својствена је деци која у родитељима виде сигурну базу кад су у интеракцији с другим људима и околином. Наиме, малишанима родитељи пружају сигурност кад се суочавају с новим животним ситуацијама – објашњавају аустријски научници. − Сви знамо да се малишани држе за своје родитеље или их непрекидно траже погледом кад је у близини неко ново лице или кад се нађу у некој до тада непознатој ситуацији.

Можда звучи банално, али научници кажу да је баш оваква перцепција родитеља код деце и тај порив малишана да се ослањају на родитеље одговоран за правилно развијање њихових когнитивних функција, као и за савлађивање препрека у свакодневном животу − од малих ногу и надаље у животу.

Како би проверили да ли и пси функционишу на сличан начин, истраживачи су за псе осмислили неколико експеримената. У сваком од њих пси су имали задатак да „савладају“ по неку интерактивну играчку или ситуацију, а за успешно завршен задатак добили би посластицу. Разлика је била у томе да су некад власници били уз њих, некад су само немо стајали у просторији, док су у другим ситуацијама били изван просторије у којој је пас.

Резултати су показали да пси нису били заинтересовани за храну кад власник није био с њима, док су вредно обављали задатке кад је био поред њих. Научницима је било веома занимљиво и то што су били ради да се помуче за награду чак и кад је власник био окренут леђима и незаинтересован.

Закључак је, како тврде истраживачи, да пси само желе да смо им у близини. Ове ситуације су испробали и у сценаријима где су уместо власника у просторији били странци, како би проверили да ли им је важно присуство било које особе и готово сви пси били су једнако незаинтересовани за задатке уколико уз њих није био власник.

Важан сегмент студије био је и тест у коме су научници доводили псе у просторију у којој су се налазили одевни предмети њихових власника или потпуних странаца. У готово 100 одсто случајева, пси су нањушили своје власнике и лежали су на њиховим стварима или у њиховој близини.

Баш као и малишани, и пси у нама виде родитеља који је оличење сигурности и охрабрења кад се суочавају с новим, непознатим и изазовним животним ситуацијама.