ПРВИ СЕРИЈСКИ УБИЦА У СРБИЈИ: Долазили по помоћ, а она их на ЈЕЗИВ начин убијала! (ФОТО)

Најпознатији серијски убица са простора некадашње Југославије је жена која је почетком 20. века у јужном Банату постала позната због тога што је поседовала тајне рецептуре за брзу и сигурну смрт. Анујка ди Пиштоња (1837 - датум смрти није познат) била је највећа банатска врачара-тровачица. Њу је из потпуног заборава отргао проф. др Шимон А. Ђармати који је 2007. објавио књигу "Баба Анујка - врачара из Владимировца".

Баба Анујка, пореклом Румунка, рођена је као Ана Драксин од оца Павла и мајке Марте. Њена породица се преселила у Владимировац, село на пола пута између Вршца и Београда. Њен отац је желео да му кћи изучи високе школе. На суђењу (баба Анујка ухапшена је маја 1928. године) говорила је да је још у женском школском интернату почела да хода у сну.
"Водили су ме по манастирима и лечили. Али после када сам се удала (била је удата за Јозефа Бија, такође румунског порекла, с којим је имала сина Стефана) ту болест више нисам имала. У дванаестој години била сам тешко болесна, нисам могла ни да седим, ни да идем, већ сам лежала као проштац. Људи и жене долазили су да ме гледају као чудо и сви су говорили да ћу сигурно бити врачара, па сам тако и постала врачара."

Баба Анујка се врачањем бавила пуних 50 година. Од 1878. ширила је гласине да уз помоћ нечастивог решава све проблеме. Њени сарадници свакодневно су обилазили села из Јужнобанатског округа, распитујући се у чијим кућама влада неслога. Том приликом сугестивно су им препоручивали да код Анујке из Владимировца потраже решења за све бољке.

Тачно је прорицала дан када ће онај коме је вода намењена умрети и њен рачун је никада није изневерио. То је само говорило о њеном тровачком умећу које је стекла дугогодишњом праксом. Она би муштерије редовно питала за тежину проблема, да би на основу тога давала и одређену бајану водицу која није била ништа друго до арсеник растворен у води. Што је проблем био већи, било је и више арсеника. Никада није утврђено колико је људи умрло од Анујкине "чудотворне водице".

У књизи посвећеној јединој жени серијском убици са југословенских простора Шимона А. Ђарматија пише:
– Тражила је од својих клијената да јој донесу једну црну и једну белу кокошку, торбу пепела, трица, босиљка и тамјана. У мистериозној тишини своје мрачне собице и у диму тамјана, она је разбацивала око себе пепео и трице, шапутала неке тајанствене речи. На крају је спремила једну боцу напуњену чистом водом. Најзад би узимала једно мало звонце и три пута би зазвонила. То је било “споразумевање са ђаволом”.

Клупко је почело да се одмотава када је 1927. у Иланџи изненада преминуо имућни удовац Гаја Прокин. Гаја је био је снажан човек шездесетих година. Био је имућан, већи део имања је оставио синовима, а сестрићу обећао да ће му после смрти оставити осам јутара земље. Прокин је о бурним свађама око наследства са сестрићем и његовом супругом често с горчином говорио у кафани.
Жалио се на главобољу и стомачне проблеме док му изненада није позлило. Притворена је Љубинка Миланков, најбоља Анујкина ученица. Ексхумацијама је утврђено да се у многим лешевима налазе отровне честице арсена и живе, а једна неисплаћена ученица је пристала да сведочи о Анујкиним злочинима. Све Анујкине ученице су стрељане 1945.

Анујка ди Пиштоња је 1929. године у панчевачком Окружном суду осуђена на 15 година тамнице.

На суђењу су сведоци тврдили да се у њеним водицама и лековима, поред арсеника, налазило и истуцано лишће отровне татуле, као и живе из термометра. Татулу је сама брала, а арсеник и живу је ова, у првим деценијама двадесетог века једна од најугледнијих не само врачара већ и бирташица ("баба Анујка је била власница једне од најпознатијих кафана у Јужнобанатском округу), куповала у апотекама.

На суђењу је ова старица са лицем птице грабљивице негирала да је тровала људе. За разлику од ње, када би јој њени сарадници и муштерије у лице сасули да је "за папрено скупе новце продавала воду, од које су људи у најтежим мукама цркавали", Анујка би се прво прекрстила, а потом би их проклињала говорећи: "Обесите ме одмах ако је то тако!"
Када је председник Суда завршио са читањем пресуде, Анујку ди Пиштоњу попели су на кола која су вукла четири коња и одвезли је у Пожаревачки затвор државне казнионе. Док су је возили у тамницу непрестано је руке и очи подизала према небу, проклињући оне који су је осудили.

Према непотврђеним причама, баба Анујку су 1941. године из женског блока пожаревачке тамнице на слободу пустили војници. Вратила се у родно село у којем се и упокојила у 104. години живота.