САВЕТ ЗА СРБЕ ПРАВОСЛАВЦЕ: Како да славите КРСНУ СЛАВУ уколико до сада нисте?

Обичај је да се крсна слава преноси са колена на колено, са оца на сина. На основу ове дуге традиције, лако се могло закључити које породице потичу од истог претка. Ако славе исту славу, онда су од истог претка; али су се породице током времена и расељавања удаљиле.

Ако се синови ожене и остану у очевој кући, онда сви заједно настављају да славе истог свеца. Међутим, ако један син заснује своју породицу у другој кући, он треба у свом дому да има сопствену славу.

Лапот, најсурови српски обичај: Законски није био дозвољен, али је у друштву био прихваћен

Данас су се млади људи превише опустили и спремање крсне славе доживљавају као превелику обавезу. Да би им било лакше, они из својих кућа на дан славе долазе у родитељску и тако је прослављају. Овакве славе опстају док су им родитељи живи, а након тога млађи најчешће више ни не празнују. Што је потпуно погрешно.

Учите од једног од НАЈСРЕЋНИЈИХ НАРОДА на свету: Ево зашто Данцима није важно колико НОВЦА зарађујете или који АУТО возите

Слава је заштитник домаћег огњишта и помоћник у сваком раду, велики Божији благослов и заштитник свих укућана, нарочито деце. Зато се саветује свим младима који заснивају своје породице да преузму славу од оца или да одаберу властито крсно име.

Прве године након оснивања властите породице, син долази на очеву славу. Кад се колач исече, отац из своје десне руке предаје сину једну четвртину колача, пољубе се, један другом честитају славу, а отац пожели сину да са својом женом и децом дуго у здрављу слави крсну славу. Син носи део колача кући, подели га са својом породицом, а већ наредне године почиње редовно да слави свог свеца заштитника у свом новом дому.

Како сами да одаберемо крсну славу ако је немамо, или из неког разлога не желимо да славимо славу предака?

БИЗАРНЕ СРПСКЕ СУЈЕВЕРИЦЕ: Зашто се сат не поклања момку и шта представља разбијена чаша?

Људи који, пак, немају своју крсну славу могу је прихватити другачијим путем. Крсна слава зове се још и крсно име. Ово вероватно потиче од времена када се први предак крстио на дан неког светитеља и узео да га празнује као славу дома, па су и остали потомци кроз године и векове ово прихватили као крсно име породице. Ако немате такве претке, ви можете узети свеца на чији дан сте крштени, или (ако нисте крштени) одабрати свети дан када ћете се крстити, па узети тог светитеља за крсно име.

Неки људи бирају славу тако што сами одаберу свеца који је због нечег у њиховом животу значајан – ако им се нешто десило лоше или добро, па им је тај светац помогао, даровао им нешто или их ослободио некакве невоље…

Онда тог светитеља бирају као заштитника куће и породице. У договору са парохом, на овај начин, можете изабрати сами светитеља ког желите и празновати вашу крсну славу.