Олимпијске игре 2024. изазвале НОВИ СКАНДАЛ који је разбеснео Французе: Градоначелница жели да трајно промени симбол града

Педесет дана пре службеног отварања Олимпијских игара, које је било 26. јула, на Ајфеловој кули, симбола Париза и Француске, постављено је пет олимпијских кругова.

Изјава паришке градоначелнице Ан Идалго, која је изразила жељу да кругови тамо трајно остану као наслеђе, поделила је француску, али и ширу јавност, пише Јутарњи лист

То је конструкција величине 29 пута 15 метара, израђена од рециклираног метала добијеног током пређашњих реновирања самог торња.

Он се чувао у складиштима чија је локација тајна, а део метала употребљен је и за израду олимпијских медаља.

Кругови се тренутно налазе на јужној страни торња између првог и другог спрата, а постављало их је 30 радника помоћу четири велике дизалице на висину од 60 метара.

Међутим, кругови нису једино што би градоначелница оставила у Паризу.

Наиме, као сећање на овај историјски тренутак одржавања игара, задржала би и такозвани котао, односно балон на којем се налази олимпијски пламен, и кипове истакнутих жена који су били приказани на отварању.

Портпарол Међународног олимпијског одбора Марк Адамс поручио је како би организатори Олимпијских игара били одушевљени ако би кругови трајно остали у Паризу додајући да је одлука о томе у рукама градоначелнице.
Хидалго стога има зелено свијетло, али се поставља питање да ли промена изгледа овог светског чуда заиста оправдана.

Заменик градоначелнице Pierre Рабадан у међувремену је признао како би одржавање олимпијских кругова на том месту било тешко, а за котао и кипове десет жена би требало да пронађу адекватно место у граду.

Целу је ситуацију коментарисао и архитекта и академик Никола Башић, аутор свјетски познатих Морских оргуља у Задру.

„За мене је то толико безначајно и бесмислено да готово немам шта да кажем о томе . Не знам како се људи данас могу уопште тиме бавити, поготово у времену када тај догађај поприма драматично другачије значење у односу на оно што олимпизам јесте у изворном смислу. То је заиста, како би рекли Французи, бизарна тема док се друге битније ствари и питања тиме стављају у други план. Но питање остављања олимпијских кругова је свакако гротескно и бесмислено“, рекао је.

Слично поручује и Дејан Кршић, графички дизајнер, публицист и преводилац.

„Једино што знам је да је некада за Олимпијских игара владало примирје, а сада нико о томе и не говори. Одсуство мировних иницијатива је цивилизацијски пораз, а кругови на Ајфеловом торњу небитни било да их има или нема“, сматра Кришић.

Хрватски дизајнер Борис Љубичић познат по хрватским „коцкицама“, логу ХРТ-а, логу Медитеранских игара сматра да то није нарочито добра идеја.

„Рећи ћу овако, почетком тог века су Французи свету дали три велике ствари. Прва од тих ствари је, наравно, повратак модерних Олимпијских игара и оне су одржане 1900. године у Паризу, друга је ствар дизајн олимпијских кругова Пјера  де Кубертина настао 1913. године, а трећа су ствар филм и браћа Лумијер. Не знам би ли се те три кључне ствари требало да се сабирају јер су оне свака за себе целовита вредност“, рекао је дизајнер.

Подсетимо , Олимпијске игре у Паризу 1900. године нису биле посебне само по томе што су тада први пут на њима могле да се такмиче жене, него и по Светској изложби која их је пратила, а на којој је први пут свету био представљен Ајфелов торањ. Спортски и изложбени део били су измешани, а слична се ситуација на неки начин понавља и ове године јер се управо у подножју торња одржава такмичење у одбојци.

„Мислим да то није заправо дирање у Ајфелов објект, али да није добро да то буде ту. Они би могли негде другдје у Паризу да подигну односно поставе, тај симбол од пет кругова да остане као вечно сјећање на Игре којима су били домаћини те 1900. и ове 2024. године. Сматрам да је то мешање појмова и да то није то“, наставио је дизајнер.
Једно од питање које ова тема намеће је и како би свет реаговао да се Олимпијске игре, рецимо , одрже у Египту и да тамо одлуче да трајно задрже олимпијске кругове на својим светски познатим пирамидама.

„Мислим да би, ако би Парижани оставили кругове на торњу, многи могли да реагују на сличан начин. Мислим да ова два историјска елемента не би смела да се мешај , а можемо цијелу ситуацију упоредити и с Грчком, где би било врло незгодно да су кругови постављени на врху Партенона.

„Чак су и Грци, који су измислили читав концепт тог такмичења, тај симбол задржали само на новообновљеном стадиону, тако да би кругови на торњу били велика грешка и не би имали смисла“, закључио је.

Саговорник Јутарњег листа присетио се и Медитеранских игара и својих кругова које није још нигде поставио, а спомиње и игре у Сарајеву те додаје како ни тамо још нема кругова.

„Јако ми се свиђа основни лого овогодишњих Игара, дакле тај круг у којем је тобоже пламен чији обриси заправо означавају женску фризуру. Унутар свега су додали и једне уснице, а мене то подсјећа на Брижжит Бардо, што не само да симболизује њихов филм него и годину која је посвећена равноправности мушких и женских спортиста“, поручио је за крај Љубичић.