Преминула Радица Бркушанин
Њена животна прича дирнула је многа срца.
Једина жена у Србији која је живела у потпуној самоћи на планини Чемерно, Радица Бркушанин, преминула је природном смрћу.
Њено тело је пронађено тек скоро три месеца касније, када су мештани приметили да трава око колибе није покошена, а паучина се накупила око врата.
- Радица је била јако вредна и способна жена, њено домаћинство иако малено и неусловно увек је било изузетно педантно и уредно. Зато је мештане који су се затекли у близини њене колибе усред шуме изненадило то што трава није покошена, а око врата се накупила паучина. Одмах су посумњали на најгоре - рекла је за РИНУ Вања Николић, учитељица и мештанка села Маглич која је пре пар година оргнаизовала акцију помоћи за Радицу.
Вања додаје да кад су мештани посумњали да је Радица преминула, одмах су обавестили њене рођаке и полицију, јер сами нису хтели да обијају колибицу у којој је живела старица.
- Дошла су деца од њене сестре, доктор, полиција, мештани. Кад су отворили врата видели су је како лежи на шареници на поду. Понели су тело и сахранили на гробљу где јој почивају родитељи и брат. Верује се да је преминула пре више од два месеца, а сахрањена је на Видовдан 28. јуна - прича учитељица.
Радицу су људи и родбина волели, желели су да јој пруже помоћ, али је она горда и стамена све то одбјала. Није желела да буде у контакту ни са ким, желела је да живи сама у колиби усред шуме. Одлично се сналазила и није се никоме жалила.
- Многи су хтели да јој помогну. Ја сам лично ишла, одбијала је скоро све. Чак је и манастир Жича хтео да се укључи, било је у плану да јој се уграде соларни панели на колибу да има струју, али она то једноставно није желела. Остаће упамћена као заиста једна посебна жена, врло интелигентна, способна и педантна. Живела је како је сама изабрала, прича учитељица из села Маглич.
Ова учитељица је неколико пута долазила код ње, а пошто је Радица знала да се сакрије кад јој неко дође, Вања би тада храну остављала испред врата.
- Јако је била скромна и од свог поноса примала само нужне ствари и намирнице. У време зиме када извор заледи она је сакупљала снег који топи и претварала у воду за пиће, снегови који нападају буду и преко три метра, све је радила сама, спремала дрва. Понудили смо је да истружемо дрва, али она је тада одбила и рекла "шта бих ја радила преко лета ако не бих доносила и цепала. Хранила се шумским плодовима. Није знала који је датум и месец. Природа јој је била једина орјентација. У њеној колибици сада кад су јој пронашли тело затекли су врло мало хране, можда кесу пасуља и то је све, рекла је Вања.
