СРЦЕ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВЉА: И Београд има своју СВЕТУ ГОРУ, а тек кад чујете где се ТАЧНО налази... (ФОТО)
Иако близу престонице, ова српска светиња је данас неправедно запостављена и препуштена зубу времена који га без милости нагриза.
Сигурно сте чули за Свету Гору Атонску, јединствену земљу монаха и срце светског православља на грчком полуострву Халкидики.
МАГИЈА БЕОГРАДА: Најлепша НЕПОЗНАТА места у престоници која остављају без даха! (ФОТО)
Међутим, многе ће изненадити сазнање да је надомак престонице смештено више средњовековних манастира који се због свог великог значаја за српску културу и духовност називају београдском Светом гором.
На питомим падинама Космаја деспот Стефан Лазаревића саградио је неколико задужбина.
У једној ушушканој долини, крај потока Кастељана, налазе се остаци истоименог манастира који и данас, у бучном и хаотичном 21. веку, посетиоце испуњава блаженим миром и спокојем.
На овом скривеном месту деспот је затекао цркву из 14. века, из времена краља Драгутина, и обновио је. Способни ратник, племенити владар и талентовани песник, Стефан Лазаревић, овде је створио уточиште за све учене људе који су бежали пред најездом Османлија.
Кастељан је посвећен Светом Ђорђу, па се једном годишње, на Ђурђевдан, одржава литургија којој присуствују мештани.
На шумовитим обронцима Космаја ницали су и други манастири, попут Павловца, чији је ктитор такође деспот Стефан Лазаревић, један од најпросвећенијих државника Европе.
Изграђен у малој ували, скривен стрмим литицама и сеновитом шумом, овај манастир је пружао извесну сигурност и мир, па је славни српски деспот овде обављао своје државничке послове, читао, писао, ловио. Занимљиво је да је патријарх Арсеније Чарнојевић управо у овом манастиру служио једну од последњих литургија пред полазак са народом у Угарску 1690. године. Нажалост, монаси нису успели да напусте светињу, те су их Турци све побили, а манастир разорили.
Космај крије још један драгуљ српског православља.
Манастир Тресије имао је велику преписивачку школу, али је доживео судбину многих српских светиња. Након сеобе Срба 1690. године, Турци су спалили Тресије, па се на њиховом месту данас налази обновљен манастир.
Иако близу престонице, ови стубови српске традиције су и данас, седам векова после свог настанка, неправедно запостављени и препуштени зубу времена који их без милости нагриза.