ОВИХ 5 МИСТЕРИЈА ЋЕ ВАС ПРЕСТРАВИТИ: Брод духова, реинкарнација и мост где се спајају живи и мртви

Смрт под неразјашњеним околностима, нестанак тела у ваздуху, мост с којег је извршено мноштво самоубистава, само су неке од мало познатих мистерија за које никада није дато научно објашњење како и зашто је до њих дошло.

Године 1930, када је имала само четири године, Шанти Деви из Њу Делхија рекла је родитељима да је некада живела у граду Мутри, да је била мајка троје деце која је умрла при порођају и да је њено име било Лудги. Пошто је то непрестано понављала, родитељи су одлучили да истраже причу. И заиста, испоставило се да постоји Мутра и да је у њему живела жена по имену Лудги, која је умрла при порођају. Тамо су довели и Шанти, која је одмах почела да прича тамошњим дијалектом и препознала је свог супруга и децу из претходног живота. Чак је дала 24 прецизне изјаве које потврђују чињенице из живота преминуле Лудги.

Мост Овертоун саграђен је 1859. године близу Милтона, у шкотској регији Думбартон, а постао је познат по низу необјашњивих догађаја. Први су забележени педесетих и шездесетих година прошлог века, када је примећено да пси, обично они са дугом њушком, изненада и неочекивано скачу с моста у смрт.

У неким случајевима пси би преживели овај 16 метара дуг пад, опоравили се, па поново покушали исто. Уочено је да су сви пси скочили с исте стране и с истог места, што целу ствар чини још тајанственијом. Неки верују да је овај мост уклет.

Године 1994. мушкарац је своје дете бацио с моста тврдећи да је оно Антихрист. Касније је исти тај мушкарац покушао да се убије скоком с тог моста. Неки верују и да је мост Овертоун место на којем се сусрећу свет живих и свет умрлих, а понекад и преклапају.

 Џејмс Ворсон је 3. септембра 1873. године прихватио изазов да у рекордном року претрчи 32 километра дугу деоницу између Лемингтона и градића Ковентрија. Тренирао је неко време, па је позван да представи своје вештине, на шта је и пристао док су га у кочији пратила двојица пријатеља - Барам Вајс и Хамерсон Бурнс, који је цео догађај забележио камером. На пола пута Ворсон је одједном запео и пао напред, смогавши снаге за само један кратак, али упечатљив врисак.
"То је био најгори мртвачки звук који смо чули", казао је Вајс препричавајући овај догађај.
Ворсон при паду није дотакао тло, него је потпуно нестао у ваздуху након продорног вриска и пре него што је успео да додирне тло. Организована је и потрага у којој је локално становништво претражило цело подручје у потрази за Џејмсом, а у потрази су коришћени и пси, који су чудно реаговали на месту на којем је Ворсон нестао. Никада више није виђен.

У ноћи између 8. и 9. фебруара 1855. године, као и наредне две или три ноћи, након што је нападао снег, у округу Девон у Енглеској уочене су стопе које су изгледале као отисци копита ширине од 3,80 до 6,35 центиметара, удаљене међусобно 20 центиметара, које су се настављале преко пашњака у дужини од 160 километара. Ту не би било ништа чудно да, судећи према стопама, "шетачу" проблем нису представљале куће, реке, бале сена и остале препреке, које је само прешао, о чему сведоче исте те стопе пронађене на снежним крововима кућа, штала и високим зидовима који су му стајали на путу. Такође, стопе су водиле до, кроз и из одводних цеви промера само десет центиметара. Организована је и потрага за "шетачем", у оквиру које је претражено цело подручје, али није пронађен. Занимљиво је и да су 12. марта 2009. године дуж Девона освануле стопе попут оних из 1855. године.

У фебруару 1948. године послан је СОС позив који је примило неколико бродова у близини Индонезије, а који је дошао с холандског теретњака "SS Оуранг Медан". Порука од које су се многи јежили гласила је: "Сви официри, укључујући и капетана, су мртви. Могуће је да је цела посада мртва." Након ове поруке уследио је неухватљив Морзеов код, а потом и последња језива порука: "И ја умирем."

Кад је до теретњака стигао први спасилачки брод, с "Оуранг Медана" нико се није јављао. Оно што је спасилачка екипа затекла при укрцавању на брод било је језиво. Комплетна посада брода била је мртва, очи су им биле отворене, лица окренута према сунцу, руке раширене, а на лицима израз ужаса. На телима су биле видљиве повреде. Кад је спасилачка екипа дошла, осетила је језу иако је температура била 43 степена у плусу. Одлучили су да одвуку брод до прве луке, али пре него што су успели да изведу ту акцију, на броду је избио пожар. Спасилачка екипа једва је успела да побегне с брода и пререже конопац којим су бродови били повезани пре него што је "Оуранг Медан" експлодирао и потонуо. Тачна судбина посаде брода, као и узроци њихове смрти остали су мистерија.