Јединствен археолошки предмет СРПСКОГ КРАЉА ископан у Сплиту - хрватски медији га називају НАСТРАНИМ

На археолошком налазишту на Манушу код Жупаније У Сплиту, где се из земље указала велика грађевина из Диоклецијанова доба којој се са сигурношћу још не може одредити намена, пронађен је нови, јединствен предмет. Реч је о средњовековном новчићу.

Вођа археолошких истраживања Небојша Цингели је за Слободну Далмацију потврдио да је према првим анализама реч о сребрном денару српског краља Стефана Уроша ИИ. Милутина (1253. - 1321.),

 Ради се о касној емисији динара са заставом "де бандера", кованој крајем 13. и почетком 14. века. Наћи новчић на сплитском подручју препуном археологије, не би било ни толико чудно да се не ради тек о четвртом новчићу који потиче из српске средњовековне државе, а два се чувају у Музеју хрватских археолошких споменика на Мејама.

 - У Музеју хрватских археолошких споменика чувају се два новчића српске средњовековне државе, сребрни денари Уроша ll., а још један Урошев новчић је нађен у тврђави Сокол у Конавлима. Ти су новчићи доста ретки на тлу Хрватске, међу осталим јер их је Венеција забрањивала будући да су копирали њихове сребрњаке. За новчиће у МХАС-у нисмо сигурни како су доспели у Сплит, јер су означени "непознатим налазиштем". О управо пронађеном новчићу на Манушу више ћемо моћи рећи кад се очисти и детаљно анализира – рекао је др. сц. Томислав Шепаровић, кустос нумизматичке збирке МХАС-а,а преноси Слободна Далмација У Археолошком музеју у Сплиту чува се и новчић Стефана Драгутина (владао од 1276. - 1282., а потом краљ Срема до 1316.), брата краља Стефана Уроша ИИ. Милутина.

Иначе интересатно да у истом тексту хрватски медиј краља Милутина назива моћним владаром. Истиче се да је Милутин проширио своју државу на север до Дунава, на југ до Скопља, на западу чак и на делове Далмације, све до Цетине. 

Слободна Далмација подсећа да је српска црква овог краља прогласила свецем и да је Милутин запамћен и по пет бракова, од којих је један био с петогодишњом Симонидом, ћерком византијског цара Андроника ИИ. Ту већ почиње контроверза јер се у чланку тврди да је краљ Милутин ступио у полне односе са краљицом Симонидом када је имала осам година и уништио јој здравље. Оваке тврдње нису нове у јавности, а оне своје корене имају у историјским хроникама које имају искључиво негативан и пристрасан однос према Милутину, те су од стране историчара спорне и нису прихваћене у историографији. Ипак, то није спречило да Слободна Даламција у наслову српског краља окарактерише као "настраног".

Даље се у тексту подсћа да је Данте Алгијери краља Уроша ИИ. Милутина сместио у осми круг пакла у својој "Божанственој комедији" и то као фалсификатора венецијанског новца. Први српски сребрни новац кривотворио је у руднику Брсково у Мојковцу, израђујући копије млетачког новца – матапана.

Археолог Цингел је истакао да је раније рна налазишту Ад басилицас пицтас на Манушу пронађен новац цара Трајана (98. - 117.), Максимијана (286. - 310.), Лицинија И. (308. - 324.), Константина Великог (307. - 337.), Константина ИИ. (337. - 340.), Грацијана (367. - 383.), Теодозија ИИ. (402. - 450.) те Јустинијана (527. - 565.), те три новчића венецијанског дужда Орија Малипиера (1178. – 1192.).

- Код новчића је увек битан контекст, али треба бити врло опрезан око датирање археологије уз помоћ новчића. Уз "Милутинов новчић", који смо прилично брзо датирали јер је сребрњак, и врло је сличан венецијанском новцу из тог раздобља, пронашли смо још десетак римских новчића – бакрењака које најпре треба очистити да бисмо их датирали, те један новчић с рупом који је очито употребљен као медаљон – каже археолог Цингели,а преноси Слободна Далмација.