ЧУДОТВОРАЦ - контроверзни доктор ког треба да славе родитељи широм света: његова циркуска атракција спасила је генерације деце

Читава поставка данас делује надреално. “Инкубатор за бебе” Мартина Кунија била је једна од главних атракција Кони Ајленда. “Цео свет воли бебе” гласио је натпис изнад улаза. Унутра, превремено рођена деца намерно обучена у превелику одећу како би се нагласила њихова сићушност, бориле су се за живот уз помоћ малог тима посвећеног медицинског особља.

 Да бисте видели бебе, морали сте да платите 25 центи, а заштитна ограда је спречавала посетиоце да се превише приближе “експонатима” у инкубаторима.

Човек који је водио ову бизарну изложбу био је Мартин Куни, назван у медијима "доктор инкубатор" и, иако читава поставка данас изгледа крајње нехумано, реч је заправо о дискретном хероју медицине.

У Америци тог времена већина лекара је сматрала да су превремено рођене бебе генетски инфериорне, да су у питању “слабићи” чија је судбина у рукама Бога. Без праве медицинске неге и помоћи, велика већина ове деце поживела би тек неколико дана.

Куни је имао друго мишљење. Веровао је да, уз праву негу, и ове бебе могу да одрасту и касније воде сасвим нормалне животе. Тако је постао неочекивани пионир читаве једне гране медицине!

Мартин Куни није био професор на великом универзитету. Није био неки славни хирург. Био је немачко-јеврејски имигрант који је толико често мењао причу о свом образовању да је све до данас остала мистерија да ли је уопште и био лекар. Због ексцентричких погледа на медицину и својих ставова научни естаблишмент га је избегавао, а већина колега гледала као на шарлатана.

Али, за родитеље деце коју је спасао, као и за милионе људи који су хрлили да виде његов рад - Мартин Куни био је чудотворац.

Након доласка у Америку Куни је решио да знања стечена у Европи примени у Америци, истина, на крајње неконвенционалан начин. Увезао је најсавременије инкубаторе из Француске која је у то време важила за лидера у нези превремено рођене деце, закупио парцелу на Кони Ајленду и позвао родитеље да помоћ за своје превремено рођене бебе потраже код њега.

Запослио је тим медицинских сестара и доктора који је живео на Кони Ајленду у овој необичној мешавини пољске болнице и циркуске шатре и даноноћно бринуо о својим малим пацијентима. И - посао је кренуо!

Сваки инкубатор је био висок око један и по метар, направљен од челика и стакла и стајао је на ногарима. Котао за воду са спољашње стране снабдевао је топлом паром цев која је пролазила испод простирке на којој је лежала беба, а постојао је и термостат који је регулисао температуру. Друга цев је доводила свеж ваздух у инкубатор, прво пролазећи кроз дупли слој вуне који је служио за филтрирање нечистоће. На врху, уређај налик на димњак са ротирајућим вентилатором издувавао је искоришћен ваздух из инкубатора.

Технике које је Куни примењивао биле су веома напредне за његово време. Инсистирао је на дојењу и био веома строг по питању чистоће. И друге методе које је спроводио биле су револуционарне! Већина лекара је веровала да контакт са превремено рођеним бебама треба свести на минимум како би се смањио ризик од инфекције. Куни је охрабривао своје медицинске сестре да ваде бебе из инкубатора, да их грле и љубе, верујући да показивање наклоности може да помогне у борби за живот малих пацијената.  

Инкубатори су увек били беспрекорно чисти. Куни је запослио кувара да припреми хранљиве оброке за све дојиље, а ако би их открио да пуше или пију алкохол, одмах би их отпуштао.

У жељи да се дистанцира од циркуског карактера Кони Ајленда, Куни је наглашавао да је његова установа заправо минијатурна болница, а не атракција. Сестре су носиле уштиркане беле униформе, а он и остали доктори одела и лекарске беле мантиле.

Оваква брига о превремено рођеним бебама била је скупа. Године 1903. коштала је око 15 долара (што је око 405 долара данас) по детету, по дану. Највећи број родитеља који су долазили да по помоћ на Кони Ајленд тај износ никада не би могао да плати.

Али, Куни није тражио ни цент за медицинску негу својих пацијената - уместо мама и тата, плаћала је јавност! А народ је хрлио у толиком броју да је доктор могао да покрије све трошкове, даје особљу јако добре плате и има довољно новца да почне да планира отварање сличних “атракција” и на другим местима. Временом, Мартин Куни је заправо постао веома богат човек.  

Упркос неоспорном успеху и чињеници да је спашавао животе оних о којима други нису хтели ни да размишљају, дечије добротворне организације, лекари и здравствени званичници јако су негативно гледали на Кунијеву праксу, наводећи да искоришћава бебе и угрожава њихове животе зарад личног богаћења. Редовно је било покушаја да се његова пракса угаси.

Али како је време пролазило, Кунијев рекорд у спашавању живота и његова упорност почели су да привлаче и присталице из света “мејнстрим” медицине. Године 1914, док је излагао у Чикагу, Куни је упознао локалног педијатра Џулијуса Хеса који ће касније постати постао познат као “отац америчке неонатологије”. Био је то почетак великог пријатељства и важне професионалне везе. Њих двојица су заједно представили инкубатор за бебе на Светском сајму у Чикагу 1933/34.

И други лекари су временом “спустили лопту”. Заправо, добар део њих је почео да превремено рођене бебе шаље код Кунија. Била је то нека врста прећутног признања квалитета неге коју су бебе добијале у његовој установи.

Болнице у Америци биле су споре у успостављању сопствене наменске установе за превремено рођене. Прва на источној обали стигла је у Њујорк тек 1939. 36 година након што је Куни довео своју “атракцију” на Кони Ајленд.

Мартин Куни је на свој посао гледао двојако - не само да је спашавао животе превремено рођених, већ је био и њихов адвокат и гласноговорник. Држао је предавања рецитујући имена славних људи који су рођени пре времена, а који су у животу постигли велике успехе попут Марка Твена, Наполеона, Виктора Игоа, Чарлса Дарвина, сер Исака Њутна...

Своју малу болницу за помоћ бебама водио је пуне четири деценије на Кони Ајленду, а сличну је касније отворио и у Атлантик Ситију. Током година, путовао је са својом “атракцијом” и у друге забавне паркове, као и на светске сајмове и изложбе широм Америке. У каријери дугој скоро пола века, процењује се да је спасао око шест и по хиљада беба са стопом успеха од 85 посто.

Наслеђе овог човека и данас је контроверзна тема у медицинским круговима око које лекари имају супротстављена мишљења. Са друге стране, многе Кунијеве "бебе" немају те дилеме и поносно говоре у његову одбрану.

- Мартин Куни је био невероватан човек. Требало би да буде познат по ономе што је урадио. Спасао је хиљаде нас - каже Керол Бојс Хајниш која је након што је превремено рођена 1942. одведена у Кунијеву установу у Атлантик Ситију, а преноси BBC.

Још увек има огрлицу од розе перли са својим именом коју је добила у инкубатору.

- Без Мартина Кунија не бих имала живот. Нико други није покушао ништа да ме спасе - каже друга беба, Бет Ален, која је рођена три месеца прерано у Бруклину 1941.

Када је лекар предложио родитељима да је одведу на Кони Ајленд, њена мајка је одбила, инсистирајући да њена ћерка није "наказа". Куни је лично дошао у болницу и убедио родитеље да му дозволе да се брине о њој. Касније су је за сваки Дан очева водили да види и њега. Када је доктро умро, 1950. године, цела породица је присуствовала сахрани.

- Данас би се сматрало неетичким излагати превремено рођене бебе и наплаћивати посетиоцима сајмова да их виде, али морате да схватите то време. Данас, када се појави нова технологија, ми радимо насумична контролна испитивања. Они то тада нису имали, тако да су представе ове врсте биле начин да се демонстрира корист коришћења инкубатора и прикупи новац... Много дугујемо Кунију и послу који је обављао - закљујује доктор Ричар Шанлер, директор неонаталног центра при “Цохен Children's Медицал” болници у Њујорку.

Србија Данас/istorijskizabavnik.rs/Пренела С.С.