"Скидали су ми ЦРНУ МАГИЈУ, а након онога што сам морала да УРАДИМ, живот ми се преокренуо!"
Све је почело од случајног сусрета на улици.
Многи људи су се у тренутку очаја у животу обраратили женама које се баве скидањем црне магије и прављењенм амајлија. Ово је исповест девојке која је због проблема које је имала, али и једног несвакидашњег сусрета, одлучила да се обрати особи за коју је чула да јој може помоћи са скидањем црне магије.
Одувек сам имала проблеме, али то нису били огромни проблеми, тек толики да никада не добијем оно што желим, измицале су ми прилике испред носа, људи су се некако смењивали у мом животу, али се нико није задржавао. Имала сам проблем да задржим посао, јер су ме из неког, увек недефинисаног разлога отпуштали, а момци као да ме нису примећивали, као да сам за њих била ваздух.
Једноставно мој живот је годинама био у колотечини и нисам знала како да се из ње извучем, а онда ми се десио сусрет који ћу заувек памтити.
УЗ ОВАЈ МИНЕРАЛ СПРЕЧИТЕ ГОМИЛУ БОЛЕСТИ: Изузетно важан за функцију штитне жлезде!
Уочила је ЦИСТУ на зглобу руке, ОДМАХ се ОБРАТИЛА ЛЕКАРУ, постоји РАЗЛОГ зашто ово НАСТАЈЕ, али и лек
Било је то једног дана када сам на улици чекала зелено на семафору, на пешачком. Неко ме је питао колико је сати, а када сам се окренула угледала сам сасвим необичну жену. Имала је крупне зелене очи, које су ме чини се скенирале, носила је шешир и била огрнута у некакав шарени шал. Било је то хладно октобарско јутро, баш као и сада, а ја сам била помало у својим мислима, не обраћајући у потпуности пажњу на детаље и њену необичну појаву коју и данас памтим.
Одговорила сам јој механички, а онда ми се обратила:
- Знаш шта, теби је живот стао. Ево гледам те и не видим ништа, ништа, само једно велико ништа. Мораш нешто да учиниш од свог живота, постоји начин, али је све у твојим рукама - рекла је гледајући чини ми се кроз мене.
- Шта да урадим - одговорила сам збуњено.
- На тебе је бачена црна магија, једна жена те мрзи - одговорила је.
- Не верујем у то - одговорила сам.
- Послушај ме, ево ти адреса - рекла је и ставила ми папирић у руку, а онда брзо прешла улицу и запутила се у потпуно супротном правцу од мог, тако брзим кораком да ми се чинило да бежи од мене.
Неколико дана касније, неколико непроспаваних ноћи, разних брига, мисли и мора, одлучила сам да то урадим. Упутићу се да потражим помоћ.
Када сам стигла на жељену адресу, била је то сасвим обична кућа, отворила ми је жена са широким осмехом на лицу, једноставна и тотално неупадљива.
- А то сте ви, уђите - рекла је.
- Да ли се знамо - питала сам.
- Не, али сам очекивала ваш долазак, рекла је. Пожурите, немамо много времена - рекла је и обе смо биле са друге стране врата, у њеној кући.
На столу је имала разне траве и некаве књиге са тврдим повезиме као што су се некада штампале, али те корице су биле од плиша и наслови су одавно избрисани.
- Слушај девојко, на тебе је бачена магија, да ти живот стане, твој живот мора поново да тече, да ти се догађају ствари, да упознаш људе, покренеш се - рекла ми је.
- Сада само ћути слушај ме и објаснићу ти шта мораш да урадиш - рекла је.
- Ово је црвена тканина, иди у време када се дан рађа на реку, али негде где она тече и баци ову тканину низ воду, мора да оде са водом. Ова четири јајета свако вече баци на раскрсници путева коју сама изабереш. Баци их себи иза леђа и не окрећи се више, мораш да продужиш право након тога. Сада оно најбитније, ово су траве у којима ћеш се окупати и избговорити оно што сам ти записала на овај папир. Након тога прођи три пута кроз овај обруч од црвеног конца. Све то мораш урадити у наредна четири дана до ноћи пуног месеца. Иди сада и дођи за четири дана - рекла ми је.
Мислила сам да ћу умрети тада од налета емоција, адреналина, необјашњивих сензација у телу које су се мешале, а страх је био најјачи. Урадила сам како је рекла без поговора сам ишла по граду и завршавла све што је рекла, надајући се да ме неко неће видети и захваљујући Богу што није средњи век, па да ме спале на ломачи. Али била сам очајна, мој живот био је ништаван, буквално, у њему није било ни среће, али ни туге.
Након четири дана ме је поново примила.
- Добро си учинила. Узми ову амајлију коју сам ти спремила и никада се не одвајај од ње - рекла ми је.
Након овога су заиста ствари почеле да се одвијају, свашта се дешавало и лепо и ружно, али више није било колотечина и то је ок, то је живот, мора бити и леп и ружан, без једног нема другог.
